UNESCO – 70 godina djelovanja

09.12.2014.

[lang_hr]Proslavom posve­će­nom moć­nom nas­lje­đu Nelsona Mandele na naj­bo­lji mogu­ći način zapo­čeo je niz doga­đa­nja koji­ma će tije­kom cije­le godi­ne UNESCO obi­lje­ža­va­ti 70 godi­na pos­to­ja­nja ove orga­ni­za­ci­je koja je osno­va­na 16. stu­de­nog 1945., kada su pred­stav­ni­ci 44 savez­nič­ke zem­lje usvo­ji­li njen Ustav. Na uvod­noj pros­la­vi 31. lis­to­pa­da u pari­škom sje­di­štu UNESCO‑a, glav­na rav­na­te­lji­ca Irina Bokova opi­sa­la je Nelson Mandelu kao “čovje­ka od uni­ver­zal­nog zna­ča­ja”, koji je “utje­lov­lje­nje UNESCO-vih ide­ala, naše vje­re u ljud­sko dos­to­jans­tvo, vje­re u spo­sob­nost sva­ke žene i sva­kog muškar­ca da mije­nja­ju druš­tvo kroz tole­ran­ci­ju i mir.” Mandela je tije­kom svo­jih zatvor­skih godi­na imao vrlo malo pri­li­ka saz­na­ti što se doga­đa u svi­je­tu. Kasnije je kazao da je u to vri­je­me nje­gov pro­zor u svi­jet bio časo­pis UNESCO Courier, iz kojeg je puno naučio o kul­tur­noj raz­no­li­kos­ti i zajed­nič­koj bašti­ni čovje­čans­tva, o afrič­koj povi­jes­ti, obra­zo­va­nju za razvoj i mno­gim dru­gim tema­ma koje nisu pos­to­ja­le u lek­si­ko­nu apar­t­he­ida. Godine 1991., zajed­no s Frederik de Klerkom, prvim post-apar­t­he­id pred­sjed­ni­kom Južne Afrike, nagra­đen je Houphouet-Boigny nagra­dom za mir koja nosi ime miro­tvor­ca i poli­tič­kog vizi­ona­ra, “afrič­kog mudra­ca” Félixa Houphouët-Boignya, jed­nog od pioni­ra i pre­dvod­ni­ka deko­lo­ni­za­ci­je Afrike. Mandela je bio i UNESCO‑v amba­sa­dor dobre volje. Osim uvod­ne cere­mo­ni­je, nje­mu je posve­će­na i izlož­ba “Nelson Mandela, od zatvo­re­ni­ka do predsjednika“.[/lang_hr]

unesco3

[lang_hr]Što je UNESCO?[/lang_hr]

[lang_hr]UNESCO ( United Nati­ons Educa­ti­onal, Scien­ti­fic and Cultu­ral Orga­ni­za­ti­on – Organizacija Ujedinjenih naro­da za obra­zo­va­nje, zna­nost i kul­tu­ru) je spe­ci­ja­li­zi­ra­na orga­ni­za­ci­ja u sus­ta­vu UN‑a, ute­me­lje­na u nepo­sred­no pos­li­je­rat­nom raz­dob­lju, kako bi razvi­ja­la “inte­lek­tu­al­nu i moral­nu soli­dar­nos­ti čovje­čans­tva”, odnos­no “pri­do­no­si­la miru i sigur­nos­ti, pro­mo­vi­ra­ju­ći surad­nju među naro­di­ma kroz obra­zo­va­nje, zna­nost i kul­tu­ru, kako bi se pro­mi­ca­lo uni­ver­zal­no pošti­va­nje prav­de, vla­da­vi­ne zako­na, te ljud­skih pra­va i temelj­nih slo­bo­da za sve naro­de svi­je­ta, bez obzi­ra na rasu, spol, jezik ili vje­ru. ” (UNESCO Ustav)[/lang_hr]

[lang_hr]Generacijama UNESCO utje­lov­lju­je viso­ke tež­nje, nade i stal­nu bor­bu za bolji život, izgra­đen na ide­ja­ma ljud­skog dos­to­jans­tva, uza­jam­nog razu­mi­je­va­nja i soli­dar­nos­ti čovje­čans­tva. Ti ide­ali i vri­jed­nos­ti upi­sa­ni su u Ustav orga­ni­za­ci­je, koji je ključ za razu­mi­je­va­nje UNESCO-ve povi­jes­ti. Njen pionir­ski rad pomo­gao je pro­mi­je­ni­ti način na koji lju­di razu­mi­ju jed­ni dru­ge i pla­net na kojem živimo.[/lang_hr]

