Sedam dana stvaranja svijeta u Pazinu

[lang_hr]Pazin se izno­va poka­zao kao nepre­suš­no vre­lo iz kojeg nas­ta­je sve­mir. Sedam dana stva­ra­nja zvu­či izra­zi­to mit­ski iako se zapra­vo radi o raz­dob­lju izme­đu 10. i 16. kolo­vo­za kada se, po 11. put otka­ko je ide­ja ovog fes­ti­va­la ugle­da­la svje­tlost dana, stvo­rio svijet.[/lang_hr]

[lang_hr]Tjedan dana radi­oni­ca ima vrlo kon­kret­nu svr­hu – da se putem pet iskus­tve­nih radi­oni­ca (Šenji IV – kipar­stvo, kaza­liš­na radi­oni­ca “Kompromis”, foto labo­ra­to­rij  Stari zana­ti – dija­po­zi­ti­vi, kom­po­zi­ci­ja – pazin­ski zvu­ci, kre­ativ­no pisa­nje – “Inter-pun­kt”) i dvi­je pro­jek­t­ne (glaz­be­na radi­oni­ca – impro­vi­za­ci­ja i 7DS rezi­den­ci­ja) dođe do rezul­ta­ta kojeg voli­mo zva­ti umjet­nič­kim djelom.[/lang_hr]

[lang_hr]Šenji IV kipar­ski je kolek­tiv sas­tav­ljen od Valtera Černeke i osam para ruku koji je nači­nio skul­p­tu­ru od gip­sa i gli­ne, a gra­di­la se na pazin­skom beto­nu druš­tve­nog cen­tra Veli Jože te je zado­bi­la svoj konač­ni oblik i stek­la svr­hu kao sce­no­gra­fi­ja kaza­liš­ne izved­be na zavr­š­noj veče­ri fes­ti­va­la “Upravo stvo­re­no”. Kazališna radi­oni­ca “Kompromis” pod vod­stvom Šandora Slackog teme­lji­la se na pro­miš­lja­nju pozi­ci­je umjet­ni­ka u druš­tvu i pola­zi­la od moti­va kla­si­ka poput “Fausta”, “Majstora i Margarite” i “Slike Doriana Graya“. Sudionice su se ponaj­pri­je bavi­le istra­ži­va­njem kako tije­lom doći do nje­go­vog nega­ti­va budu­ći da su bile vid­lji­ve jedi­no onda kada su bile osvi­jet­lje­ne nji­ho­ve bije­le uni­for­me i ruka­vi­ce. Jedan od zada­ta­ka koje su tre­ba­le sav­la­da­ti je i ukla­pa­nje u dija­po­zi­ti­ve koji su nas­ta­li na foto labo­ra­to­ri­ju Stari zana­ti – dija­po­zi­ti­vi Svena Stilinovića. Igra dija­po­zi­ti­vi­ma pos­lu­ži­la je i kao sja­jan epi­log kaza­liš­noj izved­bi u kom­bi­na­ci­ji sa sudi­oni­ci­ma glaz­be­ne radi­oni­ce koju je vodio Goran Farkaš. Suradnja vrs­nih glaz­be­ni­ka uro­di­la je glaz­be­nom pod­lo­gom pred­sta­vi, a sas­to­ja­la se od zabi­lje­že­nih zvu­ko­va pazin­skog okru­že­nja koje je Tin Dožić pre­tvo­rio u dvo­ka­nal­nu audio ins­ta­la­ci­ju koja se potom izmi­je­ša­la sa sak­so­fo­nom Trevora Browna, mihom, gita­rom i svi­ra­lom Gorana Farkaša te har­mo­ni­kom Veronice Canale.[/lang_hr]

[lang_hr]Radionica kre­ativ­nog pisa­nja Intepunkt pod paskom Neve Lukić obil­no je rodi­la tek­s­to­vi­ma koji su pos­lu­ži­li kao svo­je­vr­stan pos­ts­krip­tum pred­sta­vi i fes­ti­va­lu u vidu čita­telj­skog performansa.[/lang_hr]

