JEDNA RASPRAVA NIJE DOVOLJNA

Zanimljiva ras­pra­va odr­ža­la se 3. ruj­na kojom se napo­kon želje­lo usta­no­vi­ti uvje­ti i način finan­ci­ra­nja nev­la­di­nih udru­ga. Vladin Ured za udru­ge napra­vio je nacrt Odluke o uvje­ti­ma i nači­nu finan­ci­ra­nja pro­je­ka­ta i pro­gra­ma od inte­re­sa za opće dobro koje pro­vo­de naše udru­ge. Ukoliko tak­va Odluka stu­pi na sna­gu, bit će obve­zu­ju­ća za sve udruge.
Upravo zbog toga odr­ža­na je jav­na ras­pra­va kako bi se svi oni na koje će odlu­ka utje­ca­ti ras­pra­vi­li nacrt Odluke i ne bi li ga even­tu­al­no poboljšali.

ODLUKA UTJEČE NA VIŠE OD 40.000 ORGANIZACIJA

Ova ras­pra­va poseb­no je bila zna­čaj­na jer su se oku­pi­li svi zain­te­re­si­ra­ni sudi­oni­ci raz­li­či­tih pro­fi­la. Bilo je otpri­li­ke pede­se­tak sudi­oni­ka – pred­stav­ni­ci udru­ga i tije­la držav­ne upra­ve, pa i onih koji su zas­tu­pa­li raz­no­raz­ne orga­ni­za­ci­je civil­nog druš­tva i jav­nih ustanova.
Nekima bi se činio broj od 50 sudi­oni­ka mali budu­ći da odlu­ka koju pred­lo­ži Ured za udru­ge i zatim done­se Vlada, utje­če na nepro­fi­tan sek­tor, dona­to­re, pa i obič­ne građane.

Poziv na Javnu ras­pra­vu, 3. ruj­na, zain­te­re­si­ra­noj jav­nos­ti objav­ljen je isklju­či­vo na inter­net­skim stra­ni­ca­ma, a bilo je i izja­va da je pre­kas­no stav­ljen (27. kolo­vo­za), zbog čega mno­ge udru­ge nisu niti zna­le za dogo­vo­re­ni sas­ta­nak. Treba ipak napo­me­nu­ti da su udru­ge ima­le pri­li­ku pri­ja­vi­ti se za sudje­lo­va­nje do 2. ruj­na ili pak pos­la­ti svo­je komen­ta­re na e‑mail Ureda za udru­ge naj­kas­ni­je dan poslije.
Kako god bilo, ipak je pris­to­jan broj lju­di pri­sus­tvo­vao na ras­pra­vi. Ponešto više o sve­mu tome saz­na­li smo od Katarine Pavić iz Saveza Klubtura i Mreže mla­dih Hrvatske, koja je sudje­lo­va­la na raspravi.
Kako nam je kaza­la, ras­pra­va je tra­ja­la nešto više od dva sata, a bila je obi­lje­že­na broj­nim komen­ta­ri­ma i pita­nji­ma, od kojih na mno­ga nije bilo vre­me­na odgo­vo­ri­ti. Navodi da je Ured za udru­ge pozi­tiv­no reagi­rao na upu­će­ne pri­mjed­be i pri­jed­lo­ge izlo­že­ne od stra­ne Mreže mla­dih Hrvatske, Saveza udru­ga Klubtura i Saveza udru­ga Operacija grad. Upravo i zbog toga, odlu­če­no je da će se ras­pra­va još nastaviti.

- Ovo je bio samo uvod u pri­je­ko potreb­nu širu, iscr­p­ni­ju i dugo­traj­ni­ju ras­pra­vu o nači­nu ure­đe­nja sus­ta­va finan­ci­ra­nja pro­je­ka­ta i pro­gra­ma od inte­re­sa za opće dobro koje pro­vo­de udru­ge, pojas­ni­la je Pavić.