[lang_hr]U počet­ku je orga­ni­za­ci­ja ima­la samo 20 drža­va čla­ni­ca, a danas ih ima 195. Sjedište joj je u Parizu, a ima i više od 50 regi­onal­nih ure­da, ins­ti­tu­ci­ja i cen­ta­ra diljem svi­je­ta. Nama je naj­bli­ži UNESCO‑v Ured u Veneciji koji pokri­va znans­tve­nu surad­nju i kul­tu­ru. Hrvatsko Povjerenstvo za UNESCO uklop­lje­no je u Službu za UNESCO u Ministarstvu kul­tu­re RH. U Zadru, pod pokro­vi­telj­stvom UNESCO‑a, dje­lu­je i Međunarodni cen­tar za podvod­nu arhe­olo­gi­ju (MCPA-ICUA), koji ima i funk­ci­ju obra­zo­va­nja o kon­zer­vi­ra­nju i res­ta­uri­ra­nja podvod­nih nala­za, te razvi­ja­nja među­na­rod­ne surad­nje u tom podru­čju. Centar je nedav­no na loka­ci­ji Uljeva kraj Ližnjana odr­žao dvo­tjed­ni među­na­rod­ni tečaj podvod­ne arhe­olo­gi­je na dva potop­lje­na bro­da, a potom u Zadru orga­ni­zi­rao i regi­onal­ni sas­ta­nak posve­ćen imple­men­ta­ci­ji Konvencije za zašti­tu podvod­ne bašti­ne, na kojoj je RH aktiv­no radi­la i među prvi­ma je rati­fi­ci­ra­la. Cilj sas­tan­ka bio je nala­že­nje nači­na za pobolj­ša­nje među­na­rod­ne surad­nje zema­lja jugo­is­toč­ne Europe u zašti­ti podvod­nih nala­za i nalazišta.[/lang_hr]

[lang_hr]Ogroman kor­pus UNESCO-vih aktiv­nos­ti raz­vr­stan je u pet pro­gram­skih podru­čja: obra­zo­va­nje, pri­rod­ne zna­nos­ti, druš­tve­ne i huma­nis­tič­ke zna­nos­ti, kul­tu­ra, komu­ni­ka­ci­je i informacije.[/lang_hr]

[lang_hr]Obrazovanje na prvom mjes­tu[/lang_hr]

[lang_hr]Programsko podru­čje obra­zo­va­nja uklju­ču­je: obra­zo­va­nje za sve, osnov­no obra­zo­va­nje, obra­zo­va­nje dje­voj­či­ca i žena, opi­sme­nja­va­nje, stru­kov­no i teh­nič­ko obra­zo­va­nje, viso­ko škol­s­tvo, obra­zo­va­nje nas­tav­ni­ka, obra­zo­va­nje za odr­ži­vi razvoj, udru­že­ne ško­le, e‑učenje.[/lang_hr]

[lang_hr]U svo­jim ranim godi­na­ma, UNESCO je poma­gao obno­vi­ti ško­le, knjiž­ni­ce i muze­je uni­šte­ne tije­kom Drugog svjet­skog rata, a slu­žio je i kao inte­lek­tu­al­ni forum za raz­mje­nu ide­ja i znans­tve­nih spoz­na­ja. Kako su se izme­đu 1950. i 1970. pri­dru­ži­va­le nove samos­tal­ne drža­ve, pozor­nost je pre­ba­če­na na slo­bo­dan pris­tup obra­zo­va­nju za svu dje­cu i na rje­ša­va­nje nepi­sme­nos­ti, što i danas osta­ju glav­ni iza­zo­vi. Rani rad UNESCO‑a na temelj­nom obra­zo­va­nju imao je sna­žan utje­caj. Godine 1948., UNESCO pre­po­ru­ča da zem­lje čla­ni­ce tre­ba­ju uspos­ta­vi­ti oba­vez­no bes­plat­no osnov­no obra­zo­va­nje za svu dje­cu, dje­voj­či­ce i dje­ča­ke. Iste godi­ne, obra­zo­va­nje je uklju­če­no u Opću dek­la­ra­ci­ju o pra­vi­ma čovje­ka (čla­nak 26.). Ipak, više od 40 godi­na kas­ni­je, 1990. godi­ne, Svjetska kon­fe­ren­ci­ja o obra­zo­va­nju za sve, odr­ža­na na Tajlandu, utvr­di­la je potre­bu za pokre­ta­njem glo­bal­nog pokre­ta pru­ža­nja osnov­nog obra­zo­va­nja svi­ma – dje­ci, mla­di­ma i odras­li­ma. Kao slje­de­ći korak, Svjetskog obra­zov­ni forum odr­žan u Senegalu 2000. zem­lje čla­ni­ce obve­zao je na ostva­ri­va­nje osnov­nog obra­zo­va­nja za sve do 2015. godine.[/lang_hr]

