“Pohvala prosječnosti” u Galeriji Anex u Puli

05.10.2011.

Vrijeme: 07. lis­to­pad 2011.
Mjesto: Pula

davor rapaic detalj

U petak, 07. lis­to­pa­da će se u Galeriji Anex, u orga­ni­za­ci­ji HDLUI, s počet­kom u 19:00 sati odr­ža­ti otvo­re­nje skup­ne izlož­be pod nazi­vom “Pohvala pro­sječ­nos­ti”, koja će se moći raz­gle­da­ti do 26. lis­to­pa­da 2011. godine

Autorica kon­cep­ta i selek­to­ri­ca je Sabina Salamon, a svo­je će rado­ve izlo­ži­ti umjet­ni­ci Tomislav Brajnović, Iva Gobić Vitolović, Igor Gustini, i.j.PINo, Branko Kolarić, Davor Rapaić, Nikola Ražov, Silvo Šarić, Vedran Šilipetar, Goran Škofić, Bojan Šumonja, Bernard Teklić, Ivona Verbanac, Dorina Vlakančić, Darija Žmak.


Filozofija i knji­žev­nost ispi­sa­le su nez­na­ni broj pohva­la, u ras­po­nu od sve­ci­ma nadah­nu­tih moli­tvi, novo­vje­kih cinič­nih ras­pra­va i pouča­ka, suvre­me­nih ese­ja nami­je­nje­nih pro­miš­lja­nju prak­tič­nog živo­ta. Raznih knji­žev­nih sti­lo­va, ras­po­lo­že­nja i podri­je­tla, veli­ča­le su nat­pro­sječ­nost i iznim­nost, pone­kad kraj­nos­ti, indi­rek­t­no sla­ve­ći neki bolji život i dosad neo­s­tva­re­ne kvalitete.

Ipak, pohva­le upu­će­ne odlič­ni­ma, a rje­đe nji­ho­voj zrcal­noj sli­ci, luđa­ci­ma, osta­ju rari­te­ti ili uto­pij­ske pri­če, jer se nji­ho­va mje­ri­la doima­ju nedos­tiž­nim receptom.


Prosječnost kao tema izlož­be pove­de­na je miš­lju da se veći­na nas se ne miri, a još manje iden­ti­fi­ci­ra s njom. Postavljena kao pita­nje, ne u oče­ki­va­nju kate­go­rič­kih odgo­vo­ra već s ide­jom da potak­ne na raz­miš­lja­nje, osu­je­ti sigur­nost pozi­ci­ja, poka­že pro­nic­lji­vost i sen­zi­bi­li­tet auto­ra za život­na pita­nja koja u sva­kod­nev­nom živo­tu nisu tema raz­go­vo­ra, jer pro­sječ­nim se ne osje­ća nit­ko. Na natje­čaj izlož­be pris­ti­glo je osam­na­est pri­ja­va, od kojih je iza­bra­no dva­na­est, što uz pozva­na tri auto­ra dos­ti­že broj od pet­na­es­to­ro izla­ga­ča koji se manje ili više nepo­sred­no doti­ču zada­ne teme, pone­ki se auto­ri prek­la­pa­ju, podu­da­ra­ju ili zrcal­no raz­li­ku­ju. Tema, kako je vide pri­jav­lje­ni umjet­ni­ci, čini neko­li­ko sklo­po­va: soci­jal­nu kri­ti­ku, odnos umjet­nik – druš­tvo, pro­sječ­no kao sva­ki­daš­nje i uobičajeno. (…)