Predstavljen Nacrt kulturne strategije Grada Pule

07.08.2013.

[lang_hr]U uto­rak, 6. kolo­vo­za, jav­no je pred­stav­ljen Nacrt kul­tur­ne stra­te­gi­je Grada Pule u Gradskoj vijeć­ni­ci. Nacrt su pred­sta­vi­li  Jasmina Nina Kamber, pomoć­ni­ca pro­čel­ni­ka za druš­tve­ne dje­lat­nos­ti i sam pro­čel­nik Erik Lukšić, uz oba auto­ra Nacrta kul­tur­ne stra­te­gi­je soci­olo­ge Davora Miškovića i Edgara Buršića.

indeksiraj

Davor Mišković krat­ko je pred­sta­vio način izra­de Nacrta koji se gra­dio kroz raz­go­vo­re i fokus-gru­pe s kul­tur­nim dje­lat­ni­ci­ma, struč­nja­ci­ma, kul­tur­nim vije­ći­ma, ali i pred­stav­ni­ci­ma publi­ke kao plan lišen mega­lo­ma­ni­je i kao izra­zi­to pozi­ti­van pokret napri­jed za sta­nje kul­tu­re u gra­du. Autori su pri­mje­ti­li kako Pula ima neo­gra­ni­če­ne poten­ci­ja­le za kul­tur­ni rast, ali koji su neo­s­tva­ri­vi u pos­to­je­ćem sta­nju zbog kon­kret­nih pro­ble­ma, a ti su da u Puli “pro­la­zi sva­šta”. Stanje je još gore kad se uzmu u obzir opći uvje­ti finan­cij­ske kri­ze, koje sli­je­di naru­še­ni sus­tav vri­jed­nos­ti i nepos­to­ja­nje pros­to­ra odgo­vor­nos­ti u kojem se onda svi akte­ri u kul­tu­ri, od upra­ve do koris­ni­ka, osje­ća­ju nemoć­ni išta promijeniti.[/lang_hr]

[lang_hr]
Nacrt, čija je izra­da košta­la 40.000 tisu­ća kuna, dje­lo­mič­no je napi­san s namje­rom da se sas­ta­vi pro­to­kol koji bi bio tran­s­pa­ren­tan, u kojem bi bilo vid­lji­vo tko dono­si odlu­ke te da se uz takav auto­ri­tet vezu­je i odgo­vor­nost. Primjećeno je i da na kul­tur­nom polju pro­izvod­nje pos­to­ji nejed­na­kost ne samo u smis­lu pri­ma­nja, sta­tu­sa i sta­bil­nos­ti, već i da ins­ti­tu­ci­je pri­hva­ća­ju vri­jed­nos­ti podi­la­že­nja trži­štu i publi­ci koje im nisu imanentne.[/lang_hr]

[lang_hr]
Intencija dugo­go­diš­nje kul­tur­ne stra­te­gi­je je kohe­zi­ja kul­tur­nog sek­to­ra kroz razvi­ja­nje vri­jed­nos­ne ori­jen­ta­ci­je, inte­res­no pove­zi­va­nje akte­ra u kul­tu­ri od stra­ne Odjela za kul­tu­ru koji će se pono­vo ofor­mi­ti i čija će glav­na zada­ća biti da pos­ta­ne plat­for­ma za surad­nju jav­nih kul­tur­nih usta­no­va i neza­vis­ne kul­tur­ne sce­ne, udru­ga i dru­šta­va. Kroz Odjel za kul­tu­ru Grada Pule tre­bao bi se stvo­ri­ti “moment soli­dar­nos­ti” kako bi se izbje­gle zam­ke nejed­na­kos­ti i komer­ci­ja­li­za­ci­je, a da bi se pove­ća­lo uza­jam­no pošto­va­nje kul­tur­nih dje­lat­ni­ka. Ovako teoret­ski pos­tav­lje­na kul­tur­na stra­te­gi­ja nagla­ša­va pris­tup kul­tur­nom radu kao radu za jav­no dobro, a to je ono koje trži­šte ne bi osi­gu­ra­va­lo ili bi ga pru­ža­lo nedo­volj­no i to samo za odabrane.[/lang_hr]

 

