Održana tribina o javnoj funkciji medija

[lang_hr]Alarmantno sta­nje u medi­ji­ma bila je glav­na tema jav­ne ras­pra­ve i tri­bi­ne pod nazi­vom Funkcija jav­nih medi­ja, koja je odr­ža­na 28. velja­če u Društvenom cen­tru Rojc pod orga­ni­za­tor­skom pali­com Saveza udru­ga Rojca (SUR) i Medijske plat­for­me za teori­ju i prak­su druš­tve­nih pro­mje­na – Pilule.[/lang_hr]

 

 

[lang_hr]Na tri­bi­ni su sudje­lo­va­li gos­ti iz Zagreba i Pule, a solid­na posje­će­nost, s ipak pone­što više slo­bod­nih mjes­ta među publi­kom, govo­ri o tome da su lju­di još uvi­jek apa­tič­ni pre­ma tema­ma koje se tiču medi­ja i medij­skog djelovanja.[/lang_hr]

 

 

[lang_hr]
Tijekom tri­bi­ne ponaj­vi­še paž­nje se usmje­ri­lo na činje­ni­cu kako je sta­tus novi­na­ra u medij­skim struk­tu­ra­ma sve više ugro­žen te kako se prin­ci­pi pro­fe­si­je sla­ma­ju pred pri­vat­nim inte­re­si­ma i kapi­ta­lom, što je naro­či­to doš­lo do izra­ža­ja tokom eko­nom­ske kri­ze u kojoj se još uvi­jek nala­zi­mo. Od počet­ka kri­ze, 2008. godi­ne gasi se velik broj medi­ja, pada­ju nak­la­de, zatva­ra­ju se rubri­ke, u medij­skoj indus­tri­ji doga­đa se ero­zi­ja rad­nih mjes­ta gdje je izgub­lje­no ukup­no 25% rad­nih mjes­ta, s tim da novin­ska indus­tri­ja bilje­ži pad zapos­le­nos­ti od čak 47%, nagla­ša­va Milan F. Živković, savjet­nik u Ministarstvu kul­tu­re. Živković doda­je kako će takav pora­ža­va­ju­ći pos­to­tak gubit­ka rad­ne sna­ge zasi­gur­no osta­vi­ti tra­ga na kva­li­te­ti sadr­ža­ja koji se pro­izvo­di te da će neki slu­ča­je­vi korup­ci­je, loše poli­ti­ke i nasi­lja zauvi­jek osta­ti neistraženi.[/lang_hr]

 

 

[lang_hr]
Promjene rad­nič­ke per­s­pek­ti­ve dotak­la se u svom izla­ga­nju i Andrea Milat, akti­vis­ti­ca i čla­ni­ca KopMedije zadru­ge za medi­je, kazav­ši kako danas sve manji broj novi­na­ra pro­izvo­di sve više sadr­ža­ja, što dovo­di do copy-pas­te novi­nar­stva gdje se sadr­ža­ji iz dru­gih medi­ja nepres­ta­no recik­li­ra­ju. Važnost ulo­ge novi­na­ra u medij­skom pro­izvod­nom pro­ce­su istak­nuo je i novi­nar Novosti i član KopMedia zak­la­de za medi­je, Igor Lasić, rekav­ši kako je nemo­gu­će doći do poda­ta­ka o struk­tu­ri novi­na­ra zapos­le­nih u pri­vat­nim, a goto­vo ni zapos­le­nih u jav­nim medi­ji­ma. Ne zna se ništa o nji­ho­vim pri­ma­nji­ma, ško­lo­va­nju, pos­tot­ku zapos­le­nih muška­ra­ca i žena. Lasić je nagla­sio kako ¨bez slo­bod­nog novi­na­ra dugo­roč­no i domi­nant­no ne može biti zašti­ćen jav­ni inte­res u medijima¨.[/lang_hr]

 

 

 

[lang_hr]Ono što se tako­đer poka­za­lo domi­nant­no pro­ble­ma­tič­nim tije­kom izla­ga­nja jest pri­vat­no vlas­niš­tvo medi­ja, odnos­no sadr­žaj koji pro­izvo­de komer­ci­jal­ni medi­ji te nji­hov utje­caj na jav­no mni­je­nje i druš­tvo u cje­li­ni. Problematizirao se utje­caj kapi­ta­la i pri­vat­nih inte­re­sa kako na objav­lje­ni sadr­žaj tako i na odno­se unu­tar medij­ske infrastrukture.[/lang_hr]