Međutim, Odluka o finan­ci­ra­nju pro­je­ka­ta i pro­gra­ma od inte­re­sa za opće dobro koje pro­vo­de naše udru­ge, utje­če na više od 40.000 orga­ni­za­ci­ja u Hrvatskoj te tre­ba biti pom­no osmiš­lje­na ne bi li kva­li­tet­no funk­ci­oni­ra­la. Kako kaže Pavić, nacrt Odluke koju je pri­pre­mio Ured za udru­ge zasad je u mno­go­če­mu pre­tje­ra­no impli­ci­tan i pod­lo­žan inter­pre­ta­ci­ji, iz čega je jas­no da je nacrt Odluke pisan u rela­tiv­no veli­koj brzi­ni, bez sagle­da­va­nja šire sli­ke poten­ci­jal­no nega­tiv­nih uči­na­ka koje bi pri­mje­na u ova­ko sro­če­nom obli­ku mogla ima­ti na udru­ge u Hrvatskoj.

- Samo za ilus­tra­ci­ju, nig­dje iz nacr­ta nije jas­no o kojem će redu i veli­či­ni pot­po­ra biti riječ, pa pos­to­ji real­na boja­zan da će se viso­ki zah­tje­vi i kri­te­ri­ji koje udru­ge mora­ju ispu­ni­ti kako bi ostva­ri­li pred­nost pri finan­ci­ra­nju pro­je­ka­ta i pro­gra­ma, pres­li­ka­ti u budu­će tek­s­to­ve svih natje­ča­ja bez obzi­ra na visi­nu pot­po­ra, čime je real­no ops­ta­nak manjih orga­ni­za­ci­ja dove­den pod veli­ki upit­nik, pojas­ni­la je Pavić.

NE ULAZITI U AUTONOMIJU UDRUGE

Slično sta­ja­li­šte ima i pred­sjed­nik Udruge za poti­ca­nje zapoš­lja­va­nja i struč­nog usa­vr­ša­va­nja mla­dih lju­di (ZUM) Denis Sgagliardi. Komentare na Nacrt, u ime nji­ho­ve udru­ge, upu­tio je dotič­nom ure­du putem e‑maila. U raz­go­vo­ru nam je kazao da sve u sve­mu Nacrt je dobar, s time da se tre­ba pora­di­ti na kon­kret­nim kri­te­ri­ji­ma. Jedan od njih je osi­gu­ra­nja kva­li­te­te dje­lo­va­nja u nepro­fit­nim orga­ni­za­ci­ja­ma. Naime, Ured za udru­ge u svo­jem nacr­tu navo­di da pri dodje­li sred­sta­va ima pred­nost ona udru­ga koja pro­vo­di sus­tav osi­gu­ra­va­nja kva­li­te­te dje­lo­va­nja u nepro­fit­nim orga­ni­za­ci­ja­ma, s čime se Sgagliardi ne slaže.

Prvenstveno tre­ba objas­ni­ti sam taj pojam. Riječ je flek­si­bil­nom pris­tu­pu kojim se nas­to­ji pomo­ći orga­ni­za­ci­ji da bude učin­ko­vi­ta, a on se sas­to­ji od neko­li­ko razina.

- Primjerice, naša je udru­ga ove godi­ne kre­nu­la s ispu­nja­va­njem uvje­ta koje pro­pi­su­je SOKNO za prvu razi­nu. Riječ je o upit­ni­ku, na čija pita­nja potreb­no je odgo­vo­ri­ti ili pak neke uvje­te zado­vo­lji­ti. Iako sma­tra­mo da je SOKNO izu­zet­no koris­tan, ne vidim raz­log zašto bi udru­ge koje pro­vo­de ovak­ve sus­ta­ve ima­le pred­nost na natje­ča­ji­ma, naveo je Sgagliardi doda­ju­ći da se time ugro­ža­va auto­no­mi­ja same udruge.

Osim toga, nave­la je Pavić, tak­vo što može nega­tiv­no utje­ca­ti na one udru­ge koje na naj­iz­rav­ni­ji način dje­lu­ju za opće dobro te pri­tom nema­ju stan­dar­di­zi­ra­ne uprav­ljač­ke struk­tu­re, a opet su u svo­jem dje­lo­va­nju vrlo uspješ­ne. Dodala je i da oni žes­to­ki zago­va­ra­te­lji pri­mje­ne sus­ta­va osi­gu­ra­nja kva­li­te­te dje­lo­va­nja u nepro­fit­nim orga­ni­za­ci­ja­ma, oprav­da­va­ju se neadek­vat­nim i rela­tiv­no libe­ral­nim Zakonom o udru­ga­ma čija manj­ka­vost dopu­šta štet­nu prak­su u funk­ci­oni­ra­nju udru­ga. Međutim, upo­zo­ra­va nas Pavić da uvo­đe­nje tak­vih sus­ta­va isto tako može nega­tiv­no dje­lo­va­ti na one udru­ge koje pre­da­no rade i dono­se veli­ke rezultate.

