CENTAR ZA KULTUROLOŠKA I POVIJESNA ISTRAŽIVANJA SOCIJALIZMA

Centar za kul­tu­ro­lo­ška i povi­jes­na istra­ži­va­nja soci­ja­liz­ma osno­van je kao nova sas­tav­ni­ca Sveučilišta Jurja Dobrile u Puli 9. srp­nja 2012. godi­ne. Okuplja dje­lat­ni­ke raz­nih sve­uči­liš­nih odje­la i umre­ža­va znans­tve­ni­ke koji dije­le zani­ma­nje za istra­ži­va­nje raz­dob­lja soci­ja­liz­ma i pos­t­so­ci­ja­liz­ma te soci­ja­lis­tič­ke i komu­nis­tič­ke ide­olo­gi­je i teori­je. Znanstveno-istra­ži­vač­ki rad odvi­ja se u okvi­ru podru­čja huma­nis­tič­kih, druš­tve­nih i inter­dis­ci­pli­nar­nih zna­nos­ti, poseb­no na slje­de­ćim huma­nis­tič­kim i druš­tve­nim polji­ma: povi­jest, etno­lo­gi­ja i antro­po­lo­gi­ja, filo­lo­gi­ja i zna­nost o umjet­nos­ti. O dje­lat­nos­ti­ma cen­tra, pla­no­vi­ma i podru­čji­ma istra­ži­va­nja raz­go­va­ra­li smo s dr. sc. Igorom Duda vodi­te­ljem CKPIS‑a i nje­go­vim surad­ni­ci­ma dr.sc. Andreom Matoševićem, dr.sc. Ladom Duraković i asis­te­nom Borisom Koromanom.

Kako cen­tar funk­ci­oni­ra, kada je i na čiju ini­ci­ja­ti­vu osnovan?

ID: Prve su ide­je nešto sta­ri­je, ali ini­ci­ja­ti­va je kon­kret­ni oblik dobi­la u pro­sin­cu 2011. kada smo se Andrea Matošević, Lada Duraković, Boris Koroman i ja dogo­vo­ri­li da ćemo zajed­no na pul­skom Sveučilištu pokre­nu­ti pro­ce­du­ru za osni­va­nje Centra. Odmah smo naiš­li na podr­šku rek­to­ra prof. dr. sc. Roberta Matijašića, a tije­kom slje­de­ćih pola godi­ne dobi­li smo pozi­tiv­ne recen­zi­je ugled­nih kole­ga i pozi­ti­vo miš­lje­nje nad­lež­nih sve­uči­liš­nih tije­la. Na kra­ju pro­ce­du­re, Senat je u srp­nju 2012. svo­jom odlu­kom osno­vao Centar kao novu sas­tav­ni­cu Sveučilišta. Nas četve­ro nismo novi zapos­le­ni­ci Sveučilišta, tu smo od rani­je i dalje obav­lja­mo sve svo­je znans­tve­no-nas­tav­ne oba­ve­ze na sve­uči­liš­nim odje­li­ma na koji­ma smo izvor­no zapos­le­ni, a Centar je dodat­ni zada­tak, uglav­nom pre­ko­vre­me­ni rad i nova pri­li­ka za udru­ži­va­nje naših sna­ga i zajed­nič­ko­ga zani­ma­nja za soci­ja­li­zam. Najjednostavnije reče­no, na odje­li­ma pre­da­je­mo stu­den­ti­ma, a Centar pokri­va onaj dio naše znans­tve­ne dje­lat­nos­ti koji se tiče kul­tu­ro­lo­ških i povi­jes­nih istra­ži­va­nja soci­ja­liz­ma. S obzi­rom na našu stru­ku, tre­nut­no se u Centru toj temi pris­tu­pa iz per­s­pek­ti­ve povi­jes­ti, etno­lo­gi­je i antro­po­lo­gi­je, kul­tu­ral­nih stu­di­ja, knji­žev­nos­ti i muzikologije.