[lang_hr]
Kultura je jav­na potre­ba gra­đa­na i upra­vo u današ­njim uvje­ti­ma suža­va­nja jav­nog i šire­nja pri­vat­nog pros­to­ra (pri­sje­ti­mo se samo koli­ko kva­drat­nih meta­ra zauzi­ma­ju tera­se kafi­ća na našim trgo­vi­ma), kada tre­ba tra­ži­ti nove nači­ne finan­ci­ra­nja i funk­ci­oni­ra­nja kul­tur­ne pro­izvod­nje, što rade pul­ski kul­tur­ni dje­lat­ni­ci, ima­ju li oni nove ide­je, pri­mjed­be na Nacrt kul­tur­ne stra­te­gi­je, komen­ta­re ili suges­ti­je? Ne, sude­ći po bro­ju pri­sut­nih pul­ski kul­tur­ni dje­lat­ni­ci nisu zain­te­re­si­ra­ni za par­ti­ci­pa­ci­ju u jav­noj ras­pra­vi o smje­ru u kojem će se kul­tu­ra kre­ta­ti slje­de­ćih šest godi­na. Djelomično i grad­ska upra­va sno­si odgo­vor­nost što je 6. kolo­vo­za bilo pri­sut­no više novi­na­ra nego­li kul­tur­nja­ka. Nacrt je objav­ljen 25. srp­nja, rok za pri­ja­vu pri­mjed­bi bio je otvo­ren do 2. kolo­vo­za, a jav­na ras­pra­va zatvo­re­na je isti dan. Ostali raz­lo­zi za aps­ti­nen­ci­ju od aktiv­nog par­ti­ci­pi­ra­nja u dono­še­nju odlu­ka vlas­ti možda se kri­ju u tome što su kul­tur­nja­ci rek­li sve što su ima­li reći pri izra­di Nacrta, ali to ne isklju­ču­je one osta­le. Je li to poka­za­telj toga da kul­tu­ra i nije jav­na potre­ba gra­đa­na koju kon­zu­mi­ra­ju tek malo­broj­ni ili da je osje­ćaj nemo­ći pri­su­tan u toli­koj mje­ri da ni sami kul­tur­nja­ci, a ni publi­ka nema­ju utje­ca­ja na dono­še­nje odlu­ka niti uz svu demo­krat­sku “šmin­ku”?

Ipak, od pri­sut­nih kul­tur­nih dje­lat­ni­ka naj­glas­ni­ji bili su rav­na­telj Arheološkog muze­ja Davor Komšo i vodi­telj Dramskog teatra Inata Branko Sušac koji su ima­li što pohva­li­ti ili pri­mje­ti­ti, pri­mje­ri­ce podr­šku Grada u pisa­nju natje­ča­ja. Zamjenik župa­na Miodrag Čerina nagla­sio je pro­blem koji je istak­nut u Nacrtu, pro­blem razvo­ja publi­ke i zapos­tav­lje­nih kana­la komu­ni­ka­ci­je izme­đu ins­ti­tu­ci­ja i publi­ke. Vladimir Torbica, župa­nij­ski pro­čel­nik Upravnog odje­la za kul­tu­ru dao je kon­kre­tan pri­jed­log da se osnu­je držav­na agen­ci­ja za pisa­nje natje­ča­ja za EU fon­do­ve. Jasno je da za ostva­re­nje veli­kih kul­tur­nih poten­ci­ja­la koje grad Pula ima nije dovolj­no držav­no finan­ci­ra­nje, pa je tako bilo pos­tav­lje­no pita­nje pro­čel­ni­ku Eriku Lukšiću kako će se finan­ci­ra­ti Odjel za kul­tu­ru. Odgovor je oče­ki­va­no gla­sio da se Odjel namje­ra­va finan­ci­ra­ti iz grad­skog pro­ra­ču­na, što zna­či da će isti novac biti upo­tri­jeb­ljen za šire­nje sis­tem­ske podr­ške nauš­trb šire­nja kul­tur­ne produkcije.[/lang_hr]

 

[lang_hr]Bez obzi­ra na to što kul­tur­ni dje­lat­ni­ci inzis­ti­ra­ju na sas­tav­lja­nju Odjela za kul­tu­ru, do stvar­nih ope­ra­tiv­nih pla­no­va, dozvo­lje­nih sred­sta­va i roko­va za razvoj kul­tu­re mora­ti ćemo još pri­če­ka­ti do izra­de konač­nog tek­s­ta Kulturne stra­te­gi­je i pri­hva­ća­nja tog doku­men­ta od stra­ne gra­do­na­čel­ni­ka, pa usva­ja­nja na Gradskom vije­ću i napo­s­ljet­ku izbo­ra pro­čel­ni­ka za kul­tu­ru Grada Pule kada će stva­ri valj­da biti malo jasnije.[/lang_hr]

[lang_hr]Tekst: Tatjana Tomić[/lang_hr]

Foto