I neke dru­ge stav­ke nacr­ta koje se tiču pred­nos­ti pri dodje­li sred­sta­va poma­lo „bodu“ u oči. Naime, u Nacrtu sto­ji da će udru­ge ima­ti pred­nost uko­li­ko su umre­že­ne u srod­ne udru­ge i orga­ni­za­ci­je ili pak ako su čla­ni­ce u među­na­rod­nim i europ­skim udru­ga­ma. Ovakvi uvje­ti ite­ka­ko mogu doni­je­ti veli­ke pro­ble­me onim malim lokal­nim udru­ga­ma koje su možda sasvim zado­volj­ne svo­jim opse­gom dje­lo­va­nja te nema­ju potre­bu se dalj­nje umre­ža­va­ti. Osim toga, pojaš­nja­va Sgagliardi, člans­tvo u nekak­vim europ­skim udru­že­nji­ma tako­đer košta. Zamislite samo kada bis­te mora­li izdvo­ji­ti veli­ku svo­tu nova­ca (veli­ka u sva­kom slu­ča­ju za jed­nu nepro­fit­nu, malu udru­gu) kako bi ste bili član neke tak­ve orga­ni­za­ci­je. Mnoge udru­ge jedva krpa­ju kraj s kra­jem, a kamo­li ima­ju nova­ca za umre­ža­va­nje i članstvo.

- Ovakvi kri­te­ri­ji dis­kri­mi­ni­ra­ju udru­ge koje nisu u moguć­nos­ti ili nema­ju kapa­ci­te­ta za ispu­nja­va­nje tak­vih uvje­ta. Uostalom, nig­dje nije zakon­ski ili nekim dru­gim nači­nom pro­pi­sa­no da udru­ge mora­ju biti umre­že­ne sa srod­nim udru­ga­ma i orga­ni­za­ci­ja­ma, odluč­no tvr­di Sgagliardi.

Stavka koja se tako­đer prov­la­či kroz Nacrt jest da udru­ga koja poti­če zapoš­lja­va­nje tako­đer ima pred­nost na natje­ča­ji­ma pri dodje­li sred­sta­va. Iako smo svje­do­ci veli­ke neza­pos­le­nos­ti, Sgagliardi objaš­nja­va da se udru­zi stav­lja pre­ve­lik teret na leđa, pogo­to­vo ako je riječ o maloj udru­zi s dva do tri zapos­le­ni­ka s ciljem odlič­nog dje­lo­va­nja u sasvim dru­goj domeni.

A GDJE SU KAZNE ZA DONATORE?!

Rigidna stav­ka vid­lji­va u Nacrtu jest i ona vez­na za kaz­ne za udru­ge. Ukoliko se usta­no­vi da je udru­ga poči­ni­la nepra­vil­nost, pri­je­va­ru ili korup­cij­sko dje­lo pri­li­kom pro­ved­be pro­jek­ta od inte­re­sa za opće dobro ili je iska­zi­va­la neis­ti­ni­te podat­ke veza­ne uz finan­cij­sku ili teh­nič­ku pro­ved­bu programa/projekta, sred­stva iz držav­nog pro­ra­ču­na neće joj se dodje­lji­va­ti čak pet godi­na. U slu­ča­ju ponov­lje­nog dje­la, to se može pro­du­ži­ti čak na deset godina.

To bi zna­či­lo da je nepro­fit­na orga­ni­za­ci­ja tako reče­no osu­đe­na na pro­past. Sgagliardi navo­di da bi se kaz­ne tre­ba­le ipak sma­nji­ti na dvi­je godi­ne, odnos­no na četi­ri u slu­ča­ju ponov­lje­nog dje­la. Naveo nam je zanim­ljiv i isti­nit pri­mjer jed­ne udru­ge. Naime, jed­na oso­ba zapos­le­na u udru­zi uspje­la je ski­nu­ti veli­ku svo­tu nov­ca s nji­ho­vog raču­na zbog čega su bili u manj­ku, a narav­no i teškoj pozi­ci­ji da ispu­ne pro­jek­te za koje su im dodi­je­lje­ni nov­ci. U ovak­vom slu­ča­ju kaž­nja­va se cije­la udru­ga iako je za nepra­vil­nost kri­va jed­na osoba.
S dru­ge stra­ne, Sgagliardi se sla­že s nave­de­nim ugo­vor­nim kaz­na­ma. Ukoliko dođe do neis­pu­nja­va­nja ugo­vor­nih obve­za udru­ga mora pla­ti­ti kaz­nu od 2% do 10% vri­jed­nos­ti dodi­je­lje­nih finan­cij­skih sred­sta­va. U slu­ča­ju da dođe ponov­no do povre­de ugo­vo­ra, kaz­na se može pope­ti i do 20%. Iako su kaz­ne za udru­ge vrlo jas­ne, u nacr­tu se nig­dje ne spo­mi­nju i one za donatore.

