Završen program “Socijalizma na klupi”

[lang_hr]Proteklog je viken­da na Sveučilištu Jurja Dobrile u Puli odr­žan prvi znans­tve­ni među­na­rod­ni skup Centra za kul­tu­ro­lo­ška i povi­jes­na istra­ži­va­nja soci­ja­liz­ma (CKPIS) pod nazi­vom “Socijalizam na klu­pi – kul­tu­ro­lo­ške i povi­jes­ne inter­pre­ta­ci­je jugos­la­ven­sko­ga i pos­tju­gos­la­ven­skih dru­šta­va”. Trodnevni skup inten­ziv­nog pro­gra­ma kon­ci­pi­ran kao rad po para­lel­nim sek­ci­ja­ma koje pak temat­ski zdru­žu­ju neko­li­ko panel izla­ga­nja uz oba­vez­nu ras­pra­vu, oku­pio je oko 90 znans­tve­ni­ka. Ono što poseb­no odli­ku­je ovaj skup, kao i rad samog Centra, jest nagla­sak na inter­dis­ci­pli­nar­nos­ti istra­ži­va­nja, pa se tako u pro­tek­lih neko­li­ko dana o (post)socijalizmu govo­ri­lo iz per­s­pek­ti­ve povi­jes­ti, etno­lo­gi­je, antro­po­lo­gi­je, kul­tu­ral­nih stu­di­ja, knji­žev­nos­ti, muzi­ko­lo­gi­je…[/lang_hr]

 

[lang_hr]

Višeznačan naziv sku­pa “Socijalizam na klu­pi” pri­je sve­ga govo­ri o gene­ra­ci­ji mla­dih znans­tve­ni­ka, mahom rođe­nih 70-ih godi­na proš­log sto­lje­ća koji su soci­ja­li­zam pro­ži­vje­li u škol­skim klu­pa­ma te koji su svo­je “soci­ja­lis­tič­ke” dok­to­ra­te bra­ni­li u pro­tek­lih neko­li­ko godi­na. Taj gene­ra­cij­ski kri­te­rij zna­ča­jan je za isto­ime­ni zbor­nik “Socijalizam na klu­pi – Jugoslavensko druš­tvo oči­ma nove pos­tju­gos­la­ven­ske huma­nis­ti­ke”  te zapra­vo pred­stav­lja uko­ri­čen pre­sjek skupa.

[/lang_hr]

[lang_hr]

Osim matič­nog zbor­ni­ka koji su ure­di­li docen­ti pul­skog sve­uči­li­šta Lada Duraković i Andrea Matošević, pred­stav­ljen je i zbor­nik ured­ni­ce Maše Kolanović, Komparativni pos­t­so­ci­ja­li­zam zatim knji­ga Radine Vučetić Koka-kola soci­ja­li­zam, kao i dizaj­ner­sko-istra­ži­vač­ki pro­jek­ti Iskopavanja (I i II) Narcise Vukojević i Lane Cavar. Široko pos­tav­lje­na tema i velik broj sudi­oni­ka prvog bije­nal­nog sku­pa čini se kao svo­je­vr­s­na inven­tu­ra sta­nja na suvre­me­nom (regi­onal­nom) znans­tve­nom tere­nu, koji se našao izme­đu dugo­go­diš­njeg, deset­ljeć­nog izos­tan­ka istra­ži­va­nja tih tema i recent­ne spek­ta­ku­la­ri­za­ci­je i komo­di­fi­ka­ci­je socijalizma.

[/lang_hr]

 

 

