7DS; dan treći

14.08.2013.

[lang_hr] Trećeg dana fes­ti­va­la u Pazinu je gos­to­vao PR struč­njak Drago Perić koji je odr­žao pre­da­va­nje pod nazi­vom „Zašto pri­op­ća­va­mo“. Drago Perić bavi se mar­ke­tin­gom i odno­si­ma s medi­ji­ma, a iskus­tvo je ste­kao na „Radiju 101“.  Predavanje  „Komunikacija s jav­noš­ću“ dola­zi iz pri­ro­de druš­tve­nih odno­sa, a danas je potre­ba za jav­nim posre­do­va­njem osob­nih ili druš­tve­nih aktiv­nos­ti podr­ža­na jed­nos­tav­nim i moć­nim komu­ni­ka­cij­skim ala­ti­ma koji su sred­stva (ne uvi­jek!) odgo­vor­nog pona­ša­nja pre­ma sebi i dru­gi­ma. Na pre­da­va­nju smo tako mogli čuti nešto o odno­si­ma s jav­noš­ću koji su zapra­vo funk­ci­ja uprav­lja­nja, a uspos­tav­lja­ju i odr­ža­va­ju uza­jam­no koris­ne odno­se izme­đu orga­ni­za­ci­je i nje­zi­nih jav­nos­ti. Uloga odno­sa s jav­noš­ću je tako i savje­to­va­nje (kon­zul­tan­ti), uprav­lja­nje komu­ni­ka­cij­skim pro­ce­si­ma (mena­dže­ri), zas­tu­pa­nje i pred­stav­lja­nje (glas­no­go­vor­ni­ci) te samo posre­do­va­nje (lobis­ti). Profesor Perić nagla­sio je kako nam PR naj­vi­še slu­ži kako bismo odr­ža­li i stvo­ri­li repu­ta­ci­ju, pa makar pone­kad PR-ovci samo kupu­ju vri­je­me ili legal­nim meto­da­ma odvra­ća­ju od odre­đe­nih situ­aci­ja koje bi mogle našte­ti­ti tom nekom odre­đe­nom subjek­tu koje­ga zas­tu­pa­ju. PR može biti i mani­pu­la­ci­ja jer je bit­no kako i kada pla­si­ra­ti odre­đe­nu temu u jav­nost. Potragu za isti­nom tre­ba zabo­ra­vi­ti, nagla­sio je pro­fe­sor Perić jer danas je zapra­vo kru­ci­jal­na samo odre­đe­na per­cep­ci­ja koja se stva­ra u jav­nos­ti, a PR-ovcu je pri tome uvi­jek vrlo bit­no što publi­ka mis­li. PR je tako i vođe­nje igre te pozi­ci­oni­ra­nje odre­đe­ne mar­ke ili pro­izvo­da upo­ra­bom ključ­nih poru­ka. U toj tež­nji da se dopre do kraj­njeg koris­ni­ka uvi­jek tre­ba biti dru­ga­či­ji i nov, a to se naj­lak­še može pos­ti­ći ako se zado­vo­lje četi­ri dimen­zi­je (soci­jal­na, funk­ci­onal­na, men­tal­na i duhov­na).  Iako pro­izvo­di sti­mu­li­ra­ju zado­volj­stva (neuro­mar­ke­ting), oni ipak tre­ba­ju donek­le sta­ja­ti iza tih poru­ka koje oda­ši­lju, jer ina­če neće ops­ta­ti na trži­štu, na kra­ju je zaklju­čio pro­fe­sor Perić.[/lang_hr]