[lang_hr]UNESCO je Sekretarijat za ini­ci­ja­ti­vu Obrazovanje za sve, koja je uklju­če­na i u cilje­ve mile­nij­skog razvo­ja. Prema ovo­go­diš­njim poda­ci­ma UNESCO-vog Instituta za sta­tis­ti­ku, danas u svi­je­tu još uvi­jek ima više od 900 mili­ju­na nepi­sme­nih mla­dih i odras­lih, pa tu osta­je još puno pos­la iako su već pos­tig­nu­ti zna­čaj­ni rezultati.[/lang_hr]

[lang_hr]Nobelova nagra­da za mir ove je godi­ne dodi­je­lje­na pakis­tan­skoj dje­voj­či­ci Malali Yousafzai, poz­na­toj po akti­viz­mu za dje­čja pra­va i pra­vo na obra­zo­va­nje. Izvršni odbor UNESCO‑a odao je počast Malali 18. lis­to­pa­da 2012., a glav­na rav­na­te­lji­ca tom je pri­go­dom izja­vi­la: “Kad god i gdje god je mla­doj dje­voj­ci zabra­nje­no ići u ško­lu, to je napad na sve dje­voj­ke, pro­tiv pra­va na uče­nje, pra­va da žive život punim plu­ći­ma; i to je neprihvatljivo”.[/lang_hr]

unesco2

[lang_hr]Društvene i huma­nis­tič­ke zna­nos­ti[/lang_hr]

[lang_hr]Okosnica pro­gram­skog podru­čja druš­tve­nih i huma­nis­tič­kih zna­nos­ti uklju­ču­je pita­nja druš­tve­nih pro­mje­na, mul­ti­kul­tu­ra­liz­ma, urba­nih pro­ble­ma, eti­ke u zna­nos­ti i teh­no­lo­gi­ji, bioeti­ke, filo­zo­fi­je, ljud­skog geno­ma, te pro­mi­ca­nja ljud­skih pra­va, demo­krat­skih nače­la i tolerancije.[/lang_hr]

[lang_hr]Od samih poče­ta­ka UNESCO‑u je pro­mi­ca­nje među­na­rod­nog razu­mi­je­va­nja bio bitan pre­du­vjet za sprje­ča­va­nje ponav­lja­nja zlo­či­na i tra­ge­di­ja geno­ci­da, rasiz­ma i rata. Stoga je pokre­nuo struč­ni rad o kon­cep­tu rase, što je dove­lo do UNESCO dek­la­ra­ci­ja o rasi 1950. i 1951. Te izja­ve pro­tiv rasiz­ma, pri­prem­lje­ne od stra­ne znans­tve­ni­ka, bor­ci za ljud­ska pra­va u SAD‑u koris­ti­li su kao refe­ren­ce u svo­jim kam­pa­nja­ma pro­tiv ras­ne segre­ga­ci­je. Godine 1955. Južna Afrika povuk­la se iz UNESCO‑a u znak pro­tes­ta pro­tiv “upli­ta­nja u ras­ne pro­ble­me Južne Afrike pomo­ću UNESCO publi­ka­ci­ja …” i nije se vra­ti­la sve do 1994. godi­ne, kada je Nelson Mandela pos­tao lider Južne Afrike.[/lang_hr]

unesco4

[lang_hr]Među osta­lim utje­caj­nim i pri­je­lom­nim ini­ci­ja­ti­va­ma je i Opća dek­la­ra­ci­ja o ljud­skom geno­mu i ljud­skim pra­vi­ma (usvo­je­na od stra­ne Opće kon­fe­ren­ci­je UNESCO‑a 1997. i odo­bre­na od stra­ne Glavne skup­šti­ne UN‑a 1998. godi­ne), koja je pro­ši­ri­la raz­miš­lja­nje o poj­mu ljud­skog dos­to­jans­tva na podru­čja bioteh­no­lo­gi­je i genetike.[/lang_hr]

[lang_hr]Kultura[/lang_hr]

