Predstavljanje projekta EPK Rijeka 2020. u pulskoj galeriji Hrvatskog udruženja interdisciplinarnih umjetnika

13.04.2016.

Pulska gale­ri­ja Hrvatskog udru­že­nja inter­dis­ci­pli­nar­nih umjet­ni­ka je u uto­rak 12. trav­nja ugos­ti­la pred­stav­lja­nje pro­jek­ta Rijeka – Europska pri­jes­tol­ni­ca kul­tu­re 2020. godi­ne. O samom pro­jek­tu – od nje­go­vog zače­ća do služ­be­ne pobje­de 24. ožuj­ka – govo­ri­li su Ivan Šarar, pro­čel­nik Odjela grad­ske upra­ve za kul­tu­ru i Slaven Tolj, umjet­nič­ki direk­tor pro­jek­ta Rijeka EPK 2020.. Predstavljanje koje je pri­vuk­lo broj­ne pri­pad­ni­ke pul­skog civil­nog sek­to­ra uz vid­ljiv manjak pozva­nih pred­stav­ni­ka grad­skih i župa­nij­skih vlas­ti, mode­ri­rao je novi­nar Radio Rojca Mario Benčić. Grad Rijeka iza­bran je za hrvat­sku Europsku pri­jes­tol­ni­cu kul­tu­re 2020. s pro­gra­mom “Luka raz­li­či­tos­ti”, čiji je cilj stvo­ri­ti grad kul­tu­re i kre­ativ­nos­ti za Europu i budućnost.

Šarar je pred­stav­lja­nje zapo­čeo govo­re­ći o nači­nu na koji su stek­li povje­re­nje kul­tur­nih dje­lat­ni­ka, ali i osta­lih gra­đa­na Rijeke.

- Trebali smo njež­no mazi­ti jed­ne dru­ge dobre tri godi­ne da malo povje­ru­ju da uop­će može­mo pobi­je­di­ti, ali to nije bilo pre­sud­no. Temeljna pre­mi­sa bila je kako anga­ži­ra­ti lju­de da radi­mo zajed­no u okol­nos­ti­ma kada nismo sklo­ni zajed­nič­kom radu. Trebalo nam je godi­nu dana da raz­bi­je­mo nevid­lji­vu bari­je­ru gra­da i nje­go­vih ins­ti­tu­ci­ja. Neću reći da je to bio pre­du­vjet da bi mi bili Prijestolnica kul­tu­re, već da je to pre­du­vjet da se bilo što suvis­lo poči­nje komu­ni­ci­ra­ti o kul­tu­ri na riječ­koj sce­ni. Sada kad je eufo­ri­ja proš­la ima­mo dobru pri­li­ku da možda nešto napra­vi­mo. Iz naše per­s­pek­ti­ve, ono što smo napra­vi­li i što nam je do 24. ožuj­ka izgle­da­lo kao Himalaja sada je već ozbilj­no iza nas i nije toli­ko veli­ko kao što nam je izgle­da­lo tada. Stvorili smo pre­du­vje­te da lju­di vje­ru­ju u nešto u što uop­će nisu vje­ro­va­li pri­je tri godi­ne. Pula i Rijeka su kao dvi­je spo­je­ne posu­de, osim što je Rijeka nešto veća od Pule no s jed­na­kim self hate­om i to što smo mi osvo­ji­li titu­lu ne zna­či da među nama pos­to­je neke veli­ke raz­li­ke. Ne tre­ba pre­vi­še uzvi­si­va­ti tu pobje­du kao što ne tre­ba uma­nji­va­ti se zbog pora­za. Procesi koje naš grad sada tre­ba radi­ti su isti oni koje i Pula mora nas­ta­vi­ti radi­ti i u sušti­ni se ništa nije uve­li­ke pro­mi­je­ni­lo, kazao je Šarar.