 

 

[lang_hr]
Boris Postnikov, publi­cist i vodi­telj služ­be za jav­nu komu­ni­ka­ci­ju u Ministarstvu kul­tu­re, nagla­sio je kako je utje­caj ogla­ši­va­ča na medi­je velik te da su ogla­ši­va­či ti koji obli­ku­ju i utje­ču na medij­ski sadr­žaj  što dovo­di do toga da se isklju­ču­ju oni koji nema­ju kupov­nu moć jer za njih ne pos­to­ji inte­res od stra­ne ogla­ši­va­ča, te da se auto­mat­ski mogu izu­ze­ti umi­rov­lje­ni­ci, neza­pos­le­ni(…) te da bi se to oštri­jim rječ­ni­kom moglo nazva­ti klas­nom dis­kri­mi­na­ci­jom. Također, nagla­sio je kako je inte­res vlas­ni­ka i rad­ni­ka suprot­stav­ljen, odnos­no da je u inte­re­su vlas­ni­ka ostva­ri­ti što više pro­fi­ta, a način na koji se naj­lak­še dola­zi do pro­fi­ta jest sma­nje­nje pla­ća rad­ni­ci­ma što utje­če i na nižu kva­li­te­tu rada.[/lang_hr]

 

 

[lang_hr]
I Postnikov i Milat istak­nu­li su ras­tu­ći pro­blem oli­go­po­li­za­ci­je, odnos­no okrup­nji­va­nja trži­šta gdje je velik broj medi­ja u ruka­ma malog bro­ja lju­di, kao pri­mje­ri su dani Styria, EPH, te jedan regi­onal­ni slu­čaj gdje je spo­me­nut Albert Faggian koji u vlas­niš­tvu ima tele­vi­zi­ju sa župa­nij­skom kon­ce­si­jom, jedan lokal­ni radio te dnev­ni list, Glas Istre. Na situ­aci­ju u Glasu Istre osvr­nuo se Paolo Gregorović, novi­nar i sin­di­kal­ni povje­re­nik u spo­me­nu­tom dnev­nom lis­tu, kazav­ši kako je sta­nje jav­ne funk­ci­je medi­ja odr­ža­va­nje vla­da­ju­ćih na vlas­ti, a pod vla­da­ju­će spa­da­ju poli­tič­ke struk­tu­re i one struk­tu­re koje uprav­lja­ju nov­cem. Gregorović objaš­nja­va kako Glas Istre nije izu­ze­tak iz onih medi­ja koji su pos­ta­li PR agen­ci­ja, bil­ten, mjes­to gdje poli­tič­ke stru­je objav­lju­ju svo­je vijes­ti. Dodaje kako više ne pos­to­ji moguć­nost samos­tal­nog istra­ži­va­nja, već da pos­to­ji nor­ma obra­de jed­ne teme dnev­no, a ako se ta nor­ma ne ispu­ni, ime novi­na­ra ide na crnu lis­tu i samim time im pri­je­ti otkaz.[/lang_hr]

 

 

 

[lang_hr]Da se HRT kao obna­ša­telj jav­ne funk­ci­je pri­bli­žio komer­ci­jal­nim medi­ji­ma, pot­vr­di­la je Slađana Bukovac, kolum­nis­ti­ca i novi­nar­ka HRT‑a, koja u slje­de­ćim crti­ca­ma objaš­nja­va kako izgle­da rad­ni dan novi­na­ra na jav­nom ser­vi­su: ¨Funkcioniram dan po dan, pro­izvo­dim što veći broj sadr­ža­ja, osim što u našem slu­ča­ju tre­ba taj sadr­žaj pre­ko­pi­ra­ti u što veći broj dru­gih medi­ja, a to se sma­tra naj­ve­ćom mogu­ćom poželj­nom oso­bi­nom¨. Dodala je kako u pot­pu­nos­ti sli­je­de komer­ci­jal­ni model, dok su u 90-ima bili u služ­bi poli­ti­ke o kojoj danas mogu reći što god žele, ali u slu­ča­ju kor­po­ra­ci­ja to nije moguće.[/lang_hr]

