Spektakl u Areni s tri potpuna različita benda

19.08.2011.

Apocalyptica

Tri pot­pu­no raz­li­či­ta ben­da, pot­pu­no raz­li­či­ta žan­ra bili su savr­šen glaz­be­ni spoj koji je pre­poz­na­la vjer­na publi­ka sinoć u pul­skoj Areni. Prvi Arenafest 2011. obi­lje­ži­la su svjet­ski poz­na­ta ime­na ben­do­va Laibach, Guano Apes i Apocalyptica. Slovenski bend Laibach, za svoj 30-ti rođen­dan otvo­rio je fes­ti­val. Njihov elek­tron­sko-eks­pe­ri­men­tal­ni zvuk ugri­jao je i tako već veoma ras­po­lo­že­nu publi­ku. Osim pje­va­nja i narav­no svi­ra­nja nas­tup su ‘zači­ni­li’ i zanim­lji­vim audio i video efek­ti­ma. Foto izvje­štaj fes­ti­va­la pogle­daj­te kli­kom na LINK.
Foto: Marina Puh


Samo par sati pri­je kon­cer­ta odr­ža­na je tiskov­na kon­fe­ren­ci­ja na kojoj su se pred­stav­lja­li ben­do­vi. O tome kako se Laibach glaz­be­no ukla­pa uz osta­la dva ben­da na fes­ti­va­lu Ivan Novak iz Laibaca kazao je: Nama nije cilj nas­tu­pi­ti tamo gdje „spa­da­mo“, niti nam to nika­da nije bio cilj, jer nema smis­la oti­ći tamo gdje je publi­ka već „naša“, nego ondje gdje nije nuž­no da nas vole. Kod svih nas lju­di, pro­blem je što ne slu­ša­mo jed­ni dru­ge među­sob­no i slu­ša­mo samo ono što volimo.


Laibach se čes­to pove­zu­je s poj­mom pro­vo­ka­ci­je, ali kako kaže Novak, nji­ma nije cilj pro­vo­ci­ra­ti u mani­pu­la­tiv­nom smislu.
‑Provokacija, u izvor­nom latin­skom jezi­ku, zna­či da jav­nim činom pozi­vaš neko­ga svo­jom ges­tom, i da se lju­di oda­zo­vu na to. Važno je i ako pro­vo­ci­raš da to činiš isti­nom, a ne laži­ma jer je to onda mani­pu­la­ci­ja, objaš­nja­va Novak, doda­ju­ći da njih ne zani­ma pro­vo­ci­ra­ti samo radi provokacije.
Laibach
Pjesmom Quietly nas­tu­pi­li su dru­gi po redu Guano Apes. Prvim tak­to­vi­ma publi­ka je na svo­je odu­šev­lje­nje odmah pre­poz­na­la dobro poz­na­tu metal gru­pu Guano Apes. Cijeli nas­tup bio je pri­lič­no ener­gi­čan, što je i bilo za oče­ki­va­ti po naj­a­va­ma na pri­jaš­njoj tiskov­noj kon­fe­ren­ci­ji. Jedini žen­ska stra­na ben­da, vokal Sandra Našić poz­dra­vi­la je publi­ku na hrvat­skom jezi­ku. Bila je i vrlo uzbu­đe­na zbog nas­tu­pa u Areni, budu­ći da je ovdje bila kad je ima­la samo 6 godi­na. Za pje­va­či­cu ovo je bio pose­ban kon­cert, je njen nas­tup doš­la podr­ža­ti rod­bi­na iz Poreča. Tako je svo­joj maj­ci posve­ti­la hit pje­smu Loards of the Boards. Nakon oče­ki­va­nog bisa čla­no­vi gru­pe odsvi­ra­li su odli­čan ins­tru­men­tal. Uz dobru inte­rak­ci­ju s publi­kom, pje­va­nje i div­lje­nje publi­ke može se zaklju­či­ti da je nas­tup bio i više nego dobar.

Guano Apes
I šećer na kra­ju fes­ti­va­la bio je dugo išče­ki­va­ni bend Apocalyptica. Obradama kla­sič­nih sklad­bi, kanon­skih rock i metal pje­sa­ma odu­še­vi­li su neiz­vjes­nu publiku.
Na muzič­ko puto­va­nje Apocalyptica je vodi­la veći­nom obra­da­ma nji­ho­va dra­gog ben­da Metallica. Nakon nas­tu­pa, na doziv publi­ke sa samo tri glas­ne rije­či „WE WANT MORE“ bile su jasan znak da kon­cert ne može zavr­ši­ti. Kraj kon­cer­ta obi­lje­žen je Beethovenovom Odom radosti.


Na tiskov­noj kon­fe­ren­ci­ji čla­no­vi gru­pe Apocalyptica otkri­li su kako im je bilo jako teško pre­ći s „cove­ra“ na autor­ske pje­sme i zbog toga su vodi­li veli­ku bit­ku s pro­du­cent­skom kućom. Članovi Apocalyptice priz­na­ju i da nije lako balan­si­ra­ti izme­đu pri­vat­nog i pro­fe­si­onal­nog živo­ta, ali kako kažu: „Treba uvi­jek ima­ti vre­me­na za obi­telj i mora­te pro­na­ći „alat“ kojim uvi­jek pro­na­la­zi­te ener­gi­ju za nas­tu­pe. Taj „alat“ pro­naš­li su unu­tar ben­da, i vele da se zajed­no još uvi­jek jako dobro zabavljaju.“


Napisala i foto­gra­fi­ra­la: Marina Puh