[lang_hr]U pro­gram­skom podru­čju kul­tu­re ključ­ne su teme mate­ri­jal­na i nema­te­ri­jal­na bašti­na, kul­tur­ne indus­tri­je, kul­tur­na raz­no­li­kost, inter­kul­tur­ni dija­log, kul­tur­ni turi­zam, kul­tur­ne poli­ti­ke, kre­ativ­nost i umjet­nost, autor­ska prava.[/lang_hr]

[lang_hr]Rane aktiv­nos­ti UNESCO‑a u podru­čju kul­tu­re uklju­ču­ju Opću Konvenciju o autor­skim pra­vi­ma iz 1952. godi­ne, usmje­re­nu na zašti­tu pra­va kre­ativ­nih umjet­ni­ka, pro­mi­ču­ći time i kul­tur­nu raznolikost.[/lang_hr]

[lang_hr]1950. godi­ne UNESCO pokre­će pro­jekt Povijest čovje­čans­tva, prvi u nizu povi­jes­nih aktiv­nos­ti, uklju­ču­ju­ći i Opću povi­jes­ti Afrike (pokre­nu­tu 1964.). Ove ini­ci­ja­ti­ve kon­kret­no su sli­je­di­le izja­vu iz UNESCO-vog Ustava da je “nepoz­na­va­nje među­sob­nih obi­ča­ja i nači­na živo­ta bio čest uzrok rato­va”. Povijesti su bile usmje­re­ne na bor­bu pro­tiv ste­re­oti­pa i pre­dra­su­da i poti­ca­nje uza­jam­nog razu­mi­je­va­nja. To je bio cilj i Glavnog pro­jek­ta za uza­jam­no pošti­va­nje kul­tur­nih vri­jed­nos­ti Istoka i Zapada (1957 – 1966).[/lang_hr]

[lang_hr]Rad UNESCO‑a u podru­čju kul­tur­ne bašti­ne pos­tao je poz­nat tije­kom kam­pa­nje Nubija, pokre­nu­te 1960. sa svr­hom pre­se­lje­nja veli­kog hra­ma Abu Simbel da ga saču­va­ju od pre­plav­lji­va­nja Nila, nakon izgrad­nje bra­ne Aswan. Tijekom 20-godiš­nje kam­pa­nje pre­se­lje­na su 22 spo­me­ni­ka i arhi­tek­ton­ska kom­plek­sa. Bila je to prva i naj­ve­ća u nizu akci­ja, uklju­ču­ju­ći i mno­ge dru­ge, npr. Borobudur u Indoneziji.[/lang_hr]

unesco1

[lang_hr]Ovaj posao doveo je 1972. do usva­ja­nja Konvencije o zašti­ti svjet­ske kul­tur­ne i pri­rod­ne bašti­ne, Odbor Svjetske bašti­ne osno­van je 1976. godi­ne, a prva mjes­ta upi­sa­na su na popis svjet­ske bašti­ne 1978. Do danas je na Popis upi­sa­no 936 doba­ra (725 kul­tur­nih, 183 pri­rod­nih i 28 mje­šo­vi­tih doba­ra). Hrvatska na toj lis­ti ima povi­jes­ni kom­pleks Splita i Dioklecijanovu pala­ču, sta­ri grad Dubrovnik, naci­onal­ni park Plitvička jeze­ra, Eufrazijanu u Poreču, povi­jes­ni grad Trogir, kate­dra­lu Sv. Jakova u Šibeniku i Starogradsko polje na Hvaru.[/lang_hr]

unesco5

[lang_hr]Države čla­ni­ce UNESCO‑a usvo­ji­le su još dva važ­na prav­na ins­tru­men­ta o kul­tur­noj bašti­ni i raz­li­či­tos­ti –2003. Konvenciju o zašti­ti nema­te­ri­jal­ne kul­tur­ne bašti­ne, (koju je Hrvatska među prvi­ma rati­fi­ci­ra­la i u lip­nju 2008. pos­ta­la je čla­ni­com Međuvladinog odbo­ra za zašti­tu nema­te­ri­jal­ne kul­tur­ne bašti­ne pri UNESCO‑u). i 2005. Konvenciju o zašti­ti i pro­mi­ca­nju raz­no­li­kos­ti kul­tur­nih izričaja.[/lang_hr]

