Igre na sreću

30.01.2012.

loto

H‑Alterov dossi­er o Nacionalnoj zak­la­di za razvoj civil­no­ga druš­tva: 222 mili­ju­na doni­ra­nih kuna, 39 ras­pi­sa­nih natje­ča­ja, 30 pozi­va za iskaz inte­re­sa, 28 nefi­nan­cij­skih jav­nih nagra­da, 58 nagra­da “Škola-pri­ja­telj zajed­ni­ce”, 69 okru­glih sto­lo­va, 23 bro­ja časo­pi­sa Civilnodruštvo.hr, 25 publi­ka­ci­ja, 32 sti­pen­di­je za Akademiju za poli­tič­ki razvoj, 50 sti­pen­di­ja za Program infor­mi­ra­nja i izo­braz­be o EU i još puno, puno više!

Vijest pre­no­si­mo s por­ta­la H‑Alter.

Dobronamjerni lju­di kažu da je pri­je sva­kog raz­go­vo­ra o Nacionalnoj zak­la­di za razvoj civil­no­ga druš­tva poželj­no ritu­al­no se pok­lo­ni­ti činje­ni­ci nje­zi­na pos­to­ja­nja i nje­zi­nim zas­lu­ga­ma. Pa da tu duž­nost odmah brže-bolje i oba­vi­mo: Neosporno, osni­va­nje Zaklade za civil­no druš­tvo, 2003. godi­ne, bilo je odlič­na zamisao.


Neosporno, Zaklada je, injek­ti­rav­ši u tzv. civil­no druš­tvo bli­zu 222 mili­ju­na kuna – osi­gu­ra­nih uglav­nom iz držav­nih pri­ho­da od iga­ra na sre­ću – znat­no pri­po­mo­gla pre­živ­lja­va­nju ili jača­nju udru­ga, od kojih su neke zais­ta neo­s­por­no važ­ne za oču­va­nje kak­ve-tak­ve demo­kra­ci­je i pro­mo­vi­ra­nje dobrih ideja.
Neosporno, od svo­je­ga osnut­ka do danas ostva­ri­la je i niz dru­gih pos­tig­nu­ća, poput 39 ras­pi­sa­nih natje­ča­ja, 30 pozi­va za iskaz inte­re­sa, 58 nagra­da Škola – pri­ja­telj zajed­ni­ce, 69 okru­glih sto­lo­va, semi­na­ra, radi­oni­ca itd., detalj­no pobro­ja­nih u poglav­lju Postignuća od 2004 do 20011, sas­tav­nom dije­lu Analize dje­lo­va­nja Nacionalne zak­la­de od 2008. do 2011. godi­ne, koji je pak pri­prem­ni doku­ment za izra­du nove stra­te­gi­je nje­zi­na dje­lo­va­nja za raz­dob­lje od 2012. do 2015 godi­ne.


To što smo već debe­lo zako­ra­či­li u 2012. godi­nu, a što čak niti nacr­ta Strategije 2012 – 2015 još uvi­jek nema na vidi­ku, kako bi zain­te­re­si­ra­na jav­nost mogla o tom doku­men­tu reći svo­je miš­lje­nje, mada je pret­hod­noj Strategiji 2008 – 2011 rok upo­ra­be iscu­rio pri­je mje­sec dana, pa se Zaklada tre­nut­no nala­zi u bess­tra­te­škom sta­nju, ne mora nas pre­vi­še uzne­mi­ra­va­ti: u drža­vi u kojoj minis­tri čes­to ne poštu­ju zako­ne, pa čak niti one koje su sami pisa­li, od neo­bve­zu­ju­ćih se stra­te­ških doku­me­na­ta ne može niti oče­ki­va­ti puno više nego da budu mrtva slo­va na papiru.


Problemi koje pot­pis­nik ovih reda­ka vidi sa Zakladom iona­ko se ne nala­ze toli­ko na pla­nu stra­te­gi­je, koli­ko na pla­nu ope­ra­ti­ve, a uglav­nom se svo­de na isti naziv­nik – nedo­volj­na tran­s­pa­rent­nost, neiz­vjes­tan polo­žaj koris­ni­ka i pos­tup­no sve veća cen­tra­li­za­ci­ja uprav­lja­nja. Iznijet ću neke od tih pro­ble­ma nesis­te­ma­tič­no, kako mi se nađu na putu, bez voz­nog reda i bez pre­ten­zi­ja za pro­na­la­že­njem nji­ho­vih među­sob­nih poveznica.


Recimo, izbor upra­vi­te­lja /upraviteljice Nacionalne zak­la­de. Zašto Zakon o naci­onal­noj zak­la­di ne pre­dvi­đa nje­zin izbor na osno­vu jav­nog natje­ča­ja, kao što je to pre­dvi­đe­no npr. nedav­no done­se­nim Zakonom o zak­la­di Kultura nova za rav­na­te­lji­cu te ustanove?
Na ovo pita­nje upra­vi­te­lji­ca Nacionalne zak­la­de Cvjetana Plavša Matić dana 20.siječnja pisme­no odgo­va­ra kako “Nacionalna zak­la­da od 2008. godi­ne ima inter­ni akt kojim je utvr­đen način izbo­ra, reiz­bo­ra i ime­no­va­nja upravitelja(-ice), a koji u utvr­đe­nim slu­ča­je­vi­ma pre­dvi­đa i objav­lji­va­nje jav­nog natje­ča­ja za izbor upravitelja(-ice).” (Odgovore Zakladine upra­vi­te­lji­ce pro­či­taj­te u cije­los­ti ovdje) Na naš zah­tjev za dos­tav­lja­njem toga nig­dje objav­lje­nog pro­pi­sa, upra­vi­te­lji­ca odgo­va­ra dru­gim dopi­som od 25. siječ­nja u kojem inter­nog akta koji regu­li­ra izbor upravitelja(-ice) više – nema!

PROČITAJTE CIJELI ČLANAK 

Foto