„Grad izobilja“ – vrijedno svjedočanstvo jednog razdoblja

Dokumentarac „Grad izo­bi­lja“, koji je sinoć pre­mi­jer­no pri­ka­zan u Kino Valli, pri­ča je o Puli kao gra­du glaz­be u raz­dob­lju od 1978. do 1991. godi­ne i pred­stav­lja jedan vri­je­dan zapis minu­lih vre­me­na. Osim što dono­si pre­sjek razvo­ja pul­ske sup­kul­tur­ne glaz­be­ne sce­ne tog vre­me­na, „Grad izo­bi­lja“ pri­ka­zu­je  i druš­tve­no-poli­tič­ke pri­li­ke tadaš­nje Jugoslavije  kroz novin­ske član­ke, foto­gra­fi­je, audio i video mate­ri­ja­le te pre­gršt sugo­vor­ni­ka koji su Pulu tada živje­li i stvarali.

 

 

Dokumentarac poči­nje 1978. godi­nom koja je po mno­go­če­mu bila zna­čaj­na za naš grad: otvo­re­na je nova rob­na kuća, novo rodi­li­šte, pokre­nu­ta je prva grad­ska auto­bus­na lini­ja pre­ma Vidikovcu, dobi­va­mo zaobi­laz­ni­cu, poči­nje pro­me­to­va­ti prvi „Pauk“, otva­ra se prva pro­da­va­oni­ca gra­mo­fo­na, a sku­pi­na Atomsko sklo­ni­šte sve je popu­lar­ni­ja. Disko mani­ja i pop indus­tri­ja uzi­ma svoj zamah, a sa Zapada dola­ze prvi zvu­ci punk‑a. Ni Pula nije imu­na na nova stru­ja­nja: buđe­nje u svi­je­tu, pro­bu­di­lo je i Pulu. Uz hip­pie sup­kul­tu­ru, pojav­lju­je se i ona pun­ker­ska. Glazba uje­di­nju­je mlade.

 

 

Sljedeću godi­nu, obi­lje­ža­va smrt narod­nog hero­ja Edvarda Kardelja, a Pula dobi­va isto­ime­ni bule­var. Osim toga, 1979. godi­na dono­si prvi tele­fon na Vidikovcu i Verudi, a što se pun­ker­ske sce­ne tiče, ona sve snaž­ni­je gra­di svoj identitet.

 

 

Kakav je bio out­fit pun­ke­ra? – Uska maji­ca, jeans uske hla­če, poko­ji bedž i zihe­ri­ca, i već si pun­ker, objaš­nja­va jedan od sugo­vor­ni­ka. „Kožnjak“ je, tako­đer, bio mode­ran, a  pred­stav­ljao je svo­je­vr­stan sta­tus­ni sim­bol. Uske hla­če kupo­va­le su se u Italiji, jer ih kod nas nije bilo, a neizos­tav­ne su bile i zakr­pe koje su pun­ke­ri sami izrađivali.

 

 

[lang_hr]1980. godi­na u Jugoslaviju dono­si novi model auto­mo­bi­la, Jugo 45, pod slo­ga­nom „Malo tra­ži, mno­go pru­ža“, ali vre­me­na su sve teža, eko­nom­ska kri­za se pro­dub­lju­je, a nakon smr­ti Josipa Broza Tita, zem­lja je zavi­je­na u crno. Probleme osje­ća­ju i pun­ke­ri. – Teško je tada bilo biti pun­ke­rom jer si imao pro­ble­ma s vlaš­ću, mili­ci­jom, u ško­li i s rodi­te­lji­ma. – Punk pokret izjed­na­ča­vao se s anti­dr­žav­nim pokre­tom, kaže jedan od sugo­vor­ni­ka u doku­men­tar­cu. Prolaznici su se zgra­ža­va­li, a kako svje­do­ci kažu „mili­ci­ja bi nas stal­no legi­ti­mi­ra­la, a ako si pro­šao bez šama­ra, dobro si prošao“.[/lang_hr]

 

 

 

Iduće godi­ne, toč­ni­je, 27. ruj­na 1981., otva­ra se pro­met kroz tunel Učku, kri­za je sve veća i sve poskup­lju­je. Teško je bilo kupi­ti bilo koji ins­tru­ment, ali mla­de to nije sprje­ča­va­lo da se okup­lja­ju i svi­ra­ju. – Snalazili smo se kako bi zna­li. Od sta­re veš maši­ne radi­li smo poja­ča­lo, a bub­nje­ve od kar­ton­ske kuti­je. Šljakali bi cije­lo lje­to da sku­pi­mo novac za neki polo­van ins­tru­ment, kažu.