[lang_hr]Stručnjaci Republike Hrvatske su aktiv­no sudje­lo­va­li i u Međuvladinim sas­tan­ci­ma za izra­du tek­s­ta Konvencije o pro­mi­ca­nju i zašti­ti raz­no­li­kos­ti kul­tur­nih izri­ča­ja, 2005., a 2007. pos­ta­la je i čla­ni­com Međuvladinog odbo­ra za zašti­tu i pro­mi­ca­nje raz­no­li­kos­ti kul­tur­nih izričaja.[/lang_hr]

unesco6

[lang_hr]UNESCO je pionir­ski razvio i ide­ju kul­tu­re kao bit­ne sas­tav­ni­ce razvo­ja. Dostignuća u tom pro­ce­su su Svjetska kon­fe­ren­ci­ja 1982. o kul­tur­nim poli­ti­ka­ma u Mexico Cityju (Mondiacult) i rad Svjetske komi­si­je za kul­tu­ru i razvoj (Naše kre­ativ­ne raz­li­či­tos­ti, 1996.). UNESCO je pred­lo­žio i pri­pre­mio inte­gra­ci­ju kul­tu­re u Post-2015 razvoj­ni plan UN‑a.[/lang_hr]

[lang_hr]Prirodne zna­nos­ti[/lang_hr]

[lang_hr]U podru­čju pri­rod­nih zna­nos­ti UNESCO se bavi odr­ži­vim razvo­jem, temelj­nim i inže­njer­skim zna­nos­ti­ma, eko­lo­gi­jom, odno­som oko­li­ša i razvo­ja, pita­njem voda i nji­ho­vih pri­dru­že­nih ekosustava.[/lang_hr]

[lang_hr]Primjeri poče­ta­ka UNESCO-vog rada u podru­čju pri­rod­nih zna­nos­ti su pro­gra­mi­ra­nja suš­nog podru­čja 1948. – 1966. i pri­pre­ma i orga­ni­za­ci­ja Međunarodnog hidro­lo­škog deset­lje­ća, počev­ši od 1. siječ­nja 1965. U pro­si­nac 1951. sas­ta­nak izme­đu Vlada zema­lja čla­ni­ca UNESCO‑a doveo je do stva­ra­nja Europskog vije­ća za nuk­le­ar­na istra­ži­va­nja (CERN) 1954.[/lang_hr]

[lang_hr]Godine 1968. UNESCO je orga­ni­zi­rao prvu međuv­la­di­nu kon­fe­ren­ci­ju s ciljem pomi­re­nja oko­li­ša i razvo­ja, pro­ble­ma kojim se nas­tav­lja bavi­ti u podru­čju odr­ži­vog razvo­ja. Glavni ishod kon­fe­ren­ci­je 1968. je stva­ra­nje UNESCO-vog pro­gra­ma Čovjek i biosfe­ra, prvog kora­ka ka odr­ži­vom razvoju.[/lang_hr]

[lang_hr]Ban Ki-moon, Glavni taj­nik UN‑a, u lis­to­pa­du 2013. pokre­nuo je ini­ci­ja­ti­vu da se uspos­ta­vi Znanstveni savje­to­dav­ni odbor, koji sada orga­ni­za­ci­ja­ma UN‑a daje savje­te o zna­nos­ti, teh­no­lo­gi­ji i ino­va­ci­ja­ma za odr­ži­vi razvoj. UNESCO je doma­ćin taj­niš­tvu Odbora.[/lang_hr]

[lang_hr]Komunikacije i infor­mi­ra­nje[/lang_hr]

[lang_hr]Područje komu­ni­ka­ci­ja i infor­ma­ci­ja bavi se pita­nji­ma razvo­ja komu­ni­ka­ci­ja, poti­ca­njem slo­bod­nog pro­to­ka infor­ma­ci­ja rije­čju i sli­kom, info­eti­kom, digi­ta­li­za­ci­jom. Od počet­ka je pri­ori­tet za UNESCO bio slo­bo­dan pro­tok infor­ma­ci­ja. U godi­na­ma nepo­sred­no nakon Drugog svjet­skog rata, napo­ri su usre­do­to­če­ni na obno­vu i na iden­ti­fi­ka­ci­ji potre­ba za sred­stvi­ma masov­ne komu­ni­ka­ci­je širom svi­je­ta. UNESCO je 1950. počeo orga­ni­zi­ra­ti ospo­sob­lja­va­nje i obra­zo­va­nje za novi­na­re. U odgo­vo­ru na pozi­ve za Novi Svjetski infor­ma­tič­ki i komu­ni­ka­cij­ski pore­dak u kas­nim 1970-ima, UNESCO je osno­vao Međunarodno povje­rens­tvo za pro­uča­va­nje komu­ni­ka­cij­skih pro­ble­ma, koje je1980. obja­vi­lo izvješ­će Mnogi gla­so­vi – Jedan svi­jet. Na tom tra­gu, UNESCO je pred­sta­vio pro­gram Informacijsko druš­tvo za sve i pro­gram Prema druš­tvu zna­nja kao pod­lo­gu za Svjetski sum­mit o infor­ma­cij­skom druš­tvu (WSIS) 2003. u Ženevi i 2005. u Tunisu.[/lang_hr]