Premda je Centar tek osno­van, već je u neko­li­ko navra­ta pred­stav­ljen jav­nos­ti. Što je dosad pred­stav­lje­no, a što tek slijedi?

ID: Prvo pred­stav­lja­nje Centra dogo­di­lo se sre­di­nom lis­to­pa­da 2012. kada smo na Sveučilištu orga­ni­zi­ra­li tri­bi­nu o kul­tu­ro­lo­škim i povi­jes­nim per­s­pek­ti­va­ma istra­ži­va­nja soci­ja­liz­ma. Gosti su nam bili povjes­ni­čar Tvrtko Jakovina i antro­po­lo­gi­nja Ines Prica. To je bio prvi izla­zak u jav­nost. Tada smo već iza sebe ima­li ela­bo­rat i godiš­nji plan rada, mrež­ne stra­ni­ce i vizu­al­ni iden­ti­tet. Početkom stu­de­no­ga s naj­mla­đom gene­ra­ci­jom povjes­ni­ča­ra, mojim biv­šim stu­den­ti­ma, odr­ža­li smo skup pod nazi­vom Radionica za suvre­me­nu povi­jest, a kra­jem mje­se­ca Lada i Boris su u surad­nji sa Sveučilišnom knjiž­ni­com otvo­ri­li izlož­bu pla­ka­ta koji govo­re o glaz­be­nom živo­tu u Puli u prvim deset­lje­ći­ma soci­ja­liz­ma. U pro­sin­cu smo jav­nos­ti pred­sta­vi­li surad­nju sa Sa(n)jmom knji­ga u Istri na pri­pre­mi pro­gra­ma slje­de­će­ga saj­ma čija se tema kri­je iza nas­lo­va Socijalizam na klu­pi. Desetak dana kas­ni­je smo, u surad­nji s HRT-om, u pul­skom kinu orga­ni­zi­ra­li naci­onal­nu pret­pre­mi­je­ru prvih dvi­ju epi­zo­da doku­men­tar­ne seri­je Godine za pam­će­nje, na čijem smo sce­na­ri­ju sura­đi­va­li kole­ga Igor Stanić i ja. On i kole­gi­ca Anita Buhin u stu­de­nom su se pri­dru­ži­li Centru kao volon­te­ri. U pro­sin­cu smo pokre­nu­li i mre­žu CKPIS‑a koja je do danas oku­pi­la oko 150 znans­tve­ni­ka i dok­to­ra­na­ta iz raz­nih zema­lja. Čini mi se da je tije­kom pro­tek­lih neko­li­ko mje­se­ci bilo mno­go izla­za­ka u jav­nost, što je bilo važ­no radi infor­mi­ra­nja jav­nos­ti o pos­to­ja­nju Centra. Njih će biti i dalje, pone­kad više, pone­kad manje, ovis­no o pri­li­ka­ma, ali važ­no je reći da iza sva­kog jav­nog istu­pa sto­je mje­se­ci ili godi­ne znans­tve­no­ga rada dje­lat­ni­ka Centra, za sada još uvi­jek i u raz­dob­lju dok Centar nije ni pos­to­jao. Dakle, o Centru će se i dalje moći čita­ti, poseb­no onda kada naša znans­tve­na dje­lat­nost iznje­dri nešto što se na zanim­ljiv način može pred­sta­vi­ti ne samo struč­noj, nego i široj javnosti.

Koliko je sva­kom od vas vri­je­me soci­ja­liz­ma zanim­lji­vo u istra­ži­vač­kom smislu?

