Korado Korlević o povratku djece u prirodu: U šumskom vrtiću puževi su evergreen

09.03.2015.

Djeca su nam pos­ta­la nesa­mos­tal­na, nji­ho­ve mani­pu­la­tiv­ne spo­sob­nos­ti, osim na tas­ta­tu­ri, su upit­ne, moto­rič­ka inte­li­gen­ci­ja je sve manja, nema­ju sna­ge ni koor­di­na­ci­je, zdrav­s­tve­no su sve osjet­lji­vi­ji. Jedino je rje­še­nje povra­tak u pri­ro­du, kako to čine sva­kim viken­dom u šum­skom vrti­ću na Antenalu kraj istar­skog Novigrada, piše Vesna Kapeloto na por­ta­lu mamatataja.hr.

Screen Shot 2015-03-09 at 10.12.48

Pružite dje­ci sigur­nost tako da ih nauči­te da sami bri­nu o svo­joj sigur­nos­ti, rekao je Korado Korlević, edu­ka­tor i vodi­telj Znanstveno edu­ka­cij­skog cen­tra Višnjan, ispri­čav­ši pri­ču o vrti­ću u šumi na Antenalu u Istri. Korlević je pri­li­kom proš­lo­tjed­nog pre­da­va­nja u Gradskoj knjiž­ni­ci Poreč istak­nuo da šum­ski vrti­ći u zapad­noj Europi, Kanadi, Novom Zelandu uve­li­ke funk­ci­oni­ra­ju, a u Hrvatskoj je to tek edu­ka­cij­ski pro­jekt entu­zi­jas­ta te da se čini se da će zasad tako i ostati.

Ovo nije pri­ča o tome kako stvo­ri­ti neko­li­ko vrs­nih znans­tve­ni­ka naj­ve­ćeg svjet­skog ran­ga, ovo je pri­ča kako baš sva­kom dje­te­tu omo­gu­ći­ti da se razvi­je u fizič­ki zdra­vog, dobrog čovje­ka koji će zna­ti bri­nu­ti o sebi i o dugi­ma, koji će zna­ti nosi­ti se s opas­nos­ti­ma i osi­gu­ra­ti si sigur­nu buduć­nost. Takve spo­sob­nos­ti naj­lak­še je razvi­ti borav­kom u pri­ro­di, hrva­njem sa svim neda­ća­ma i lje­po­ta­ma koja pri­ro­da dono­si. Upravo na taj način zamiš­ljen je šum­ski vrtić Cuvete, kojeg podu­pi­ru rodi­te­lji i odga­ja­te­lji entu­zi­jas­ti, uz pomoć viš­njan­skog Znanstvenog edu­ka­cij­skog cen­tra, a odr­ža­va se sva­ke subo­te na Antenalu, močvar­nom podru­čju kraj Novigrada. Mogu mu pris­tu­pi­ti sva dje­ca i rodi­te­lji koji to žele, bez ikak­ve oba­ve­ze redo­vi­tog dola­že­nja. Riječ je o vrti­ću eko­lo­ško-znans­tve­nog tipa u kojem se dje­ca podu­ča­va­ju da vole pri­ro­du i da je razumiju.

Screen Shot 2015-03-09 at 10.20.13

Današnjim nači­nom živo­ta i uvje­ti­ma u koji­ma živi­mo i odga­ja­mo dje­cu, rekao je Korado Korlević okup­lje­nim rodi­te­lji­ma i odga­ja­te­lji­ma u poreč­koj Gradskoj knjiž­ni­ci, dje­ca su nam pos­ta­la nesa­mos­tal­na, nji­ho­ve mani­pu­la­tiv­ne spo­sob­nos­ti, osim na tas­ta­tu­ri, su upit­ne, moto­rič­ka inte­li­gen­ci­ja im je sve manja, nema­ju sna­ge ni koor­di­na­ci­je, zdrav­s­tve­no su sve osjet­lji­vi­ji. A te pro­mje­ne u nji­ho­vim spo­sob­nos­ti­ma pos­lje­di­ca su pre­ve­li­ke rodi­telj­ske kon­tro­le, pre­ve­li­ke zašti­te u obi­te­lji, ško­li i zajed­ni­ci, utje­ca­ju sje­de­nja pred tele­vi­zo­ri­ma i računalima.