[lang_hr]WSIS je 2006. rezul­ti­rao stva­ra­njem mul­ti-dionič­kog Foruma uprav­lja­nja inter­ne­tom (Internet Governance Forum), kroz koji UNESCO pro­mo­vi­ra ide­ju da se meha­niz­mi uprav­lja­nja Internetom mora­ju teme­lji­ti na nače­li­ma otvo­re­nos­ti, pri­vat­nost i raz­no­li­kos­ti, obu­hva­ća­ju­ći uni­ver­zal­ni pris­tup, inte­ro­pe­ra­bil­nost, slo­bo­du izra­ža­va­nja i mje­re otpo­ra sva­kom poku­ša­ju cen­zu­re sadržaja.[/lang_hr]

[lang_hr]Program Sjećanje svi­je­ta nas­tao je 1992. s ciljem oču­va­nja ugro­že­ne doku­men­tar­ne bašti­ne. Opisan je kao “kolek­tiv­na memo­ri­ja naro­da svi­je­ta”. Nakon orga­ni­za­ci­je među­na­rod­ne kon­fe­ren­ci­je u Vancouveru 2012. pro­gram tako­đer snaž­no nagla­ša­va važ­nost osi­gu­ra­va­nja, oču­va­nja i dugo­roč­nog pris­tu­pa digi­tal­noj memo­ri­ji svijeta.[/lang_hr]

[lang_hr]Kako UNESCO dje­lu­je?[/lang_hr]

[lang_hr]Kako bi ostva­ri­la cilje­ve nave­de­ne u svom Ustavu, UNESCO koris­ti širok spek­tar ala­ta i ulo­ga, kao što su prav­ni ins­tru­men­ti, kon­fe­ren­ci­je i struč­ni sku­po­vi, misi­je i pro­jek­ti. UNESCO je bio i osta­je igrač na tere­nu, labo­ra­to­rij ide­ja, gra­di­telj kapa­ci­te­ta i pos­tav­ljač nor­ma­tiv­nih standarda.[/lang_hr]

[lang_hr]Važan dio rada UNESCO‑a odno­si se na izra­du među­na­rod­nih prav­nih ins­tru­me­na­ta – konven­ci­ja, dek­la­ra­ci­ja i pre­po­ru­ka (u podru­čju kul­tu­re, osim već nave­de­nih tu su još: Konvencija o zašti­ti kul­tur­nih doba­ra u slu­ča­ju oru­ža­nog suko­ba, Konvencija o nači­ni­ma zabra­ne i sprje­ča­va­nja ile­gal­nog uvo­za, izvo­za i pri­je­no­sa vlas­niš­tva nad kul­tur­nim dobri­ma,).[/lang_hr]

[lang_hr]U doku­men­ti­ma dvo­go­diš­njeg i sred­njo­roč­nog raz­dob­lja isti­ču se i dvi­je veli­ke teme pri­sut­ne u svim pro­gram­skim podru­čji­ma: 1. dopri­nos infor­ma­cij­skih i komu­ni­ka­cij­skih teh­no­lo­gi­ja razvo­ju obra­zo­va­nja, zna­nos­ti i kul­tu­re u izgrad­nji druš­tva zna­nja i 2. isko­rje­nji­va­nje siro­maš­tva.[/lang_hr]

[lang_hr]Među ala­ti­ma su i publi­ka­ci­je. Prva UNESCO-va knji­ga izda­na je 1947. godi­ne: Temeljno Obrazovanje: zajed­nič­ko tlo za sve lju­de. Tijekom slje­de­ćih 25 godi­na doda­no je više od 5.000 nas­lo­va. U lis­to­pa­du 1960. godi­ne New York Times Book Review komen­ti­ra da je u među­na­rod­nom izda­vač­kom polju “UNESCO pos­ti­gao uspjeh koji ni jedan pri­vat­ni izda­vač nije nika­da pos­ti­gao: nje­zi­ni auto­ri, knji­ge i časo­pi­si i, neiz­bjež­no, ide­je i činje­ni­ce, posvu­da otva­ra­ju umo­ve ljudi”.[/lang_hr]