ID: Razdobljem od kra­ja četr­de­se­tih do kra­ja osam­de­se­tih bavim se već više od deset godi­na. Na nje­mu sam magis­tri­rao i dok­to­ri­rao, o nje­mu pre­da­jem na sve­uči­li­štu, o nje­mu pišem, u nje­mu i dalje nala­zim neis­tra­že­na i meni zanim­lji­va podru­čja, pa tako tre­nut­no radim na tre­ćoj samos­tal­noj knji­zi. To je pos­ljed­nje u pot­pu­nos­ti zaklju­če­no raz­dob­lje pri­je ono­ga što čini sadaš­njost, a kao tak­vo je u sadaš­njos­ti i dalje vrlo pri­sut­no. Suvremeno druš­tvo u kojem živi­mo umno­go­me je moder­ni­za­ci­jom kroz koju je Hrvatska pro­la­zi­la u raz­dob­lju soci­ja­liz­ma. U tak­vim okol­nos­ti­ma ne tre­ba mno­go nju­ška­ti jer se istra­ži­vač­kom nju­hu zanim­lji­ve, a i dalje čes­to netak­nu­te, teme name­ću same od sebe.

 AM: Etnografija i antro­po­lo­gi­ja rada tije­kom soci­ja­liz­ma tre­nut­no su glav­ne teme koji­ma se bavim unu­tar Centra. Rani soci­ja­li­zam i za taj peri­od simp­to­ma­ti­čan pokret, udar­niš­tvo, u svo­jim raz­li­či­tim izve­de­ni­ca­ma, od svo­je­vr­s­nog pro­to inže­njer­stva – nova­tor­stva pre­ko Heroja rada, u naj­u­žem su mi istra­ži­vač­kom foku­su iz raz­lo­ga što se radi o poku­ša­ji­ma stva­ra­nja „novog čovje­ka“, služ­be­nom diskur­su koji će već sre­di­nom pede­se­tih godi­na biti napu­šten i zami­je­njen, ali važ­no je napo­me­nu­ti, ne i zabo­rav­ljen. Također,  tre­nut­no je u pro­ce­su i pisa­nje knji­ge koju dovr­ša­vam u suautor­stvu s Teom Škokić – Polutani dugog tra­ja­nja. Balkanistički diskur­si. knji­zi se, među osta­lim, doti­če­mo i ana­li­ze arti­ku­la­ci­ja Balkana – od želje i neus­pje­log poku­ša­ja stva­ra­nja Balkanske (kon)federacije za vri­je­me ranog soci­ja­liz­ma, dak­le poli­tič­ke antro­po­lo­gi­je koja obu­hva­ća rad­ne akci­je, sport­ska natje­ca­nja i knji­žev­no-umjet­nič­ku pro­duk­ci­ju, „kapi­la­ran sus­tav“ novog krat­ko­traj­nog kon­cep­ta polu­oto­ka, do ana­li­ze masme­di­ja post-soci­ja­liz­ma – fil­ma, stri­pa, puto­pi­sa i teorij­skih tek­s­to­va u koji­ma se polu­otok ocr­ta­va, opred­me­ću­je i arti­ku­li­ra za potre­be zapad­njač­kog tržišta.

 BK: U Centru, da tako kažem, “pokri­vam” inte­re­se veza­ne uz suvre­me­nost, odnos­no tzv. tran­zi­ci­ju koja se u mno­gim aspek­ti­ma arti­ku­li­ra kao raz­dob­lje nado­ve­za­no na ono pret­hod­no, tako da ga može­mo pro­ma­tra­ti i kroz pojam pos­t­so­ci­ja­liz­ma. Moji pri­mar­ni istra­ži­vač­ki inte­re­si veza­ni su uz stru­ku, knji­žev­nost, odnos­no kako se u širo­kom polju knji­žev­nos­ti, a i u medi­ji­ma, kons­tru­ira pre­dodž­ba tran­zi­ci­je te koli­ko se ona obli­ku­je i pos­t­so­ci­ja­lis­tič­kim momen­ti­ma. To su ujed­no i teme mog dok­to­ra­ta na kojem upra­vo radim, a i šireg znans­tve­nog inte­re­sa koji bi se mogao opi­sa­ti kao pro­uča­va­nje odno­sa ide­olo­gi­je i knji­žev­nos­ti. Postoji i plan za nared­no raz­dob­lje, a to je jed­na šira kul­tu­ro­lo­ška tema istra­ži­va­nja časo­pi­sa i novi­na koje su u vri­je­me soci­ja­liz­ma izda­va­le tvrt­ke unu­tar samo­uprav­nih orga­ni­za­ci­ja. Tema je zanim­lji­va jer je riječ o vrlo poseb­nom obli­ko­va­nju medij­skog diskur­za kroz koji se ide­olo­gi­ja pre­la­ma s nizom pita­nja o umjet­nos­ti, kul­tu­ra­ma i publici.