P1120924 (600x365)

Tolj je nagla­sio da su u taj pro­jekt kre­nu­li u kon­tek­s­tu gra­da u problemima:

- To je tipi­čan post indus­trij­ski grad u kojem ured Odjela za kul­tu­ru nije naj­o­mi­lje­ni­ja adre­sa i u kojem je taj ured dužan svim akte­ri­ma na kul­tur­noj sce­ni jer nije u moguć­nos­ti na vri­je­me izvr­ši­ti svo­je oba­ve­ze i ispla­ti­ti pro­gram­ska sred­stva. Muzej je na pro­jek­tu zad­nje dvi­je godi­ne radio s mini­mal­nim budže­tom te je tre­ba­lo stvar­no puno komu­ni­ci­ra­ti sa svim akte­ri­ma pa nam je ovo pri­li­ka da napra­vi­mo isko­rak, da se dogo­di nešto novo, kazao je Tolj.

Šarar je potom govo­rio o pro­ce­su jav­nih ras­pra­va i stva­ra­nju pro­gram­skog kon­cep­ta pro­jek­ta EPK Rijeka.

- Kandidaturu smo služ­be­no naj­a­vi­li pri­je tri godi­ne, a Gradsko vije­će ju je služ­be­no izgla­sa­lo. Istovremeno smo izgla­sa­li i Kulturnu stra­te­gi­ju jer smo htje­li da sve to bude dovolj­no rano. Nakon toga smo sazva­li jav­nu ras­pra­vu gdje su lju­di bili skep­tič­ni: „Vi bi htje­li biti Prijestolnica kul­tu­re, a nis­te u sta­nju ispla­ti­ti 5 tisu­ća kuna bez da pro­đe 900 dana“. To je bila počet­na toč­ka užas­nog nepo­vje­re­nja koje smo mi s jed­nim bes­kraj­nim strp­lje­njem shva­ti­li da mora­mo pre­va­zi­ći. Kulturna sce­na nam je rek­la da ne zna kako se to radi, da ni mi ne zna­mo kako se to radi i dali nam man­dat da sku­pi­mo tim lju­di koji bi tre­bao kre­ira­ti jez­gro pro­gram­skog kon­cep­ta kao prvu toč­ku. Dakle, na prvim jav­nim ras­pra­va­ma rek­li su nam da Odjel za kul­tu­ru nije kre­ativ­no tije­lo koje tu može nešto izmiš­lja­ti te da mi to ne bi ni smje­li radi­ti. Mi smo tako saku­pi­li Slavena Tolja, Olivera Frljića, Marina Blaževića, Mani Gotovac i još par lju­di koji su šest mje­se­ci radi­li na kon­cep­tu. Kada kažem kon­cept to je neka­kav skup tema s koji­ma se želi­mo bavi­ti i argu­men­ta­ci­ja zašto se bavi­mo baš tim tema­ma. Nakon tih šest mje­se­ci smo se pono­vo obra­ti­li jav­nos­ti, napra­vi­li neko­li­ko jav­nih on-line ras­pra­va, a uz to smo na 150 adre­sa inte­lek­tu­ala­ca pos­la­li kon­cept i od njih zamo­li­li povrat­ne infor­ma­ci­je. Kada smo ih dobi­li uvr­sti­li smo ih u final­no rje­še­nje kon­cep­ta, ponov­no doš­li pred lju­de koji su na kra­ju rek­li „Ovo je super!“, kazao je Šarar.

On je dodao da su potom anga­ži­ra­li novu sku­pi­nu lju­di koju su sku­pi­li u pro­gram­sko vije­će, zatim su ras­pi­sa­li jav­ni natje­čaj za pri­jed­log pro­gra­ma pre­ma kon­cep­tu koji je pos­tao služ­ben i nare­di­li svim župa­nij­skim i grad­skim ins­ti­tu­ci­ja­ma da tako­đer daju svoj pro­gram­ski doprinos.