– Pitate se vje­ro­jat­no zašto bi net­ko radio vrtić u šumi, a ne u nekom lije­pom ugod­nom pros­to­ru. Kad pogle­da­te proš­lost, lju­di su tri mili­ju­na godi­na bili u šumi, a zad­njih tri­de­set godi­na u zatvo­re­nom pros­to­ru. Djeci je uvi­jek bilo mjes­to vani. Sad smo mi izmis­li­li da je sve dosad bio evo­lu­cij­ski pro­ma­šaj i da dje­cu tre­ba­mo čuva­ti ko bubreg u loju. No tih tri­de­set godi­na je poka­za­lo da smo zari­ba­li, i to jako. Primijetili su to lju­di koji se bave dje­com – pedi­ja­tri, peda­go­zi, odga­ja­te­lji, i sami rodi­te­lji. Danas deve­to­go­diš­nja­ci ne mogu sko­či­ti na kamen visi­ne sto­li­ce nego to čine u eta­pa­ma, naj­pri­je se poleg­nu na trbuh pa leg­nu pa se okre­nu i onda sta­nu na nje­ga!, rekao je Korlević i nastavio.

– Mi dje­ci ostav­lja­mo pla­net, a u isto se vri­je­me od pri­ro­de otu­đu­je­mo i ne doživ­lja­va­mo je kao mjes­to sigur­nos­ti. Onaj koji u pri­ro­di bora­vi znat će je cije­ni­ti, oni dru­gi koji je gle­da­ju s kauča sma­trat će je mjes­tom gdje bode, gri­ze, zno­jiš se, nema vode. No naći ćemo se u neza­mis­li­vim pro­ble­mi­ma ako nam se dogo­di da je kauč cen­tar sve­mi­ra. Već sada zna­mo da će u muškoj popu­la­ci­ji vaše dje­ce 30 pos­to njih biti neplod­no, 30 pos­to će ih biti neže­nji­vo jer će biti toli­ki luze­ri u živo­tu da neće moći naći ni jed­nu ženu koja bi ih mogla pri­hva­ti­ti za part­ne­ra i s nji­ma ima­ti dje­cu. Svijet koji nam dola­zi bit će gro­zan, a to zna­mo na osno­vu sadaš­njih iskus­ta­va iz teh­no­lo­ških sre­di­na poput Singapura, Kalifornije, gdje su žene dale­ko supe­ri­or­ni­je i 70 pos­to dje­vo­ja­ka je s fakul­te­tom. Oni deč­ki koji su odlu­či­li da je pivo i navi­ja­nje za neki klub nji­hov način živo­ta, bit će neže­nji­vi. Prema zako­nu pri­ro­de, uvi­jek se tra­ži dobar genet­ski mate­ri­jal, pli­je­nio je paž­nju svo­jim izla­ga­njem Korlević.

Već sada su kod dje­ce ite­ka­ko pri­mjet­ni pro­ble­mi s penja­njem, trča­njem, ska­ka­njem, jer se prsti, ruke, noge, miši­ći, odnos­no mozak i živ­ci malo koris­te i sti­mu­li­ra­ju. Prva godi­na, istak­nuo je, dje­te­tu koris­ti da uspos­ta­vi imu­no­lo­ški sus­tav, da napra­vi “bibli­ote­ku” anti­ti­je­la koja će zna­ti pre­poz­na­ti opas­ne pro­te­ine i na njih reagirati.

Cijeli čla­nak pro­či­taj­te ovdje.

Izvor

Slika