Znanstveni skup “Prakse, taktike i strategije rodnog otpora”

04.09.2015.

Znanstveni skup “Prakse, tak­ti­ke i stra­te­gi­je rod­nog otpo­ra” bit će odr­žan u sklo­pu deve­tih Dana Marije Jurić Zagorke 20. i 21. stu­de­nog u Zagrebu. Pozivaju se zain­te­re­si­ra­ni da pred­lo­že izla­ga­nja veza­na uz teorij­ska i empi­rij­ska istra­ži­va­nja iz raz­li­či­tih dis­ci­pli­nar­nih i inter­dis­ci­pli­nar­nih podru­čja koja s jed­ne stra­ne pro­pi­tu­ju dose­ge utje­ca­ja druš­tve­ne moći te s dru­ge paž­nju pok­la­nja­nju cije­lom nizu mogu­ćih prak­si i dje­lo­va­nja usmje­re­nih pru­ža­nju otpo­ra odozdo”.

Screen Shot 2015-09-04 at 09.16.00

Poziv:

“Problem otpo­ra u kon­tek­s­tu sve manje vid­lji­vih, a sve učin­ko­vi­ti­jih obli­ka moći jed­no je od sre­diš­njih mjes­ta druš­tve­ne, poli­tič­ke, eko­nom­ske i kul­tur­ne teori­je i prak­se. Društveni se pore­dak upi­su­je u nas putem sus­ta­va obra­zo­va­nja, jezi­ka, vri­jed­nos­ti i aktiv­nos­ti sva­kod­nev­nog živo­ta. Normativni se pore­dak naj­us­pješ­ni­je odr­ža­va kada zado­bi­je sta­tus pri­rod­nos­ti, kada se natu­ra­li­zi­ra. Taj se aspekt opri­ro­đe­nos­ti poseb­no izra­ža­va u slu­ča­ju roda, čime pita­nje rod­nog otpo­ra pos­ta­je još izazovnije.”

Marija Jurić Zagorka na raz­ne se nači­ne može pro­ma­tra­ti kao revo­lu­ci­onar­na figu­ra. Svojim novi­nar­skim tek­s­to­vi­ma i knji­žev­nim dje­li­ma, ali i vrlo kon­kret­nim poli­tič­kim akti­viz­mom, Zagorka se zala­ga­la za naci­onal­nu neo­vis­nost, soci­jal­nu prav­du i pra­va žena. Lydia Sklevicky upra­vo je femi­ni­zam nazva­la “naj­fas­ci­nant­ni­jom kons­tan­tom Zagorkinog poli­tič­kog dje­lo­va­nja”, a pre­poz­na­je ga u prvom redu u nje­zi­nu akti­viz­mu, koji izme­đu osta­log uklju­ču­je pro­tes­te pro­tiv Khuenove poli­ti­ke te sin­di­kal­no orga­ni­zi­ra­nje tiskar­skih rad­ni­ca u Kolo rad­nih žena, ali i spi­sa­telj­ski rad – objav­lji­va­nje novin­skih čla­na­ka o napred­nim žena­ma, pisa­nje dram­skih tek­s­to­va koji pro­ble­ma­ti­zi­ra­ju polo­žaj žene u bra­ku i druš­tvu i ure­đi­va­nje časo­pi­sa Ženski list iHrvatica. Dakako, važ­no mjes­to u nje­zi­nu poli­tič­kom dje­lo­va­nju ima­ju popu­lar­ni roma­ni, koji svo­jim dugo­traj­nim utje­ca­jem i danas priv­la­če nove čitatelj(ic)e.

Zagorkine juna­ki­nje, kao i liko­vi iz nižih kla­sa, u pra­vi­lu se pri­ka­zu­ju kao majstori(ce) sva­kod­nev­nog otpo­ra koje razvi­ja­ju vlas­ti­te tak­ti­ke kako bi zaobiš­le broj­na ogra­ni­če­nja podre­đe­nog druš­tve­nog polo­ža­ja. Svoj utje­caj uglav­nom iska­zu­ju u pri­vat­noj sfe­ri, koris­te­ći se pri­vat­nim veza­ma i osob­nim odno­si­ma, osla­nja­ju­ći se na “žen­sku intu­ici­ju” ili “žen­sku luka­vost”, koje Zagorka čes­to isti­če kao legi­tim­na sred­stva oprav­da­nog otpora.