 

 

Osamdesetih godi­na, poči­nju se odr­ža­va­ti gita­ri­ja­de, a zbog veli­kog bro­ja ben­do­va i kon­ku­ren­ci­ja je veli­ka. Prije kon­ce­ra­ta, mla­di su svo­je tek­s­to­ve mora­li nosi­ti na pro­vje­ru Saveza soci­ja­lis­tič­ke omla­di­ne Jugoslavije te su čes­to bili cen­zu­ri­ra­ni. Također, mno­go se nas­tu­pa­lo i po ondaš­njim Mjesnim zajed­ni­ca­ma diljem gra­da. Koncerti su bili uvi­jek dobro posje­će­ni, a i glaz­be­ni­ci su odla­zi­li slu­ša­ti jed­ni druge.

 

 

Značajna je tada bila i tzv. „YU potro­šač­ka groz­ni­ca u Trstu“, a odla­zak u Italiju bilo je kao danas, odla­zak na dru­gu stra­nu svi­je­ta. Tamo su mla­di kupo­va­li plo­če, koje kod nas nije bilo mogu­će naba­vi­ti. Ploče su tada bile naj­ve­će blago.

1984./‘85. jav­lja se i metal glaz­ba, a „Fade To Black“ gru­pe Metallica,  prva je pje­sma tog žan­ra koja se pušta­la u Disco klu­bu „Uljanik“.

 

 

Dodatna zanim­lji­vost, koju sta­ri­je gene­ra­ci­je čes­to pre­pri­ča­va­ju, je okup­lja­nje na pul­skom Korzu, današ­njim Giardinima. Bilo je to ide­al­no mjes­to za mla­de koje je ima­lo i svo­je, dobro poz­na­te, zako­ni­tos­ti. Točno se zna­lo gdje tko sto­ji: moto­ris­ti na jed­noj stra­ni, šmin­ke­ri na dru­goj, a pun­ke­ri i metal­ci ispred pro­da­va­oni­ce „Kluz“ (odmah pored današ­njeg Kina Valli). – Bilo je lije­po biti na Korzu. Na Korzu je dos­ta toga nas­ta­lo: prve lju­ba­vi, sva­đe, pje­sme, filo­zo­fi­je. Bio je to pra­vi Internet Caffe!, sla­žu se mno­gi svje­do­ci tog razdoblja.

 

 

Bila su to druk­či­ja vre­me­na, današ­njoj mla­de­ži teško zamis­li­va. Kako je doku­men­ta­rac poka­zao, skrom­no se živje­lo. Malo si imao i bio si zado­vo­ljan. Ono što je obi­lje­ži­lo tadaš­nju gene­ra­ci­ju je mla­de­nač­ki entu­zi­ja­zam, koji je bio glav­na pokre­tač­ka sna­ga. – Imali smo uzvi­še­ni cilj, kažu sudi­oni­ci doku­men­tar­ca koji se s osmi­je­hom na licu pri­sje­ća­ju svo­je mladosti.

 

 

„Grad izo­bi­lja“, autor­skog tima u sas­ta­vu Zlatka Gotovca (sce­na­rist i reda­telj), Mladena Medića (sce­na­rist, reda­telj, sni­ma­telj i mon­ta­žer) te Mihaele Tikvicki (stal­ni surad­nik i koor­di­na­tor pro­duk­ci­je), uspješ­no je doku­men­ti­rao jed­no zanim­lji­vo raz­dob­lje naše Pule. Od počet­ne ide­je do same fina­li­za­ci­je doku­men­tar­ca tre­ba­lo je 7 godi­na, a kako su nam rek­li, pla­ni­ra se i film o glaz­bi ‘60-ih. Prepuno kino i ulaz­ni­ce ras­pro­da­ne dani­ma una­pri­jed, dokaz su veli­kog inte­re­sa koji je vla­dao za ovom tema­ti­kom, a na ras­po­re­du je do 29. siječnja.

 

 

Tekst i foto: L.Z

• dokumentarni film
• grad izobilja
• Kino Valli Pula