Katarzom do bolje budućnosti

12.08.2014.

TV: U BOLJEM SVIJETU, reda­te­lji­ce Susanne Bier 

U boljem svijetu

U fil­mo­vi­ma zna­me­ni­tih ame­rič­kih reda­te­lja Afrika je uglav­nom egzo­tič­no mjes­to na kojem se odvi­ja­ju roman­tič­ne pri­če (Moja Afrika) ili adre­na­lin­ske pus­to­lo­vi­ne i demons­tra­ci­je mačiz­ma u sra­zu s autoh­to­nom div­lji­nom (Hawksov „Hatari!“, Eastwoodov „Bijeli lovac, crno srce“), ali u dan­skom fil­mu „U boljem svi­je­tu“ (pri­ka­zan na HTV 2, 11. kolo­vo­za u 21.20) Afrika defi­ni­tiv­no nije pri­ka­za­na na takav način.

Redateljica Susanne Bier pra­ti dan­skog liječ­ni­ka Antona (Mikael Persbrandt) na pri­vre­me­nom radu u neime­no­va­noj afrič­koj drža­vi, koji se suoča­va s nevje­ro­jat­nom bije­dom i svi­re­pim nasi­ljem lokal­nog psi­ho­pa­ta pre­ma mla­dim trud­ni­ca­ma. Osim tra­uma na pos­lu, liječ­ni­ku ni u pri­vat­nom živo­tu ne cva­tu ruže, budu­ći da teško komu­ni­ci­ra s ogor­če­nom supru­gom koja živi u Danskoj, a sinu tinej­dže­ru (Markus Rygaard) naro­či­to nedos­ta­je sva­kod­nev­no dru­že­nje s ocem. Sin se ubr­zo spri­ja­te­lju­je s novim dje­ča­kom u ško­li (William Jøhnk Nielsen), koji se nakon maj­či­ne smr­ti dose­lio iz Londona s ocem pos­lov­nim čovje­kom, ali to će pri­ja­telj­stvo obo­ji­cu doves­ti u nova i opas­na iskušenja.

Iznimno je dojm­lji­vo umi­je­će reda­te­lji­ce Bier, koja je uspje­la raz­ra­di­ti pri­ču s pet-šest podjed­na­ko dubin­ski raz­ra­đe­nih liko­va i moti­vi­ra­ti glum­ce da ostva­re izvan­se­rij­ske dome­te (naro­či­to su upe­čat­lji­vi dje­čji glum­ci). Zahvaljujući tako stu­di­oz­nom pris­tu­pu obra­de liko­va, iznim­no su auten­tič­ni i slo­je­vi­ti pro­ble­mi koje u svo­jem dje­lu obra­đu­je. Primjerice, kako tinej­džer pro­la­zi kroz raz­dob­lje nakon tra­gič­ne smr­ti maj­ke i kak­vo isku­še­nje mora pro­ći da se konač­no pomi­ri s tom bol­nom život­nom činje­ni­com? Je li mogu­će pre­mos­ti­ti jaz izme­đu razo­ča­ra­nih brač­nih part­ne­ra i koli­ki tre­ba biti inten­zi­tet iskus­tva koje bi to omo­gu­ći­lo? Naročito je zanim­ljiv reda­te­lji­čin tret­man odno­sa pre­ma nasi­lju kroz lik liječ­ni­ka Antona. Iako kod kuće zane­ma­ru­je pro­vo­ka­ci­je lokal­nog sile­dži­je i objaš­nja­va dje­ci da se na nasi­lje ne može odgo­va­ra­ti nasi­ljem, ozli­je­đe­ni afrič­ki koljač uspi­je­va ga toli­ko uzru­ja­ti da ga izba­cu­je iz svo­je polj­ske bol­ni­ce i pušta u ruke razja­re­ne lokal­ne rulje, što pred­stav­lja nje­gov moral­ni poraz i potre­bu za pre­is­pi­ti­va­njem vlas­ti­tog svjetonazora.

Pritom nas­lov „U boljem svi­je­tu“ ipak ne zvu­či toli­ko uto­pij­ski i nedos­tiž­no, jer će dra­ma­tič­na život­na iskus­tva katar­zič­no dje­lo­va­ti na pro­ta­go­nis­te i natje­ra­ti ih da izvu­ku bolje stra­ne vlas­ti­tih osob­nos­ti kao ulog u kva­li­tet­ni­ju buduć­nost. Naročito je dobro raz­ra­đen ritam pri­če i način kojim reda­te­lji­ca razvi­ja nara­tiv­nu cje­li­nu, nena­met­lji­vo se pre­ba­cu­ju­ći iz jed­ne epi­zo­de u dru­gu, a da pri­tom ne ostav­lja dojam neurav­no­te­že­nos­ti u tret­ma­nu poje­di­nih epi­zo­da i liko­va. Netipično za veći­nu reda­te­lji­ca, Susanne Bier tako­đer poka­zu­je zavid­no poz­na­va­nje muške psi­ho­lo­gi­je i nijan­si u tipič­no muškim odno­si­ma izme­đu škol­skih kole­ga ili oca i sina, po čemu je uspo­re­di­va s ame­rič­kom akcij­skom hero­inom Kathryn Bigelow. Rijetko može­mo reći da je neki film zas­lu­že­no osvo­jio Oscara, ali u ovom slu­ča­ju ta tvrd­nja dois­ta stoji.

 

Elvis Lenić