 LD: Već godi­na­ma se bavim odno­si­ma glaz­be i ide­olo­gi­je u 20. sto­lje­ću, što je rezul­ti­ra­lo i dvje­ma knji­ga­ma veza­nim uz tu temu. Dosada su moja istra­ži­va­nja bila uglav­nom veza­na uz Pulu i Istru, u sko­roj buduć­nos­ti namje­ra mi je pro­ši­ri­ti ih na pros­tor čita­ve Hrvatske a  pred­met mog inte­re­sa  bit će medi­ji u soci­ja­liz­mu i pos­t­so­ci­ja­liz­mu, kon­kret­no istra­ži­va­nje  suod­no­sa medi­ja i  glaz­be­ne umjet­nos­ti u biv­šoj drža­vi u prvim porat­nim godi­na­ma, u doba real soci­ja­liz­ma,  te odno­sa  medi­ja  i glaz­be­ne umjet­nos­ti u ranom pos­t­so­ci­ja­lis­tič­kom raz­dob­lju. Nadam se da će ona  bar dije­lom dati odgo­vo­re na pita­nja u  kojoj je mje­ri glaz­be­na pro­duk­ci­ja i repro­duk­ci­ja bila pod utje­ca­jem prev­la­da­va­ju­ćih nor­mi namet­nu­tih od stra­ne medi­ja,  na koji je način kre­ativ­na glaz­be­nič­ka prak­sa utje­ca­la na pošti­va­nje objek­tiv­nih umjet­nič­kih kri­te­ri­ja od stra­ne glaz­be­nih novi­na­ra i publi­cis­ta,  kak­va je sli­ka u medi­ji­ma u pos­t­so­ci­ja­liz­mu stvo­re­na o ulo­zi glaz­be u druš­tvu tije­kom vla­da­vi­ne soci­ja­lis­tič­kog sus­ta­va itd.

U suvre­me­noj hrvat­skoj još uvi­jek nisu poko­pa­ni duho­vi proš­los­ti, odnos­no Drugog svjet­skog rata. Još uvi­jek se, naj­češ­će u medi­ji­ma, pov­la­če pri­če o usta­ša­ma i par­ti­za­ni­ma, pa me zani­ma je li jav­nost komen­ti­ra­la vaš rad u tom kontekstu?

ID: Za sada se nit­ko od nas ne bavi raz­dob­ljem u kojem su usta­še i par­ti­za­ni bili na povi­jes­noj sce­ni, zani­ma nas vri­je­me pos­li­je par­ti­zan­ske pobje­de. Buđenje „usta­ša“ i „par­ti­za­na“ tije­kom pos­ljed­njih dva­de­se­tak godi­na ili pak utje­caj pra­vih par­ti­za­na na druš­tvo do 1990. zanim­lji­vi su feno­me­ni koji bi tako­đer mogli ima­ti svo­je istra­ži­va­če. Kao i mno­ge dru­ge teme, tako se i dje­lo­va­nje Centra može u jav­nos­ti pro­ma­tra­ti kroz opti­ku opte­re­će­nu proš­loš­ću. Međutim, sve reak­ci­je, koje su do nas sti­gle, za sada su pozi­tiv­ne, osim jed­nog nevje­štog krat­kog član­ka u jed­no­me des­ni­čar­skom lis­tu. Mislim da mogu uime svih kole­ga iz Centra reći da smo mi pri­je sve­ga znans­tve­ni­ci. Dakle, mora­mo ima­ti odmak od svih dnev­no-poli­tič­kih ili povi­jes­no-poli­tič­kih utje­ca­ja na pred­met našeg istra­ži­va­nja. Razumije se da ne može­mo biti ni stro­je­vi ni robo­ti – pa bavi­mo se huma­nis­tič­kim zna­nos­ti­ma – ali pra­vi­la stru­ke daju nam dovolj­no ala­ta koji­ma se gra­di imu­ni­tet pre­ma oba suvre­me­na nara­ti­va o soci­ja­lis­tič­kim deset­lje­ći­ma. Kao povjes­ni­čar, ne smi­jem nasjes­ti niti na pri­ču o muč­nom mra­ku koji je uz to zati­rao sve hrvat­sko, niti na raz­ne razi­ne jugo­nos­tal­gi­je i var­lji­vi dojam kako je nekad sve bilo bolje. Nadam se da će publi­ka od nas dobi­va­ti samo zna­nost, u tvr­đem ili popu­lar­ni­jem obli­ku, i naše znans­tve­no ute­me­lje­ne inter­pre­ta­ci­je prošlosti.