Kada pak dje­lu­ju u jav­noj sfe­ri, potreb­na im je zašti­ta muških liko­va, naj­češ­će nji­ho­vih sadaš­njih ili budu­ćih oda­bra­ni­ka, ili se mora­ju na neki način zama­ski­ra­ti, pre­obu­ći u slu­ški­nju, pri­pad­ni­cu niže kla­se, ili pak u muškar­ca. Mogu li se tak­ve tak­ti­ke čita­ti kao “žen­ske”, uvje­to­va­ne druš­tve­no podre­đe­nim polo­ža­jem žena i dru­gih mar­gi­na­li­zi­ra­nih sku­pi­na? I kakav je doseg tih tak­ti­ka koje se nemi­nov­no zbi­va­ju “unu­tar” moći, kako u Zagorkinim roma­ni­ma, tako i u sva­kod­ne­vi­ci? Jesu li ovdje posri­je­di Foucaultove “nepos­to­ja­ne i pro­laz­ne toč­ke otpo­ra” i pot­vr­đu­ju li one u kraj­njoj lini­ji samo nemoć onih koje ih upoš­lja­va­ju? Ili se može­mo nada­ti, kako to sma­tra Alan Sinfield, da revo­lu­ci­onar­na pro­mje­na, prem­da rijet­ka, “obič­no ovi­si o pret­hod­nom nakup­lja­nju malih lomova”?

Umiču li sva­kod­nev­ne tak­ti­ke – kao živ­lje­ne prak­se i dje­lo­va­nja – kon­tro­li, domi­na­ci­ji i sis­tem­skim stra­te­gi­ja­ma (de Certeau) ili su pak puko mjes­to ostva­re­nja eko­nom­ske logi­ke trži­šta (Lefebvre)? Koliko se one tiču sek­su­al­nos­ti i repro­duk­tiv­nih pra­va žene te kako se mani­fes­ti­ra­ju? Kako čita­ti Foucaultovu tvrd­nju da gdje pos­to­ji moć, pos­to­ji i otpor s obzi­rom na kri­ti­ke koje upo­zo­ra­va­ju na pro­ble­ma­tič­nost subver­ziv­ne akci­je? Kako kri­tič­ki i prak­tič­no nas­ta­vi­ti soci­jal­ni i poli­tič­ki eman­ci­pa­cij­ski anga­žman nakon slič­nog doj­ma o iznim­noj teško­ći umi­ca­nja struk­tu­ri u teori­ji Pierrea Bourdieua? Mogu li se sva­kod­nev­ne subver­ziv­ne tak­ti­ke te kul­tur­no-umjet­nič­ke prak­se sma­tra­ti dje­lat­nim kana­li­ma otpo­ra ili su i one zara­že­ne eko­nom­skom logi­kom kapi­ta­la? Može li se Althusserova teori­ja ide­olo­gi­je i dalje uspješ­no koris­ti­ti u ana­li­zi suvre­me­nog druš­tva i kul­tu­re? Što u smis­lu zna­če­nja sim­bo­lič­ke moći i ulo­ge kul­tu­re može ponu­di­ti teori­ja hege­mo­ni­je (cf. Gramsci; Laclau i Mouffe)? Koliko su spo­me­nu­ti ter­mi­ni kadri obu­hva­ti­ti regre­siv­ne pro­ce­se koji su danas na dje­lu u hrvat­skom druš­tvu te kako se femi­nis­tič­ka teori­ja i prak­sa pos­tav­lja­ju pre­ma uzne­mi­ru­ju­ćim indi­ci­ja­ma faši­za­ci­je i mili­ta­ri­za­ci­je druš­tva i nji­ho­vim rod­nim reper­ku­si­ja­ma? Je li 100 godi­na nakon Prvog svjet­skog rata, 70 godi­na nakon Drugog svjet­skog rata i 20 godi­na nakon pos­ljed­njeg rata u Hrvatskoj tako­zva­na tiha veći­na mogu­ći kovač kul­tur­nog otpo­ra ili okri­lje pogub­nog rav­no­du­šja pre­ma sve­pro­tež­nos­ti nasi­lja? Otvara nam se ovdje pros­tor i za ana­li­zu kul­tur­nog nas­lje­đa ratovanja.

Prihvatit će se izla­ga­nja na hrvat­skom i engle­skom jezi­ku. Sažetak izla­ga­nja (izme­đu 150 i 300 rije­či) s kra­ćim živo­to­pi­som poša­lji­te do 15. ruj­na na adre­su Centar za žen­ske stu­di­je, Dolac 8, 10000 Zagreb, Hrvatska, ili na adre­su elek­tro­nič­ke pošte.

Programski odbor sku­pa čine dr.sc. Lada Čale Feldman, dr.sc. Lidija Dujić, dr.sc. Anita Dremel, dr.sc. Maša Grdešić, dr.sc. Renata Jambrešić Kirin, mr.sc. Sandra Prlenda, mr.sc. Rada Borić.

Izvor