Ženska večer uz dobru knjigu: književna večer s Lari Mari

Nakon ljet­ne stan­ke ponov­no zapo­či­nje pro­gram “Ženske veče­ri uz dobru knji­gu” u Gradskoj knjiž­ni­ci Pula. U petak, 2. lis­to­pa­da, u 18 i 30 sati u gos­te nam dola­ze Larì Marì, Larissa Kunić i Marieta Kola, auto­ri­ce koje pot­pi­su­ju ovaj zajed­nič­ki pseudonim.

Osim što se bave ener­get­skom i intu­itiv­nom medi­ci­nom, suv­las­ni­ce su Entre Clinic u Opatiji, dije­le i veli­ku strast pre­ma knji­žev­nos­ti iz koje su pro­izaš­li roma­ni Bez lju­ba­vi i mrž­nje i Zlatni mje­sec u cik­lu­su Proze koja lije­či. Roman Bez lju­ba­vi i mrž­nje u krat­kom je roku pos­tao toli­ko popu­la­ran da je 2014. zas­lu­žio nagra­du Kiklop za naj­bo­lji debi­tant­ski roman.

Ženske veče­ri uz dobru knji­gu redov­ni su zajed­nič­ki pro­gram Gradske knjiž­ni­ce i čita­oni­ce Pula i udru­ge Aktivna koji se odr­ža­va pos­ljed­njeg čet­vrt­ka u mje­se­cu. Ove su veče­ri osmiš­lje­ne kao niz pre­da­va­nja za žene u svr­hu nji­ho­va osna­ži­va­nja, a na sva­kom knjiž­ni­čar­ke pred­la­žu neko­li­ko nas­lo­va u koji­ma se obra­đu­je jed­na­ka ili slič­na tema­ti­ka. Žene puno čita­ju, otvo­re­ni­je su i sklo­ni­je stal­nom uče­nju, pred­nja­če u čita­nju knji­ga popu­lar­ne psi­ho­lo­gi­je i do sada se poka­za­lo da vole pre­da­va­nja koji­ma će pobolj­ša­ti svoj život. Stoga je jedan od cilje­va ovih veče­ri potak­nu­ti žene da čita­ju više, da pro­miš­lja­ju o odre­đe­nim tema­ma, zajed­no pro­di­sku­ti­ra­ju i izra­ze svo­je miš­lje­nje ili pita­ju što ih zani­ma. Ulaz na sva pre­da­va­nja je slobodan.

Bez lju­ba­vi i mrž­nje:
Glavni junak knji­ge mla­dić je po ime­nu Blue, koji je ujed­no i pri­po­vje­dač. Blue je bes­kraj­no ranjen, povri­je­đen, razo­ča­ran i oča­jan jer cije­li život trpi psi­hič­ko zlos­tav­lja­nje i pre­pu­ca­va­nje svo­jih razve­de­nih i emo­ci­onal­no nez­re­lih rodi­te­lja, potom baka, dje­do­va, uja­ka a na kra­ju i mla­đeg bra­ta. Nevjerojatno kroz kak­ve sve sra­mot­ne i poni­ža­va­ju­će situ­aci­je pro­la­zi. Nevjerojatno je koli­ko ga vlas­ti­ta maj­ka ne vidi, zapos­tav­lja i ne pru­ža mu potreb­nu sigur­nost. Čini se kako nema nikak­ve nade i svje­tlos­ti u odras­ta­nju Bluea. Kroz neko­li­ko gene­ra­ci­ja ove obi­te­lji prov­la­či se emo­tiv­ni genet­ski kod koji, kao i gene, nas­lje­đu­je­mo od pre­da­ka a s koji­ma je svat­ko od nas određen.
Nažalost, ovo je pri­ča koja se ponav­lja sva­ki dan svug­dje oko nas. Emotivna nez­re­lost i mani­pu­la­ci­ja nevje­ro­jat­no snaž­no su zas­tup­lje­ne u mno­gim obi­telj­skim odno­si­ma i upra­vo je to izvr­s­no opi­sa­no u ovoj emo­tiv­noj i nape­toj pri­či. Koliko je važ­no da smo kao dje­ca volje­ni, maže­ni i sigur­ni možda zna­mo ali ova­ko napi­sa­no daje nam jas­nu sli­ku koli­ko nam to odre­đu­je sva­ki dalj­nji život­ni tre­nu­tak. Koliko nam tre­ba­ju hra­na i voda još više nam tre­ba­ju lju­bav i sigurnost.

