Predstavljena knjiga “Od Vlaha do Hrvata” Sandija Blagonića

19.03.2014.

[lang_hr]Jučer je u sve­ča­noj dvo­ra­ni Tone Peruško na Sveučilištu Jurja Dobrile u Puli odr­ža­no pred­stav­lja­nje knji­ge „Od Vlaha do Hrvata“, auto­ra dr. sc. Sandija Blagonića, opsež­no istra­ži­va­nje u kom se ovaj mla­di pazin­ski etno­log foku­si­rao na povi­jes­nu podje­lu istar­skog teri­to­ri­ja na mle­tač­ku, odnos­no, aus­trij­sku Istru te pos­lje­dič­nu ras­cjep­ka­nost istog pros­to­ra na nebro­je­ne, podjed­na­ko geograf­ski i druš­tve­no dis­tri­bu­ira­ne subetnije.[/lang_hr]

 

Naslovnica

 

[lang_hr]
Na istar­skom tlu tako od kon­ca 15. pa sve do 18. sto­lje­ća supos­to­je Bezjaci, Ćići, Fućki, Bazgoni, Šavrini i Vlasi. O poli­tič­koj diho­to­mi­ji, ban­de­rij­skoj svi­jes­ti, odnos­no feudal­noj pri­pad­nos­ti ban­de­ri­ju i namet­nu­toj ban­de­rij­skoj iden­ti­tet­skoj odred­ni­ci, o etno­di­fe­ren­cij­skim pro­ce­si­ma te o raz­li­či­tim priz­ma­ma suko­ba agrar­nih i sto­čar­skih sku­pi­na sta­ci­oni­ra­nih na istar­skom tlu, govo­rio je dr. sc. Miroslav Bertoša, koji je zaklju­čio da je takav kon­ti­nu­itet raz­miš­lja­nja i živ­lje­nja napu­šten tek u 19. sto­lje­ću, odnos­no tije­kom faze moder­ni­za­ci­je i reor­ga­ni­za­ci­je feudal­nih druš­tve­nih struk­tu­ra, kada je ras­tu­ća pisme­nost zami­je­ni­la tra­di­ci­onal­nu usme­nu pre­da­ju, a kons­tru­ira­nje naci­onal­ne povi­jes­ti zape­ča­će­no uvo­đe­njem standarda.[/lang_hr]

 

 

 

[lang_hr]
Neosporiv anta­go­ni­zam i stal­ne ten­zi­je i suko­bi na krh­kim, gene­ri­ra­nim gra­ni­ca­ma, u kojem su glav­ni pro­ta­go­nis­ti s jed­ne stra­ne Benečani, kao mle­tač­ki poda­ni­ci, a s dru­ge stra­ne Kraljevci, aus­trij­ski poda­ni­ci, pri­sut­ni su u broj­nim arhi­vi­ma, kao uver­ti­ra u krva­vi Uskočki rat, koji se u Istri vodio oko 1618. godi­ne i u kojem je pre­ma nekim pro­cje­na­ma stra­da­lo do 50% tadaš­njeg sta­nov­niš­tva. Socijalna dis­tan­ca (goto­vo tabu) vid­lji­va je i iz ana­li­zi­ra­nih matič­nih knji­ga vjen­ča­nih, gdje je na mle­tač­ko-aus­trij­skim gra­ni­ca­ma kroz dugi vre­men­ski peri­od pri­sut­na i ostva­ri­va jedi­no endo­ga­mi­ja. Takav se sna­žan osje­ćaj pri­pad­nos­ti u svi­jes­ti lju­di aus­trij­skom, odnos­no mle­tač­kom patro­na­tu odr­žao i nakon pro­pas­ti Mletačke Republike.[/lang_hr]

 

prva

 

[lang_hr]
O vlas­ti­tim iskus­tvi­ma s dva kon­fron­ti­ra­na istar­ska svi­je­ta, kroz niz duho­vi­tih lokal­nih aneg­do­ta govo­rio je i istar­ski pjes­nik i pisac Drago Orlić, dok se sam autor Sandi Blagonić poza­ba­vio krat­kom ana­li­zom osob­ne i obi­telj­ske povi­jes­ti te oče­ve pri­pad­nos­ti „gra­nič­nom podru­čju“, odnos­no, povi­jes­nim, lin­gvis­tič­kim i fol­k­lor­nim nas­li­je­đem istog područja.[/lang_hr]

[lang_hr]Ostaje zaklju­čak da u 21. sto­lje­ću, pak, pita­nje dife­ren­ci­ja­ci­je neka­daš­njih subet­ni­ja i iden­ti­te­ta, čak i unu­tar usme­nog (ali i ste­re­otip­nog) kazi­va­nja pri­po­vje­da­ča, rođe­nih počet­kom 20. sto­lje­ća, pred­stav­lja tek odjek minu­log vre­me­na, sa svim nje­go­vim spe­ci­fič­nim, a danas bez­na­čaj­nim raz­li­ka­ma i ograničenjima.[/lang_hr]

proizv789

[lang_hr]Tekst i foto: Nives Galić[/lang_hr]