- Predložili smo da se uve­de poglav­lje u koje­mu će biti opi­sa­ne iste kaz­ne za dona­to­re, ina­če će biti riječ o dis­kri­mi­ni­ra­ju­ćoj odlu­ci pre­ma udru­ga­ma. Nije rije­dak slu­čaj da se kod nas dona­to­ri ne pri­dr­ža­va­ju vlas­ti­tih pra­vi­la, objas­nio je Sgagliardi.

ODGOĐENA ODLUKA

Svakako je pozi­ti­van pomak činje­ni­ca da civil­ni i vla­din sek­tor sura­đu­ju u uspos­tav­lja­nju ova­ko važ­ne odlu­ke. Kako kaže Pavić, oni uva­ža­va­ju i poz­drav­lja­ju napo­re unu­tar sus­ta­va koji­ma bi se pobolj­ša­li uvje­ti funk­ci­oni­ra­nja udru­ga, pri tom mis­le­ći na one poma­ke koji bi osi­gu­ra­li rela­tiv­nu sta­bil­nost udru­ga­ma, a time i kva­li­tet­ni­ju pro­ved­bu pro­gra­ma i pro­je­ka­ta usmje­re­nih upra­vo ka onim druš­tve­nim sku­pi­na­ma koji će od tih pro­gra­ma ima­ti naj­ve­će koristi.
Međutim, čeka nas još puno posla.
– Uočljiva je dis­pro­por­ci­ja obve­za i uvje­ta koje udru­ge mora­ju ispu­ni­ti ne bi li dobi­li finan­cij­ska sred­stva te dava­te­lja pot­po­ra čije dje­lo­va­nje i dalje je u dome­ni neo­bve­zu­ju­ćih pra­vi­la, upo­zo­ra­va Pavić.

Budući da je ras­pra­va osta­vi­la neka pita­nja otvo­re­ni­ma,  pred­stoj­nik Ureda za udru­ge Igor Vidačak veli da sli­je­de dodat­ne ras­pra­ve s orga­ni­za­ci­ja­ma civil­nog druš­tva te je odgo­đe­no upu­ći­va­nje nacr­ta Odluke u proceduru.

- Namjera nam je jas­ni­jim defi­ni­ra­njem uvje­ta i nači­na finan­ci­ra­nja pro­je­ka­ta i pro­gra­ma udru­ga iz držav­nog pro­ra­ču­na, stvo­ri­ti kva­li­tet­nu pod­lo­gu za kori­šte­nje struk­tur­nih fon­do­va nakon ula­ska u EU. Uostalom, i zah­tje­vi Europske komi­si­je idu pre­ma tome da se prak­se finan­ci­ra­nja iz držav­nog pro­ra­ču­na sve više uskla­đu­ju s europ­skim pra­vi­li­ma, pojas­nio je Vidačak.

Sve u sve­mu, nacrt Odluke dobar je poče­tak za kva­li­tet­nu surad­nju izme­đu vla­di­nog i nev­la­di­nog sek­to­ra, ali još je mno­go pos­la pred nama. Šturi nacrt od samo 5 stra­ni­ca nije dovo­ljan za regu­li­ra­nje surad­nje izme­đu dava­te­lja finan­cij­skih sred­sta­va i udru­ga. Potrebno je dobro ana­li­zi­ra­ti pri­jed­lo­ge i komen­ta­re udru­ga, a ovak­ve ras­pra­ve nuž­ne su ne bi li na sna­gu stu­pi­la funk­ci­onal­na odluka.

Napisala Vlasta VUJAČIĆ

Fotografija