POST-FESTUM SAJMA KNJIGE U ISTRI – MATOŠEVIĆ I DUDA: O UDARNIŠTVU I DJETINJSTVU U DOBA JUGOSLAVENSKOG SOCIJALIZMA

Centar za kul­tu­ro­lo­ška i povi­jes­na istra­ži­va­nja soci­ja­liz­ma (CKPIS) proš­le se godi­ne mogao pohva­li­ti dvje­ma knji­ga­ma: „Socijalizam s udar­nič­kim licem. Etnografija rad­nog pre­ga­laš­tva“ Andree Matoševića i „Danas kada pos­ta­jem pionir. Djetinjstvo i ide­olo­gi­ja jugos­la­ven­skog soci­ja­liz­ma“ Igora Dude. Oba su izda­nja pred­stav­lje­ne na 21. Sajmu knji­ge u Istri u sklo­pu pro­gra­ma „Autor čita autora“.

Autori su na pred­stav­lja­nju govo­ri­li o među­sob­nim istra­ži­va­nji­ma, nakon čega je usli­je­di­la detalj­ni­ja ras­pra­va. Matošević je raz­la­gao Dudin pri­kaz ide­olo­gi­je dje­tinj­stva za koju je pri­mi­je­tio da je slu­ži­la opred­me­ći­va­nju soci­ja­lis­tič­kog duha od rane dobi te poti­ca­la vese­lo, zdra­vo i aktiv­no odras­ta­nje uz oba­ve­ze pre­ma kolek­ti­vu. Iz suauto­ro­vog dje­la istak­nuo je važ­nost pre­poz­na­va­nja ulo­ge žena u odgo­ju i nje­zi­nim suprot­stav­lja­njem masku­li­nim edu­ka­tiv­nim uzo­ri­ma (inže­nje­ri­ma, umjet­ni­ci­ma i sl.). Istaknuta je i važ­nost pro­miš­lja­nja dje­tinj­stva kao ide­olo­škog pro­jek­ta u raz­li­či­tim raz­dob­lji­ma tadaš­nje fede­ra­ci­je pri­tom nagla­ša­va­ju­ći zavjet­nu priz­mu koju je pos­ta­ja­nje pioni­rom podra­zu­mi­je­va­lo, a koja je neri­jet­ko vezi­va­na uz NOB (pr. Logorovanje na Sutjesci). Prema Matoševiću, važ­ni momen­ti knji­ge su upra­vo oni koji otkri­va­ju nje­zin antro­po­lo­ški karak­ter ilus­tri­ran na pri­mje­ru pionir­ske zak­le­tve (svo­je­vr­s­nog ritu­ala pri­je­la­za), ali i u pro­lo­gu i zaključ­ku auto­ra koji­ma zazi­va osob­no sje­ća­nje i pove­za­nost s temom istra­ži­va­nja. Upravo je ovdje Matošević pre­poz­nao spe­ci­fič­nost Dudinog pris­tu­pa koji je, kas­ni­je priz­nav­ši, odlu­čio dje­lo­mič­no iza­ći iz ulo­ge povjes­ni­ča­ra koji objek­tiv­no pro­ma­tra mate­ri­ju uklju­či­va­njem osob­nog iskus­tva u inter­pre­ta­ci­ju za što priz­na­je da je pred­stav­lja­lo pro­fe­si­onal­ni iza­zov u pristupu.

Matošević je, s dru­ge stra­ne, etno­graf­skim meto­da­ma istra­ži­va­nja, kom­bi­ni­ra­ju­ći pro­uča­va­nje tisko­vi­na, fil­mo­va te inter­v­ju­ima sa kazi­va­či­ma, nas­to­jao pri­bli­ži­ti čita­te­lji­ma kul­tu­ru rada u soci­ja­liz­mu. Izvorišta pro­na­la­zi u uspo­red­bi sovjet­skog pokre­ta sta­ha­no­viz­ma iz 1930-ih i feno­me­na jugos­la­ven­skog udar­niš­tva koji je tre­bao pred­stav­lja­ti nje­go­vu „nado­gra­đe­nu“ i pobolj­ša­nu vari­jan­tu. Taj pokret za viso­ku pro­duk­tiv­nost rada uklju­či­vao je„osmišljavanje sis­te­ma pro­izvod­nje „odoz­do“, ali i krat­ku masme­di­ja­li­za­ci­ju naj­zas­luž­ni­jih rad­ni­ka.“ Takvi su sus­ta­vi pro­ce­som udar­niš­tva tre­ba­li stvo­ri­ti uzor­nog, ponaj­vi­še cje­lo­vi­tog rad­ni­ka, ujed­no i vlas­ni­ka sred­sta­va za pro­izvod­nju što je dove­lo do svo­je­vr­s­nog bri­sa­nja gra­ni­ca izme­đu rad­nog i slo­bod­nog vre­me­na. Takvim razvo­jem sus­ta­va, slo­bod­no vri­je­me u rano doba soci­ja­liz­ma pos­ta­je vru­će pita­nje u druš­tvu te podra­zu­mi­je­va razvi­ja­nje potro­šač­ke kul­tu­re. Autori isti­ču krov­nu soci­ja­lis­tič­ku logi­ku koja odgo­va­ra na pita­nje što je moti­vi­ra­lo rad­ni­ke i pionir­sku logi­ku, a čiji odgo­vor nala­zi­mo u viso­koj razi­ni soli­dar­nos­ti i povje­re­nja koje su tada umre­ža­va­le sus­tav. Radi se po nji­ma o pro­ce­si­ma koji su u godi­na­ma razvit­ka uži­va­li veli­ku razi­nu povje­re­nja, ali pro­mje­nom kon­tek­s­ta, u suvre­me­nim nara­ti­vi­ma čes­to naila­ze na bana­li­za­ci­ju i ridi­ku­la­ri­za­ci­ju. No pri­su­tan nos­tal­gi­čar­ski diskurs ne uma­nju­je doživ­lja­je onih koji su ga osob­nim iskus­tvi­ma krojili.

CKPIS, osno­van 2012. godi­ne pri Sveučilištu u Puli, svo­ja istra­ži­va­nja kon­cen­tri­ra na istra­ži­va­nju aspe­ka­ta soci­ja­liz­ma na hrvat­skom i jugos­la­ven­skom pros­to­ru. Oba su izda­nja rezul­tat pro­jek­ta „Stvaranje soci­ja­lis­tič­kog čovje­ka. Hrvatsko druš­tvo i ide­olo­gi­ja jugos­la­ven­sko­ga soci­ja­liz­ma“, te vjer­no sažim­lju pro­ce­se obli­ko­va­nja ide­al­nog lika pioni­ra, odnos­no inter­pre­ta­ci­je rad­nog juna­ka – udar­ni­ka koji pot­vr­đu­ju ide­ju o stva­ra­nju novo­ga soci­ja­lis­tič­ko­ga čovje­ka kao „sves­tra­ne stva­ra­lač­ke ličnosti“.

Tekst Maxine PUŽAR

Foto

• andrea matošević
• CKPIS
• Igor Duda
• Sajam knjige u Istri