[lang_hr]Na sek­ci­ji pod nazi­vom Film i soci­ja­li­zam koja je odr­ža­na prva dana sku­pa, 5. pro­sin­ca, pred­sta­vio se znans­tve­ni rad o Kapetanu Lešiju Dragana Batančeva, fil­mu o alban­skoj narod­nom oslo­bo­di­te­lju iz 1960. na čijem su pri­mje­ru vid­lji­ve inter­ven­ci­je cen­zo­ra na tekst. O radi­kal­nom ama­te­riz­mu govo­ri­la je Aleksandra Sekulić  koja je u surad­nji s Brankom Benčić istra­ži­va­la mjes­to koje su kino klu­bo­vi i ama­te­ri popu­nja­va­li u sfe­ri jugos­la­ven­ske kino­ma­to­gra­fi­je, pose­bi­ce fes­ti­val MAFAF i pro­izvod­nja fil­ma u kinok­lu­bu Split. Kako danas vla­da­ju dru­ga­či­ji uvje­ti pro­izvod­nje fil­ma (zbog apso­lut­ne demo­kra­ti­za­ci­je koju je doni­je­la digi­tal­na teh­no­lo­gi­ja), čak kada se govo­ri i o sni­ma­nju fil­mo­va iz lju­ba­vi, dak­le ama­ter­skom fil­mu, auto­ri­ce zamje­ću­ju da tre­ba uči­ti iz pouka proš­los­ti, tj. iz neka­daš­njih uvje­ta neza­vis­ne pro­duk­ci­je kada su iz njih pro­iz­la­zi­li sada već legen­dar­ni auto­ri jugos­la­ven­skog “crnog vala” Želimir Žilnik, Lordan Zafranović, Dušan Makavejev i dru­gi. Autori mora­ju stva­ra­ti bez raz­miš­lja­nja o tržiš­noj svr­ho­vi­tos­ti, van pre­dvi­đe­nog pona­ša­nja da bi mogli izbje­ći komo­di­fi­ka­ci­ji vlas­ti­te kre­ativ­nos­ti. U smje­ru demi­to­lo­gi­za­ci­je Tita kao pasi­oni­ra­nog film­skog gle­da­te­lja i pro­du­cen­ta išao je znans­tve­ni rad Radine Vučetić, auto­ri­ce knji­ge “Koka-kola soci­ja­li­zam” i Mile Turajlić, reži­ser­ke doku­men­tar­nog fil­ma “Cinema Komunisto”.  U izla­ga­nju se poseb­no nagla­si­le način na koji se vanj­ska poli­ti­ka Jugoslavije stva­ra­la pre­ko fil­mo­va koje je Tito volio gle­da­ti, a koje su mu dobav­lja­li stra­ni amba­sa­do­ri. Tito je kao veli­ki lju­bi­telj fil­ma utje­cao ne samo na stva­ra­nje jugos­la­ven­ske film­ske kine­ma­to­gra­fi­je nalo­živ­ši otva­ra­nje pro­duk­cij­skih film­skih kuća u glav­nim gra­do­vi­ma biv­ših repu­bli­ka, nego je u sni­ma­nju nekih rat­nih fil­mo­va direk­t­no inter­ve­ni­rao u sce­na­rij suges­ti­ja­ma i kri­ti­ka­ma. Značajan dopri­nos disku­si­ji koja se razvi­la nakon izla­ga­nja dao je pul­ski glu­mac Igor Galo koji je iz vlas­ti­tog iskus­tva auto­ri­ma rado­va objas­nio kako je cen­zu­ra dje­lo­va­la onda, a kako dje­lu­je u današ­njim uvje­ti­ma kino­ma­to­graf­ske industrije.

[/lang_hr]

 

 

[lang_hr]Dokaz da je soci­ja­li­zam slo­je­vit i izra­zi­to inte­re­san­tan feno­men i izvan naše regi­je je i zbor­nik “Sunčana stra­na Jugoslavije; povi­jest turiz­ma u soci­ja­liz­mu” u engle­skom izvor­ni­ku objav­ljen pri­je tri godi­ne na Srednjoeuropskom sve­uči­li­štu u Budimpešti, a koji je nas­tao je kao kru­na istra­ži­va­nja turiz­ma i doko­li­ce u Jugoslaviji od 50-ih do 80-ih godi­na koje je pro­ve­de­no na sve­uči­li­štu u Grazu od 2005. do 2008. Ovo hrvat­sko izda­nje prvi je pri­je­vod zbor­ni­ka na neki od jezi­ka drža­va nas­ta­lih ras­pa­dom Jugoslavije i opće­ni­to prvi pri­je­vod engle­skog izvor­ni­ka ured­ni­ka Hannes Grandits i Karin Taylor.

