Kazalište Nemerik premijerno u Distorziji

[lang_hr]Teatar Nemerik osno­van una­zad tri mje­se­ca, sači­njen je od neka­daš­njih čla­no­va kaza­li­šta dr. Inat. Ova gru­pi­ca se odlu­či­la samos­tal­no oku­ša­ti u dru­či­jem kaza­liš­nom izri­ča­ju, a prvo što su upri­zo­ri­li svi­je­tu jest pred­sta­va pod nazi­vom „Že(d)na udaha“.[/lang_hr]

 

 

[lang_hr]

Prvotno ins­pi­ri­ra­na Čehovljevim ses­tra­ma, upri­zo­ru­je nam kako u naj­a­vi kažu: „tri žene, vrlo raz­li­či­te i, una­toč tome, zna­ko­vi­to slič­ne, supos­to­je unu­tar malog, intim­nog, zatvo­re­nog sus­ta­va. Balansirajući na krh­koj gra­ni­ci raci­onal­nog i emo­ci­onal­nog, u groz­ni­ča­vom išče­ki­va­nju neo­dre­đe­nog, nede­fi­ni­ra­nog i jedva zamis­li­vog nečeg što bi ih moglo uči­ni­ti slo­bod­ni­ma i pot­pu­ni­ma, ver­ba­li­zi­ra­ju svo­ju ustrep­ta­lost, ranji­vost, pasiv­no pre­pu­šta­nje, otpor, (ne)povjerenje, raz­dra­že­nost, podjed­na­ko svo­ju sla­vo­do­bit­nu, čul­nu žens­tve­nost i tra­gič­nu neza­mi­je­će­nost.“ Osim živih ulo­ga u pred­sta­vi koje utje­lov­lju­ju Ana Černjul, Mirjana Ban, Nives Galić i Šandor Slacki, dio pred­sta­ve je i pos­tav­lje­na izlož­ba Jelene Starčić.[/lang_hr]

 

[lang_hr]

Sam uvod u pred­sta­vu nije dao nas­lu­ti­ti veli­ku ino­va­tiv­nost i raz­li­či­tost od ono­ga što su glum­ci nauči­li u ško­li dr. Inata. Naime, publi­ku okup­lje­nu u hod­ni­ku ispred Distorzije u pros­tor je uveo Sandor Slacki odje­ven u pri­ja­te­lji­cu noći. Čak i nakon ula­ska u pros­tor, sce­na pos­tav­lje­na u sre­di­štu ne daje naz­na­ke da nas oče­ku­je nešto novo, ali kons­truk­ci­ja i način ras­vje­te daju nas­lu­ti­ti nešto drugačije.[/lang_hr]

 

 

[lang_hr]

Kroz mut­ne pro­zir­ne zavje­se koje obli­ku­ju tro­kut u sre­di­štu pros­to­ri­je, pro­ma­tra­mo unu­traš­njost oba­sja­nu ultra­lju­bi­čas­tim svje­tilj­ka­ma u kojem se nala­ze tri glu­mi­ce, odje­ve­ne mahom u bije­le svi­je­tle­će spa­va­ći­ce i povre­me­no samo u donje rub­lje. Lišene osob­nos­ti, tako pos­ta­ju samo svi­je­tle­će gru­di i straž­nji­ce s gla­som. Sama pauči­nas­ta for­ma zavje­se kroz koju gle­da­mo daje nas­lu­ti­ti da gle­da­mo u dušu žene. Tako pla­hu i njež­nu, a opet spo­sob­nu za zadr­ža­va­nje užas­no snaž­nih emo­ci­ja jed­ne žene, smje­šta­ju­ći nas u voajer­sku ulo­gu pro­ma­tra­ča koje­mu su pre­do­če­ne nje­ne taj­ne, mis­li i osjećaji.[/lang_hr]

 

 

[lang_hr]

Nakon Slackijeve igre na hod­ni­ku te mono­lo­ga oko zavje­sa, u pred­sta­vu nas uvo­di Nives Galić svo­jom pje­smom koja je ins­tant­no pos­la­la trn­ce kroz tije­la publi­ke. Nakon nje je sli­je­dio reci­tal Ane Černjul, sna­žan i gnje­van, nošen nje­nim dubo­kim i jakim gla­som, dok nas na njež­nu i emo­tiv­nu stra­nu žene vra­ća sje­tan glas Mirjane Ban.
U tak­vim čino­vi­ma teče pred­sta­va pre­ki­da­na Slackijevim inter­me­zzi­ma nakon zaokru­že­ne sre­di­ne, sva­ki sli­jed je nošen snaž­nim i raz­nim emo­ci­ja­ma nabi­je­nim reci­ta­li­ma pri­ka­zu­ju­ći nam tako čitav spek­tar pobr­ka­nih sta­nja jed­ne žene. Predstavljajući je kao njež­no i roman­tič­no biće, zad­nji čin ipak dono­si pre­va­gu s spoz­na­jom žene o nje­noj vlas­ti­toj sna­zi, raci­ona­li­za­ci­ju pre­ma osa­mos­ta­lje­nju te svo­je­vr­s­nom oslo­bo­đe­nju od pri­pi­sa­nih joj duž­nos­ti i očekivanja.[/lang_hr]

 

 

[lang_hr]

Izrazito ino­va­tiv­na pred­sta­va naj­mla­đeg kaza­li­šta na pul­skoj sce­ni odi­gra­ti će se još u dva ter­mi­na, uto­rak 15. i sri­je­du 16. trav­nja u 20 sati, a dojam ostav­ljen nakon ovog urat­ka je takav da iako manje iskus­ni u ver­bal­nim per­for­man­si­ma, eki­pa kaza­li­šta Nemerik ima i više nego dovolj­no mašte, talen­ta i volje da nas još poko­ji put ugod­no iznenadi.[/lang_hr]

[lang_hr]Tekst i foto: Davor Vuković[/lang_hr]

 

 

• Ana Černjul
• Distorzija
• Mirjana Ban
• Nives Galić
• Šandor Slacki
• Teatar Nemerik
• „Že(d)na udaha“