 Kakvi su dugo­roč­ni pla­no­vi za razvoj centra

ID: Ove godi­ne radi­mo na tri izda­nja koja će biti objav­lje­na u izda­nju Centra i naših suiz­da­va­ča. Riječ je o zbor­ni­ku rado­va Radionice za suvre­me­nu povi­jest, o znans­tve­nom zbor­ni­ku Socijalizam na klu­pi, koji je pove­zan sa slje­de­ćim Sajmom, te o pri­je­vo­du zbor­ni­ka Sunčana stra­na Jugoslavije, koji dono­si rado­ve mahom stra­nih auto­ra iz druš­tve­ne povi­jes­ti turiz­ma. Priređuje se i e‑publikacija, zapra­vo kata­log izlož­be iz Sveučilišne knjiž­ni­ce. Tijekom godi­ne mogli bismo se uklju­či­va­ti pro­gra­me pove­za­ne s gos­to­va­njem nekih izlož­bi soci­ja­lis­tič­ke tema­ti­ke u Puli, a kra­jem godi­ne oče­ku­ju nas Sajam i trod­nev­ni među­na­rod­ni znans­tve­ni skup s čijom smo orga­ni­za­ci­jom zapo­če­li i koji će se u pro­sin­cu odr­ža­ti na Sveučilištu. Radimo i na pove­zi­va­nju s ugled­nim doma­ćim i ino­zem­nim znans­tve­nim usta­no­va­ma. Osim toga, svat­ko od nas ima svo­je istra­ži­vač­ke pla­no­ve i oba­ve­ze. Vrlo dugo­roč­no gle­da­no, Centar bi mogao pos­ta­ti ugled­na usta­no­va s razvi­je­nom znans­tve­nom, istra­ži­vač­kom i izda­vač­kom dje­lat­noš­ću, te refe­rent­na toč­ka i mjes­to susre­ta za istra­ži­va­če soci­ja­liz­ma ma odak­le dola­zi­li. Djelomično to ovi­si o nas četve­ro ili šes­te­ro koji sada čini­mo Centar, dje­lo­mič­no o oni­ma koji bi nam se mogli pri­dru­ži­ti, te o razi­ni entu­zi­jaz­ma i rad­ne ener­gi­je koju ćemo svi zajed­no ula­ga­ti u Centar. Ovisi to o znans­tve­nim pro­jek­ti­ma koje ćemo pokre­ta­ti, ali i o izvo­ri­ma finan­ci­ra­nja bez kojih neke aktiv­nos­ti neće­mo moći pro­vo­di­ti. Ovisi i o Sveučilištu od koje­ga oče­ku­je­mo rad­ni pros­tor i još izra­zi­ti­je pre­poz­na­va­nje našeg i budu­ćih cen­ta­ra kao žari­šta znans­tve­ne djelatnosti.

Tekst: Maja Tatković

• andrea matošević
• boris koroman
• Centar za kulturološka i povijesna istraživanja socijalizma
• Igor Duda Lada Duraković