DSC03468

[lang_hr]Nakon krat­ke pauze pro­gram je nas­tav­ljen pre­da­va­njem mla­dog kul­tur­nog antro­po­lo­ga Noela Šurana pod nazi­vom “Audiografije – igraj­mo se tra­di­cij­skom glaz­bom”. Ciklus „audi­ogra­fi­ja“ zapra­vo je niz rado­va tra­di­cij­ske glaz­be koji­ma je Noel udah­nuo novi život svo­je­vr­s­nim eks­pe­ri­men­ti­ra­njem sa zvu­kom ili rit­mom. Stanje s tra­di­cij­skom glaz­bom je tak­vo da je stal­no pri­sus­tvo istih melo­di­ja koje se ponav­lja­ju na svim jav­nim pre­zen­ta­ci­ja­ma dove­lo do pola­ga­nog odu­mi­ra­nja te glaz­be, una­toč bor­bi odre­đe­nih ins­ti­tu­ci­ja i orga­ni­za­ci­ja da spri­je­če taj pro­ces odu­mi­ra­nja i gub­lje­nja raz­li­či­tos­ti. Upravo se zbog toga Noel i bavi ovim radom kako bi publi­ci poka­zao svo bogat­stvo istar­ske glaz­be, a eks­pe­ri­men­ti­ra kako bi oču­vao tu raz­no­li­kost. Cilj nje­go­vog pro­jek­ta je tako akcen­ti­ra­nje činje­ni­ce da je nema­te­ri­jal­na kul­tu­ra živa tra­di­ci­ja, što podra­zu­mi­je­va kons­tant­nu izlo­že­nost tran­sfor­ma­ci­ja­ma i modi­fi­ka­ci­ja­ma. Dok se god tra­di­cij­ska glaz­ba mije­nja ona živi i biti će pri­sut­na, a kada se to izgu­bi onda će i ta glaz­ba odu­mri­je­ti i biti pos­prem­lje­na u muzej, nagla­sio je Šuran.[/lang_hr]

DSC03473

[lang_hr]U nas­tav­ku pro­gra­ma ima­li smo pri­li­ku vidje­ti eks­pe­ri­men­tal­ni film Elvisa Lenića „Ethan“. Riječ je o novom fil­mu u pro­duk­ci­ji „Šikuti mac­hi­ne“ u reži­ji Elvisa Lenića u kojem se vizu­al­no zvuč­nim pro­ži­ma­njem (zvuč­na pod­lo­ga je naime iz fil­ma Johna Forda iz 1956. godi­ne) stva­ra jedan pomak­nu­ti svi­jet. Film je posve­ta jed­noj iko­ni Savičente i jed­nom kul­t­nom westernu.[/lang_hr]

DSC03486

[lang_hr]Drugi film koji smo vidje­li bio je svo­je­vr­s­ni pri­kaz pret­hod­no pred­stav­lje­nog antro­po­lo­ga, likov­nog peda­go­ga i muzi­ča­ra Noela Šurana i nje­go­vog sta­da ova­ca. Autorica fil­ma je Ida Skoko, a isti nosi ime „ŠuraNoveOvce“. U ovo­me radu Noela upoz­na­je­mo kao svo­je­vr­s­nog dizaj­ne­ra ova­ca, kao pas­ti­ra koji se upli­će u erot­ski život svo­jih ova­ca kako bi ih uči­nio likov­no zanim­lji­vi­ma. Sve doma­će živo­ti­nje je stvo­rio čovjek. On je na neki način nji­hov Bog, jer mode­li­ra pros­tor oko sebe i odre­đu­je kako će te ovce izgle­da­ti već pri­je nji­ho­vog rođe­nja (raz­nim kri­ža­nji­ma i inter­ven­ci­ja­ma). Životinje ople­me­nju­ju pej­zaž, a Noel je poku­šao od samog šiša­nja ova­ca napra­vi­ti likov­ni pro­izvod. Ljudi se zapi­ta­ju o etič­nos­ti tek kada neka stvar uđe u muzej, a upra­vo tim pita­nji­ma se i bavio Noel u pri­ka­za­nom filmu.[/lang_hr]

[lang_hr]Nakon pro­jek­ci­ja fil­mo­va usli­je­di­la je poreč­ka žen­ska vokal­no ins­tru­men­tal­na sku­pi­na Brajde koja se pred­sta­vi­la sa 16 pom­no oda­bra­nih vokal­nih izved­bi iz istar­skih dav­ni­na otpje­va­nih na tan­ko i debe­lo, a riječ je bila o pred­stav­lja­nju mul­ti­me­di­jal­nog pro­jek­ta „Kartulina“.
[/lang_hr]

DSC03493

 

[lang_hr]Nakon zavr­šet­ka služ­be­nog dije­la pro­gra­ma večer je upot­pu­nio i DJ Farky koji je još dugo puštao glaz­bu ras­po­lo­že­noj publici.[/lang_hr]

[lang_hr]Tekst i foto: Branko Vasiljević[/lang_hr]