 

[lang_hr]Predstavnik Ministarstva Milan F. Živković, na pita­nje o ulo­zi HRT‑a u obna­ša­nju jav­nih funk­ci­ja, kazao je slje­de­će: ¨Ako defi­ni­ra­mo funk­ci­ju HRT‑a na taj način da bi on tre­bao biti otvo­re­na ins­ti­tu­ci­ja, da bi HRT tre­bao biti izraz naj­raz­li­či­ti­jih gru­pa, da one budu infor­mi­ra­ne pre­ko HRT‑a, a mno­ge nisu, budu­ći da se čini da HRT pre­uzi­ma sus­ta­ve fil­tri­ra­nja vijes­ti od komer­ci­jal­nih medi­ja. Dakle jedan veoma uski reper­to­ar vijes­ti koje ćete već vidje­ti na nas­lov­noj stra­ni­ci  nekak­vih pri­vat­nih dnev­nih novi­na, a ništa šire, to već zna­či da će na razi­ni infor­mi­ra­nja mno­ge male, siro­maš­ni­je i radi­kal­ni­je zajed­ni­ce ispas­ti iz dija­pa­zo­na HRT‑a, neće biti sadr­ža­ja koje njih inte­re­si­ra¨. Dodao je kako mi ne bi tre­ba­li biti samo pri­ma­te­lji infor­ma­ci­ja, nego da bi se mora­li moći izra­zi­ti, sudje­lo­va­ti u stva­ra­nju pro­gra­ma, što danas nije mogu­će. Također, Živković je kazao kako se HRT obič­no per­ci­pi­ra kao sim­bol malig­nog karak­te­ra ins­ti­tu­ci­ja, te da pos­to­ji dos­ta nega­tiv­nog publi­ci­te­ta veza­nog uz nje­ga, ali da su mogu­ći i poma­ci na bolje refe­ri­ra­ju­ći se na to kako se u jed­nom momen­tu poja­vi­la nova upra­va HRT‑a koja je u krat­kom roku podi­gla Treći pro­gram. Ono što je nagla­sio jest da pos­to­ji velik pros­tor za aktiv­nost drža­ve koja je odgo­vor­na za medi­je u cje­li­ni, a pogo­to­vo za one u držav­nom vlasništvu.[/lang_hr]

 

 

 

[lang_hr]
Neprofitni medi­ji spo­mi­nju se kao mogu­ća alter­na­ti­va pos­to­je­ćoj situ­aci­je u medi­ji­ma, odnos­no podr­ža­va se alo­ka­ci­ja sred­stva u nepro­fit­ne  medi­je. Lasić je kazao kako se to bilje­ži kao jedi­na poli­tič­ka ini­ci­ja­ti­va koja slu­ži zašti­ti jav­nog inte­re­sa u medi­ji­ma i veza­no uz medi­je. Živković tako­đer isti­če kako je potreb­no više ula­ga­ti u lokal­ne medi­je i manje medi­je ne samo teri­to­ri­jal­nog karak­te­ra zbog poten­ci­ja­la ostva­ri­va­nja ele­men­tar­ne demo­krat­ske funk­ci­je medi­ja. S dru­ge pak stra­ne nagla­ša­va se potre­ba jača­nja mode­la demo­krat­skog odlu­či­va­nja o tome što ćemo u medji­ma gle­da­ti, slu­ša­ti ili čita­ti. Naročito u slu­ča­ju kada se ti isti medi­ji finan­ci­ra­ju jav­nim nov­cem, istak­nuo je Postnikov. U sva­kom slu­ča­ju pri­je­ko potreb­no je veće pro­pi­ti­va­nje ulo­ge i funk­ci­je medi­ja i medij­skih sadr­ža­ja te sli­ke stvar­nos­ti koje nam oni posreduju.[/lang_hr]

Tekst: Sanja Cerlenica

Foto

 

• Ana Milat
• Boris Postnikov
• DC Rojc
• Igor Lasić
• Slađana Bukovac
• Tribina "Javna funkcija medija – stanje i perspektive"