- Nakon što je na našu adre­su pris­ti­gla ta dru­ga tura pro­gram­skih pri­jed­lo­ga, ovaj dru­gi tim ih je pos­lo­žio po hije­rar­hi­ji u neke gru­pa­ci­je pro­je­ka­ta i na osno­vu sve­ga toga smo slo­ži­li prvu pri­jav­nu knji­gu. Lani smo u ruj­nu kre­ira­li zavr­š­ni tim sa Slavenom Toljem na čelu koji je sa svim tim mate­ri­ja­lom u roku od pola godi­ne obli­ko­vao tu pri­ču u pro­gram­ske lini­je i glav­ne pro­jek­te. Svi nosi­te­lji glav­nih pro­je­ka­ta su sa riječ­ke kul­tur­ne sce­ne. U star­tu smo slo­ži­li pro­gram koji naše udru­ge i ins­ti­tu­ci­je žele radi­ti. Gradske ins­ti­tu­ci­je i neza­vis­ni sek­tor sada ima­ju četi­ri godi­ne za ozbilj­no uče­nje, a mi ćemo im mak­si­mal­no pomo­ći da bi zapra­vo od 2021. godi­ne počeo neki novi život. Poanta je rast gra­da, a ne EPK. On je samo sred­stvo da nakon nje­ga ima­mo veće kapa­ci­te­te i bude­mo ozbilj­ni­ji nego sada. Od svih pro­gram­skih lini­ja nama je naj­skup­lji pro­gram uče­nja. Uopće ne mis­li­mo da zna­mo kako se to radi niti da to zna naša sce­na jer nit­ko od nas nije radio na ovak­vim razi­na­ma. Zato ćemo za edu­ka­ci­ju inves­ti­ra­ti više nego na bilo koji sadr­žaj jer se para­lel­no mora­mo uči­ti i ovo radi­ti jer ne želi­mo uvo­zi­ti pamet koja će doći, uze­ti pare i oti­ći iz gra­da. Poanta je da lju­di koji žive i rade u Rijeci i koji su poka­za­li da žele radi­ti, zahva­lju­ju­ći tom pro­jek­tu u Rijeci i osta­nu, kazao je Šarar.

er

Neizbježna toč­ka u juče­raš­njem pred­stav­lja­nju je bio odnos Ministarstva kul­tu­re pre­ma tom pro­jek­tu i na koji će način utje­ca­ti poli­ti­ka minis­tar­stva pre­ma udru­ga­ma civil­nog društva.

- Mislim da neće biti pro­blem osi­gu­ra­ti novac za pro­duk­ci­ju cije­log pro­gra­ma, ali tre­ba vidje­ti kako će se stva­ri dalje razvi­ja­ti. Situacija s Ministarstvom kul­tu­re je još uvi­jek nejas­na iako su rek­li da nji­ho­va pot­po­ra nije u pita­nju, ali čini mi se da je namje­ra da se ta oba­ve­za dis­per­zi­ra na više minis­tar­stva. No tu pos­to­ji i jedan ozbi­ljan pro­blem jer ako se nas­ta­vi ovak­va poli­ti­ka i pri­ti­sak na civil­nu sce­nu i neza­vis­ne medi­je i osta­le, dogo­dit će se da oni akte­ri na koje mi jako raču­na­mo neće ima­ti sna­ge da sta­nu iza ove ulo­ge koje smo im nami­je­ni­li. Ako uni­šte tu sce­nu imat ćemo svi jedan ogro­man pro­blem i to na naci­onal­noj razi­ni, zaklju­čio je Tolj.

U nas­tav­ku su Tolj i Šarar odgo­va­ra­li na pita­nja publi­ke koju je naj­vi­še zani­ma­lo hoće li svi ti pro­jek­ti edu­ka­ci­je biti otvo­re­ni i za njih na što su oni odgo­vo­ri­li pozi­ti­vo. Potom su govo­ri­li o pro­gram­skim okos­ni­ca­ma pro­jek­ta čiju natje­čaj­nu knji­gu može­te pro­na­ći ovdje.

Tekst Boris VINCEK

Fotografije B. VINCEK i Mario BENČIĆ