DOBRODOŠLI U DŽUNGLU – PREMIJERA “VIRGINIJE WOOLF” U INK‑U

06.10.2014.

[lang_hr]Svaka nesret­na obi­telj nesret­na je na svoj način, no Martha i George iz tek­s­ta Edwarda Albeeja po kojem je Damir Zlatar Frey bazi­rao svo­ju vrlo dobru pred­sta­vu “Virginija Woolf” (u pro­duk­ci­ji Istarskog narod­nog kaza­li­šta Gradskog kaza­li­šta Pula) su apo­te­oza svih nesret­nih suvre­me­nih obi­te­lji koje su se do sada pro­še­ta­le pozor­ni­com. Popularnim i važ­nim tek­s­tom “Tko se boji Virginije Woolf” u pri­je­vo­du Gordane V. Popović, Istarsko narod­no kaza­li­šte zapo­čeo je sezo­nu 2014./2015. i nas­ta­vi­lo nera­zum­lji­vu tra­di­ci­ju otva­ra­nja sezo­ne na Maloj sceni.[/lang_hr]

vv1 (600x404)

[lang_hr]Frey je naj­av­lju­ju­ći pred­sta­vu kazao da se radi o tek­s­tu u kojeg reda­telj može uro­ni­ti samo zahva­lju­ju­ći dugo­go­diš­njem iskus­tvu, a sude­ći po rezul­ta­tu kojem je publi­ka svje­do­či­la u INK‑u, oda­brao je pra­vi peri­od u kari­je­ri da to uči­ni. Brutalnost i njež­nost, ver­bal­no i fizič­ko nasi­lje, golo­ti­nja i pro­vo­ka­ci­je (uz par neiz­bjež­nih kan­ti vode) – sve su to ele­men­ti koje je reda­telj (ali i dra­ma­turg, kore­ograf, kos­ti­mo­graf, sce­no­graf i izbor­nik glaz­be) Frey uspio izba­lan­si­ra­ti i pomi­je­ša­ti bez da upad­ne u zam­ku gro­te­ske i nena­mjer­no komič­nog pre­tje­ri­va­nja. Suvremeni Albee u Freyevom viđe­nju lišen je nepo­treb­nih mani­ra i laž­nih nes­po­ra­zu­ma (i tako bla­že­no skra­ćen na dva sata tra­ja­nja pred­sta­ve), ali i obo­ga­ćen jed­nos­tav­nim i efek­t­nim sce­no­graf­skim rje­še­njem (gomi­la sto­li­ca koje je mogu­će sla­ga­ti poput Lego koc­ki­ca) i hra­brim i neo­če­ki­va­nim, no tako­đer uspješ­nim glaz­be­nim izbo­rom (samo pje­sme Lane Del Rey).[/lang_hr]

vv4 (600x407)

[lang_hr]George (iznim­no uvjer­ljiv Aleksandar Bogdanović koji kao od šale ska­če iz ulo­ge mazo­his­ta u onu sadis­ta) i Martha (Nela Kocsis u ulo­zi kari­je­re koju isko­ri­šta­va do mak­si­mu­ma) su sta­ri­ji brač­ni par koji se kas­no u noć vra­ća sa zaba­ve koju je orga­ni­zi­rao Marthin otac, fakul­tet­ski dekan. Umoran i iscrp­ljen George od Marthe usko­ro doz­na­je da će im se na noć­noj kap­lji­ci pri­dru­ži­ti mla­di brač­ni par: tek zapos­le­ni pro­fe­sor biolo­gi­je Nick (soli­dan Duško Modrinić) i nje­go­va krh­ka žena Honey (Helena Minić kak­vu uvi­jek želi­mo vidje­ti). Već u počet­nom dija­lo­gu Marthe i Georgea publi­ka shva­ća da će se isti­na i igra vra­to­lom­no izmje­nji­va­ti tije­kom pred­sta­ve, te da je Čehovljeva puška sin kojeg nije dozvo­lje­no spo­mi­nja­ti. Slijedi luda i brza dvo­sat­na igra u kojoj publi­ka doz­na­je cije­lu lavi­nu neugod­nih deta­lja iz živo­ta oba para i u kojoj se gra­ni­ce izme­đu moral­no pri­hvat­lji­vog i nepri­hvat­lji­vog bri­šu, a final­na katar­za (ili po Albeeju egzor­ci­zam) biva nužna…[/lang_hr]

vv2 (600x404)

[lang_hr]Moć Albeejevog tek­s­ta osta­je snaž­na i nakon pola sto­lje­ća, a brač­na džun­gla koju opi­su­je sto­pi­la se s Freyevom poeti­kom. Što je lju­bav i koje mons­tru­me može pro­izves­ti, koli­ko psi­hič­kih rana može­mo zada­ti pri­je uni­šte­nja i samo­uni­šte­nja, što je njež­nost u kako­fo­ni­ji ani­mal­nih zvu­ko­va, koli­ko isti­ne može­mo pod­ni­je­ti i osta­ti nor­mal­ni, čega se zais­ta boji­mo… sve su to pita­nja koje Albee i Frey pos­tav­lja­ju i na koja publi­ka mora dati svo­je odgo­vo­re jer (vra­ti­mo li se na Tolstoja), nesre­ća je uvi­jek partikularna.[/lang_hr]

vv3 (600x403)

[lang_hr]Istarsko narod­no kaza­li­šte je s “Virginijom Woolf” dobi­lo poten­ci­jal­nog pobjed­ni­ka budu­ćih kaza­liš­nih nagra­da i zato si s pra­vom može­mo pos­ta­vi­ti pita­nje zašto pred­sta­va s kojom je Frey uspješ­no doseg­nuo balans izme­đu umjet­nič­kih inten­ci­ja i moć­ne izved­be, koje se (ovaj put suk­lad­no naj­a­va­ma) ne bi posra­mi­la ni jed­na kaza­liš­na kuća na svi­je­tu, smje­šta na Malu sce­nu kaza­li­šta? Scenografija bi bila jed­na­ko kla­us­tro­fo­bič­na i da je okre­nu­ta za 180 stup­nje­va, a inti­ma koja se razvi­ja izme­đu publi­ke i liko­va (koji su sve samo ne suz­dr­ža­ni u pri­ka­zu vlas­ti­tih emo­tiv­nih sta­nja i pre­vi­ra­nja) na bi bila ubla­že­na ni na većoj uda­lje­nos­ti, pa strik­t­no teh­nič­kih raz­lo­ga zapra­vo i nema.[/lang_hr]

vv5 (393x598)

[lang_hr]Na pred­sta­vi “Virginija Woolf” radi­li su još: Željka Udovičić Pleština i Zvonimir Peranić (dra­ma­tur­ški savjet­ni­ci), Dario Družeta (obli­ko­va­telj svje­tla), Manuel Kaučić (asis­tent reda­te­lja, orga­ni­za­tor i ins­pi­ci­jent), Desanka Janković (asis­ten­ti­ca kos­ti­mo­gra­fa), Goran Šaponja (asis­tent sce­no­gra­fa) i Damir Medvešek (asis­tent sce­no­gra­fa i glav­ni sli­kar). Predstava će biti repri­zi­ra­na 7. i 8. lis­to­pa­da u 20 sati.[/lang_hr]

[lang_hr]Tekst Boris VINCEK[/lang_hr]

Foto