[lang_hr]UNESCO je jedi­na agen­ci­ja UN‑a koja je stvo­ri­la naci­onal­na povje­rens­ta­va i klu­bo­ve u drža­va­ma čla­ni­ca­ma kao način pove­zi­va­nja izrav­no s civil­nim druš­tvom. Također je stvo­ri­la broj­ne nev­la­di­ne orga­ni­za­ci­je tije­kom ranih godi­na svog pos­to­ja­nja i te nev­la­di­ne orga­ni­za­ci­je su uklju­če­ne u razvoj pro­gra­ma, kao i nji­ho­vu pro­ved­bu. UNESCO je uspio u stva­ra­nju mre­ža za znans­tve­ni­ke, struč­nja­ke, akti­vis­te i mla­de iz svih kra­je­va svi­je­ta, čak i za vri­je­me Hladnog rata i pro­ce­sa deko­lo­ni­za­ci­je. Jedan od nje­go­vih glav­nih iza­zo­va je pro­mi­ca­nje dija­lo­ga izme­đu raz­li­či­tih kul­tu­ra i civi­li­za­ci­ja. Zapravo je zahva­lju­ju­ći pro­ce­su deko­lo­ni­za­ci­je UNESCO pos­tao dois­ta glo­ba­lan. Od 1958. do 1964. ukup­no 27 novih neo­vis­nih afrič­kih drža­va pri­dru­ži­lo se orga­ni­za­ci­ji. Kao rezul­tat toga, razvio je jači fokus na razvoj i izgrad­nju kapaciteta.[/lang_hr]

[lang_hr]UNESCO je utje­ca­jan kroz ide­je koje je ili stvo­rio ili je bio akti­van u nji­ho­vu razvo­ju i šire­nju i izvan gra­ni­ca zema­lja čla­ni­ca. U današ­njem svi­je­tu vidi­mo zna­tan utje­caj tak­vih ide­ja kao što su slo­bo­da izra­ža­va­nja, uni­ver­zal­na kul­tur­na i pri­rod­na bašti­na, biolo­ška raz­no­li­kost (odr­ži­vi razvoj), raz­no­li­kost kul­tur­nih izri­ča­ja, cije­lo­ži­vot­no uče­nje, nema­te­ri­jal­na bašti­na, ulo­ga zna­nos­ti u druš­tvu, bioeti­ka, kul­tu­ra mira itd. Sve su te ide­je, na raz­li­či­tim razi­na­ma ide­ala, vri­jed­nos­ti i cilje­va, uvi­jek pra­vo­dob­ni i rele­vant­ni izra­zi UNESCO-vog Ustava.[/lang_hr]

[lang_hr]Prema buduć­nos­ti[/lang_hr]

[lang_hr]UNESCO čvr­sto vje­ru­je da, u ovo doba gole­me druš­tve­ne pro­mje­ne i ras­tu­ćih ogra­ni­če­nja, mora­mo ula­ga­ti u resur­se koji su obnov­lji­vi: obra­zo­va­nje, kul­tur­nu raz­no­li­kost, znans­tve­na istra­ži­va­nja – i u neiz­mjer­nu ener­gi­ju ljud­ske domiš­lja­tos­ti – koja će omo­gu­ći­ti i potak­nu­ti razvoj esen­ci­ja­lan za pra­ved­nu i odr­ži­vu budućnost.[/lang_hr]

[lang_hr]Milijuni dje­vo­ja­ka i mla­di­ća još uvi­jek nema­ju pris­tup uče­nju. Nepismenost sprje­ča­va sto­ti­ne mili­ju­na žena i muška­ra­ca da u pot­pu­nos­ti sudje­lu­ju u nji­ho­vim druš­tvi­ma. Nezaposlenost mla­dih je glo­bal­ni iza­zov. Obrazovanje osta­je glav­ni pri­ori­tet na dnev­nom redu novog glo­bal­nog razvoj­nog pla­na koji obli­ku­je među­na­rod­na zajed­ni­ca. UNESCO zago­va­ra novi cilj – pri­mje­re­no i kva­li­tet­no cije­lo­ži­vot­no uče­nje – za što mobi­li­zi­ra vla­de i širo­ku pale­tu dru­gih partnera.[/lang_hr]

