Mašta i intima – 1. dan Cirkobalkane

[lang_hr]Iskorakom iz neza­do­vo­lja­va­ju­će real­nos­ti i hra­brim sko­kom u sfe­ru intim­nog, bilo da se radi o mašti ili pija­nom pro­miš­lja­nju osob­ne situ­aci­je, poče­la je sinoć u cir­ku­skom šato­ru u dvo­ri­štu Društvenog cen­tra Rojc prva večer Cirkobalkane – među­na­rod­nog pro­jek­ta koje­ga su pokre­nu­le orga­ni­za­ci­je tri­ju zema­lja. To su srp­ska Cirkusfera, hrvat­ska Cirkorama i fran­cu­ski Cirk’Oblique, a od ove godi­ne pri­dru­žu­je im se kao part­ner i doma­ćin pul­ska udru­ga Čarobnjakov šešir.[/lang_hr]

[lang_hr]Prve veče­ri dva­ma su se pred­sta­va­ma pred­sta­vi­li Francuzi – Arnaud Essertel s bur­le­skom “Ključ 24” te Marie Mercadal i nje­na “Kao kap vode u žen­skoj torbici”.[/lang_hr]

[lang_hr]Vješti i upe­čat­lji­vi Essertel dono­si “dogo­dov­šti­ne” meha­ni­ča­ra Formule 1 koji u jed­nom tre­nut­ku odus­ta­je od frus­tri­ra­ju­ćeg išče­ki­va­nja auto­mo­bi­la za popra­vak te se pre­pu­šta ras­tu­ćoj pli­mi fan­ta­zi­je. Priče koje iz nje izvi­ru – a koje nas­ta­ju inte­rak­ci­jom s malo­broj­nim rek­vi­zi­ti­ma (kuti­ja ala­ta s klju­če­vi­ma), zvu­kov­nom kuli­som (raz­na pri­je­voz­na sred­stva, od auto­mo­bi­la, pre­ko zra­ko­plo­va, pa sve do konja), kao i samom pozor­ni­com te publi­kom – pos­te­pe­no nado­gra­đu­je te ih u konač­ni­ci dovo­di do apsur­da koji fas­ci­ni­ra svo­jom bes­kraj­nom razi­gra­noš­ću, pre­vrt­lji­voš­ću i neo­p­te­re­će­noš­ću svoj­stve­ni dje­čjoj igri.[/lang_hr]

[lang_hr]Naglasak je Essertel sta­vio na svoj glu­mač­ki dojm­lji­vo izgra­đen lik te na prvot­nu kons­truk­ci­ju i nak­nad­nu dekons­truk­ci­ju ele­me­na­ta pri­če, igra­ju­ći se nji­ma kao s koc­ki­ca­ma za sla­ga­nje. Pritom sva­ku “epi­zo­du” vodi do kraj­nos­ti, ura­nja­ju­ći je u leže­ran i svje­ži apsurd. Na isti je način pris­tu­pio i mini­mal­nim žon­gler­skim toč­ka­ma. Princip uspjeh-neus­pjeh, kons­truk­ci­ja-dekons­truk­ci­ja, tako­đer je samo alat­ka kojom je mogu­će mani­pu­li­ra­ti, ana­li­zi­ra­ti uvri­je­že­no poima­nje ulič­nog kazališta/suvremenog cir­ku­sa i pri­tom se poigra­va­ti s oče­ki­va­nji­ma publike.[/lang_hr]

[lang_hr]Intimna ispo­vi­jest dje­voj­ke koja je kre­nu­la u samos­tal­ni život, a koju tuma­či Marie Mercadal, odvi­ja se u vaku­umu pija­ne noći u koje­mu se ispre­pli­ću, ali nikad ne sta­pa­ju, stvar­nost, želje, oče­ki­va­nja dru­gih i sna­tre­nje. Nemir, neza­do­volj­stvo i tje­sko­ba ne nes­ta­ju u nabo­ri­ma meka­nog kre­ve­ta na tvr­dom tlu, ali utje­he nema ni neko­li­ko kora­ka iznad tla, na tra­pe­zu. Ne pos­to­ji pros­tor osob­nog mira, niti ga je mogu­će fizič­ki pro­na­ći. Rješenje Mercadal ne nudi. Umjesto toga za sobom ostav­lja pri­gu­še­ni vapaj i gor­ku rezignaciju.[/lang_hr]

[lang_hr]Veliko izne­na­đe­nje u pred­sta­vi bilo je poza­maš­no kori­šte­nje hrvat­skog jezi­ka (uz Francuski i Engleski) i to ne samo u pret­hod­no snim­lje­nom govo­ru, već i u onom izve­de­nom uživo.[/lang_hr]

[lang_hr]U Essertelovoj pred­sta­vi zvuk pot­pi­su­ju Clara Cohen i Simon Pret, dok su u Mercadalinoj glaz­bu, pje­sme i snim­lje­ni govor reali­zi­ra­li L’Herbe Folle, nji­hov član Rémi Gacquière, Margot i sama Mercadale, koja je ins­pi­ra­ci­ju pro­naš­la u dra­mi “Une jour­née entière dans les arbres” Marguerite Duras.[/lang_hr]

[lang_hr]Prvu u nizu cir­ku­skih veče­ri koje će se na istom mjes­tu odvi­ja­ti sva­kog viken­da do kra­ja lis­to­pa­da zatvo­rio je pul­ski glaz­be­ni trio Šik Šok, čiji je reper­to­ar sas­tav­ljen od sta­rih tali­jan­skih can­zo­na, engle­skih ever­gre­ena i bal­kan­skih sevdaha.[/lang_hr]

[lang_hr]Isječke iz pred­sta­va može­te pogle­da­ti ovdje:[/lang_hr]

[lang_hr]Tekst: Ivana – Nataša TURKOVIĆ[/lang_hr]

Foto i video: Boris VINCEK

• Arnaud Essertel
• cirkobalkana
• društveni centar rojc
• Marie Mercadal