Zlatni mje­sec:
Zlatni Mjesec neo­bič­na je i vrlo dir­lji­va pri­ča oso­bi­to kada ste upoz­na­ti s činje­ni­com da se stvar­no dogo­di­la. Glavni liko­vi roma­na su tri­de­set­pe­to­go­diš­nji Kiron i nije­ma dje­voj­či­ca Luna. Sudbina i kar­ma ih spa­ja­ju u pra­vom tre­nut­ku. Kiron, koji pri­vre­me­no radi kao inka­sa­tor, dola­zi napla­ti­ti dug za tele­vi­zi­ju i tako ula­zi u kuću stra­ve, a da nije ni svjes­tan na koje je sve nači­ne pove­zan sa svim uku­ća­ni­ma tog doma. Kiron je imao tuž­no i samot­no dje­tinj­stvo. Majka ga je, iz osve­te pre­ma muškar­cu koji ga nije htio priz­na­ti, osta­vi­la u domu za nez­bri­nu­tu dje­cu. Uprkos svim pat­nja­ma trg­nuo se i iz ina­ta, ali i iz potre­be, zavr­šio je prav­ni fakul­tet i baš se spre­mao pokre­nu­ti uspješ­nu kari­je­ru kada ga je zaus­ta­vi­la teška pro­met­na nesre­ća. Nakon buđe­nja iz kome nakon čak pet godi­na ostao je inva­lid s neo­bič­nom grbom na leđi­ma te niko­me više nije bio priv­la­čan. Cijeli život je žudio za lju­bav­lju i pri­pa­da­njem a sada se sud­bi­na okrut­no poigra­la s nji­me na neki ga način obi­lje­živ­ši. Cijeli život je sanjao o ocu koji ga oče­ku­je i s kojim će se zbli­ži­ti, koji će ga priz­na­ti i koji će na nje­ga biti pono­san. Ulaskom u “kuću stra­ve” otkri­va da dje­voj­či­ca Luna u mno­go­me dije­li nje­go­ve osje­ća­je, stra­ho­ve i tugu. Ni Luna ne odras­ta uz maj­ku, nema ni sigur­nost ni bez­u­vjet­nu lju­bav. Vrlo brzo Kiron je uvu­čen u groz­ne obi­telj­ske taj­ne i pro­jek­ci­je. Otkrivaju se sil­ne domi­na­ci­je, mani­pu­la­ci­je, poni­ža­va­nja, sadi­zam i mazo­hi­zam. Čitatelju se na tre­nut­ke čini da je ušao u neki horor i da ne može biti gore i užas­ni­je. Priča se gra­di na mrž­nji, bije­su, tuč­nja­vi, pose­siv­nos­ti i ovis­nos­ti. Strah od gubit­ka je svoj­stven svim liko­vi­ma. Sve žene su pose­siv­ne, sebič­ne i lako pada­ju pod utje­caj muška­ra­ca a dje­cu zane­ma­ru­ju i zapos­tav­lja­ju. Svi su glad­ni lju­ba­vi i pri­pa­da­nja. Prikazuje se sva pato­lo­gi­ja druš­tva i poje­din­ca. U sve­mu su dje­ca naj­ve­će žrtve.
I opet, kao i u prvom roma­nu Bez lju­ba­vi i mrž­nje, name­će se zaklju­čak da je jedi­ni kri­te­rij da bi se obi­telj mogla zadr­ža­ti – LJUBAV, a nje nedos­ta­je na sve stra­ne i na svim razi­na­ma. Ponekad su pote­ško­će upra­vo ono što tre­ba­mo u život. Kada bi nas život oslo­bo­dio od svih pre­pre­ka, osa­ka­tio bi nas i nika­da ne bismo pos­ta­li ono­li­ko snaž­ni koli­ko može­mo biti.

• Gradska knjižnica Pula
• Larì Marì
• Ženske večeri uz dobru knjigu