[/lang_hr]

[lang_hr]

Jučer, 10. pro­sin­ca, s čime je služ­be­no i zavr­šen pro­gram sku­pa “Socijalizam na klu­pi” pred­stav­lje­na je i zad­nja od struč­nih knji­ga na polju kul­tu­re i zna­nos­ti soci­ja­liz­ma – “Kultura, zna­nost, ide­olo­gi­ja” Magdalene Najbar-Agičić koja istra­žu­je poli­ti­ke komu­nis­tič­ke vlas­ti u Hrvatskoj od 1945. do 1960.

[/lang_hr]

       

[lang_hr]

Kako je skup “Socijalizam na klu­pi” temat­ski zdru­žen s ovo­go­diš­njim Sa(n)jmom knji­ge u Istri, uz pred­stav­lja­nje novih ruskih (“Izlet u Rusiju”) i voj­vo­đan­skih pisa­ca (“Regija u regi­onu”), u poprat­nom pro­gra­mu mogla se pogle­da­ti izlož­ba foto­gra­fi­ja Dušana Đorđevića “SIV”  u gale­ri­ji Makina.

[/lang_hr]

   

 

[lang_hr]Fotografije Dušana Đorđevića bilje­že inte­ri­jer impo­zan­te zgra­de Saveza izvr­š­nog vije­ća (SIV) u Novom Beogradu. Savez izvr­š­nog vije­ća bio je izvr­š­ni organ Savezne narod­ne skup­šti­ne Socijalističke Federativne Republike Jugoslavije. Osnovan je 1953. godi­ne, umjes­to dota­daš­nje vla­de Federativne Narodne Republike Jugoslavije, a regu­li­rao je rad savez­ne admi­nis­tra­ci­je (pro­vo­đe­nje zako­na, nad­zor nad radom savez­ne admi­nis­tra­ci­je). SIV kao prva od izgra­đe­nih zgra­da zamiš­lje­nih da repre­zen­ti­ra­ju sna­gu novog soci­ja­lis­tič­kog poret­ka, kao sje­di­šte vlas­ti u Novom Beogradu, kako vanj­šti­nom tako i unu­traš­njoš­ću oda­je monu­men­ta­li­zam u kojem se spa­ja koz­mo­po­lit­ski moder­ni­zam s moder­nis­tič­kim regi­ona­liz­mom. Prostor ispraž­njen od lju­di i poli­tič­kih zna­čaj­ki impre­si­van je u svo­jim viso­ko este­ti­zi­ra­nim kom­bi­na­ci­ja­ma boja i  tek­s­tu­ra namje­šta­ja, zid­nih i pod­nih plo­ha te tapi­se­ri­ja s aps­tra­hi­ra­nim etno motivima.

[/lang_hr]

[lang_hr]

Kako je jugos­la­ven­sko soci­ja­lis­tič­ko nas­lje­đe jed­no od pre­šu­će­nih, ali i mito­lo­gi­zi­ra­nih neural­gič­nih toča­ka hrvat­ske suvre­me­ne povi­jes­ti “Socijalizam na klu­pi” zasi­gur­no je jedan od pozi­tiv­nih pris­tu­pa u raz­bi­ja­nju ani­mo­zi­te­ta i nera­zu­mi­je­va­nja naše juče­raš­nji­ce koju dije­li­mo s 23 mili­ona lju­di, koli­ko je po popi­su sta­nov­niš­tva 1991. Jugoslavija bro­ji­la. Umjesto nazad­njaš­tva, nos­tal­gi­je i oka­me­nje­nih pre­dodž­bi o povi­jes­nim doga­đa­ji­ma, poli­tič­kim i kul­tu­ral­nim pro­ce­si­ma huma­nis­ti­ka nudi bolji uvid u ono što je pret­ho­di­lo današ­njim uvje­ti­ma živo­ta, uz stal­no opo­mi­nja­nje koli­ko nas košta zabo­rav­lja­nje nedav­nih lek­ci­ja iz povijesti.[/lang_hr]

 

Tekst: Marta Baradić i Tatjana Tomić

Foto: Tatjana Tomić

 

• 19. Sa(n)jam knjige u Istri
• CKPIS
• Znastveni skup "Socijalizam na klupi"