[lang_hr]Klimatske pro­mje­ne, sma­nje­nje biolo­ške raz­no­li­kost i pove­ća­na potroš­nja pri­rod­nih resur­sa zah­ti­je­va više zna­nos­ti, i više znans­tve­ni­ka, kako bi pove­ća­ti našu spo­sob­nost pro­ma­tra­nja i razu­mi­je­va­nja pla­ne­ta. UNESCO-vi pro­gra­mi za oce­an, svje­že vod­ne resur­se, raz­mje­nu znans­tve­nih spoz­na­ja, kao i u druš­tve­nim zna­nos­ti­ma, daju važan doprinos.[/lang_hr]

[lang_hr]Kultura, sna­ga za dija­log, druš­tve­nu kohe­zi­ju, eko­nom­ski rast i kre­ativ­nost, osta­je u srcu UNESCO-ve misi­je. UNESCO je uvje­ren da na dnev­nom redu nakon 2015. tre­ba pos­to­ja­ti pri­ori­tet koji bi tre­bao biti zas­no­van na ljud­skim pra­vi­ma, s nagla­skom na uprav­lja­nje i vla­da­vi­nu prava.[/lang_hr]

[lang_hr]To je raz­log zašto je slo­bo­da izra­ža­va­nja tako­đer vrlo važ­na i zašto će se UNESCO i dalje zala­ga­ti za isko­ri­šta­va­nje infor­ma­cij­skih i komu­ni­ka­cij­skih teh­no­lo­gi­ja, izgrad­nju druš­tva zna­nja i pre­moš­ći­va­nje podje­la – zaklju­ču­ju u UNESCO‑u. Ili, kako je na cere­mo­ni­ji otva­ra­nja jubi­lar­ne godi­ne rek­la glav­na rav­na­te­lji­ca: “1945., u svi­je­tu uni­šte­nom fizič­ki i moral­no, okre­nu­ti impe­ra­ti­vu obno­ve, osni­va­či UNESCO‑a izno­va su izmis­li­li teme­lje mira – pro­gla­siv­ši da se ono mora izgra­di­ti u umo­vi­ma žena i muška­ra­ca kroz obra­zo­va­nje, kroz dija­log kul­tu­ra, kroz znans­tve­ne surad­nje, kroz slo­bo­du izra­ža­va­nja. Danas se svi­jet suoča­va s novim iza­zo­vi­ma i mi mora­mo odgo­vo­ri­ti istom hra­broš­ću, smje­loš­ću i vizi­jom – jer nasi­lje je danas usmje­re­no pro­tiv ško­la, pro­tiv kul­tur­ne raz­no­li­kos­ti, pro­tiv slo­bo­de i ljud­skih prava”.[/lang_hr]

[lang_hr]Godina proslava[/lang_hr]

[lang_hr]Uz broj­ne pro­gra­me slav­lje­nič­kog karak­te­ra, od kojih su cere­mo­ni­ja počet­ka i hom­ma­ge Mandeli bili tek uvod, sve do 16.studenog 2015. UNESCO naj­av­lju­je niz važ­nih pri­god­nih doga­đa­nja. Primjerice, za 11. pro­si­nac naj­av­lje­na je Komemoracijska cere­mo­ni­ja uz 100.tu obljet­ni­cu 1.svjetskog rata, a od 28. do 30. siječ­nja odr­žat će se Drugi UNESCO forum o glo­bal­nom gra­đan­skom obra­zo­va­nju. Od 18. do 22. svib­nja odr­žat će se Svjetski sum­mit Foruma infor­ma­cij­skog druš­tva, a od 3. do 5. svib­nja 9. UNESCO Forum mla­dih. Konačno, na sam rođen­dan, 16. stu­de­nog 2015. na svom Forumu sas­tat će se lide­ri zema­lja čla­ni­ca, a istog dana odr­žat će se i znans­tve­ni sim­po­zij na temu 70 godi­na UNESCO-vih ide­ja i akci­ja: stva­ra­nje raz­li­ke na kojem će se raz­go­va­ra­ti o kon­kret­nim pri­mje­ri­ma i stu­di­ja­ma slu­ča­je­va utje­ca­ja koji je ova orga­ni­za­ci­ja ima­la od svog osnut­ka do danas, kako bi se boljim razu­mi­je­va­njem nje­ne proš­los­ti ins­pi­ri­ra­le budu­će aktivnosti.[/lang_hr]

[lang_hr]Više:[/lang_hr]

služ­be­ne stranice

UNESCO pre­zen­ta­ci­je

UNESCO You Tube

 [lang_hr]Priredila Daniela KNAPIĆ[/lang_hr]