Prezentacija radionice Soundpaintinga

Prezentacija radi­oni­ce Soundpaintinga koju je vodio maes­tro Neven Radaković bit će odr­ža­na danas, 26. kolo­vo­za u 16 sati u kon­cert­noj dvo­ra­ni “Rondo” u Rojcu. Polaznici radi­oni­ce bili su Carlos Fagin, Hrvoje Štimac, Vinka Burić, Nenad Sinkauz, Žarko Ilić, Milan Grbić, Ivan Bilić, Vedran Mijić, Luka Vrbanec, Petar Bazdanović, Henry Marić, Hrvoje Štimac i Fabio Jurić. Soundpainting je uni­ver­zal­ni mul­ti­dis­ci­pli­nar­ni zna­kov­ni jezik za live – kom­po­zi­ci­ju nami­je­njen glaz­be­ni­ci­ma, ple­sa­či­ma, glum­ci­ma i vizu­al­nim umjet­ni­ci­ma. Koncipirao ga je Walter Thomson 1974. godi­ne i razvi­ja se do danas. Trenutno obu­hva­ća više od 1.200 zna­ko­va koje skla­da­telj – soun­d­pa­in­ter poka­zu­je kako bi pro­izveo spe­ci­fič­nu reak­ci­ju izvo­đa­ča. Soundpainter sto­ji ispred gru­pe izvo­đa­ča te ruka­ma i tije­lom poka­zu­je niz zna­ko­va koji ozna­ča­va­ju spe­ci­fi­čan ili ale­ato­ri­čan mate­ri­jal koji ansambl (gru­pa izvo­đa­ča) tre­ba pro­izves­ti. Reakcije izvo­đa­ča (ansam­bla) soun­d­pa­in­ter dalje usmje­ra­va i tako uobli­ča­va kompoziciju.

Soundpainter – skladatelj/kompozitor – skla­da u real­nom vre­me­nu i obli­ku­je kom­po­zi­ci­ju po vlas­ti­toj želji. Ponekad može pre­dvi­dje­ti reak­ci­ju poje­di­nog izvo­đa­ča, čes­to puta ne. Specifičnost i slu­čaj­nost dva su osnov­na ele­men­ta koji­ma se slu­ži. Znakovi soun­d­pa­in­ting jezi­ka koris­te se kroz sin­tak­s­ne upu­te tko, što, kako, kada. Postoji puno vrsta zna­ko­va, neki ozna­ča­va­ju spe­ci­fi­čan mate­ri­jal, dru­gi ozna­ča­va­ju spe­ci­fi­čan stil, žanr, ale­ato­rič­ki kon­cept, impro­vi­za­ci­ju, dis­ci­pli­nu, pozi­ci­ju na pozor­ni­ci, kos­ti­me, rek­vi­zi­te itd… Soundpainting zah­tje­va od izvo­đa­ča odmak od poz­na­tog i pre­dvi­di­vog te posve­tu sva­kom poje­di­nač­nom kre­ativ­nom aktu bez zna­nja o tome kuda vodi, a jed­na­ko nepre­dvi­div je i za skla­da­te­lja soun­d­pa­in­te­ra koji uvi­jek kom­po­ni­ra samo s onim što se dogo­di u danom tre­nut­ku. Rezultat su dina­mič­ni dija­lo­zi izme­đu skla­da­te­lja i čla­no­va ansam­bla odnos­no spon­ta­ne kom­po­zi­ci­je u real­nom vre­me­nu u čiji uzbud­lji­vi nas­ta­nak na vrlo jed­nos­ta­van način može biti uklju­če­na i publika.

Izvor

• Neven Radaković
• Radionica Scenski pokret Dramskog studija INK
• Rondo