[lang_hr]Paralelno s ovim radi­oni­ca­ma umjet­ni­ci na rezi­den­ci­ji fes­ti­va­la sni­ma­li su film “Sedam” ins­pi­ri­ra­ni legen­da­ma o štri­ga­ma i Krsniku, foto istra­ži­va­nje Lee Anić “Analiza svje­tla, dru­ga”, mul­ti­me­di­jal­na ins­ta­la­ci­ja Luane Lojić “Kristali“, a podu­ke iz glaz­be­ne impro­vi­za­ci­je davao je Trevor Brown.[/lang_hr]

[lang_hr]Paralelno u ovom slu­ča­ju zapra­vo i nije tako dobra riječ jer su se sve aktiv­nos­ti odvi­ja­le isto­vre­me­no, nadah­nju­ju­ći se, utje­ču­ći jed­na na dru­gu ne bi li se pro­že­le i saže­le na zavr­š­noj veče­ri fes­ti­va­la. Ključan ele­ment fes­ti­va­la je upra­vo inte­rak­ci­ja, dija­log, zajed­nič­ko pro­miš­lja­nje i komen­ti­ra­nje, mini surad­nje koje su se doga­đa­le na sva­kom kora­ku, a koje su dopri­ni­je­le u stva­ra­nju i odre­đi­va­nju svih nas­ta­lih rado­va. Tridesetak oso­ba sedam je dana dije­li­lo ne samo život­ni pros­tor i zadat­ke radi­oni­ca već i ide­je, izna­la­zi­lo pro­ble­ma­ti­ke i rje­še­nja. Uronjeni u Pazin i oko­li­cu stva­ra­li su svo­je­vr­stan kro­no­top, mjes­to vlas­ti­tog vre­me­na i pros­to­ra koji se mate­ri­ja­li­zi­rao u pazin­skom Kaštelu pos­ljed­nje fes­ti­val­ske veče­ri. U skul­p­tu­ra­ma, dija­po­zi­ti­vi­ma, glaz­bi, tek­s­to­vi­ma, izlož­ba­ma, kaza­liš­noj izved­bi i fil­mu sudi­oni­ci su mogli pre­poz­na­ti koma­di­će ras­pra­va vođe­ne na ruč­kom Pod lipom, na kavi na tera­si Bunkera, na putu kroz drvo­red ili pre­ma Kaštelu, na klu­pi­ci pred biv­šom vojarnom…[/lang_hr]

[lang_hr]Udruge Mali veli­ki čovjek i Mig, koje su orga­ni­zi­ra­le Sedam dana stva­ra­nja osta­le su vjer­ne osnov­nom kon­cep­tu i cilju fes­ti­va­la, a taj je stva­ra­nje rad­nog pros­to­ra, plat­for­me koja u pro­duk­cij­skom i edu­ka­tiv­nom smis­lu pru­ža infras­truk­tu­ru za zajed­nič­ki rad i moguć­nos­ti da se kraj­nji pro­dukt pred­sta­vi u zajed­ni­ci u kojoj nas­ta­je. Također jedan od važ­ni­jih ele­me­na­ta jest omo­gu­ći­ti sva­kom sudi­oni­ku da sam sebe doži­vi kao spo­sob­nu, kre­ativ­nu, odgo­vor­nu oso­bu koja ima moguć­nost biti u dodi­ru s dru­gi­ma putem direk­t­nog kon­tak­ta, aktiv­nog eks­pe­ri­men­ti­ra­nja, odgo­vor­nos­ti za sebe i svo­je reak­ci­je te osvje­šta­va­nje sebe “sada i ovdje”, a po mom sudu u tome se i uspjelo.[/lang_hr]

[lang_hr]Tekst: Tajana Josimović[/lang_hr]

[lang_hr]Foto: Darko Škrobonja/7DS[/lang_hr]

• 11. Festival Sedam dana stvaranja 2014
• Pazin
• udruga MIG
• udruga Veliki Mali Čovjek