Dva samostalna likovna projekta u Grožnjanu||Due artisti sloveni espongono a Grisignana

26.05.2016.

[lang_hr]U subo­tu, 28. svib­nja s počet­kom u 20:00 sati, u Gradskoj gale­ri­ji Fonticus Grožnjan otvo­rit će se dva samos­tal­na likov­na pro­jek­ta – “Reminescencije” Leonide Bernetič  Zelenko i “Četrdeset iden­ti­te­ta” Roka Zelenko. [/lang_hr]

[lang_it]Sabato, 28 mag­gio con ini­zio alle ore 20:00, nel­la Galleria civi­ca Fonticu s Grisignana, saran­no pre­sen­ta­te due mos­tre per­so­na­li – “Reminescencije” (Reminescenze) di Leonida Bernetič Zelenko e “Četrdeset iden­ti­te­ta” (Quaranta iden­tità) di Rok Zelenko. [/lang_it]

[lang_hr]Leonida Bernetič Zelenko: REMINISCENCIJE[/lang_hr]

[lang_hr]lea“Povijest obra­de gli­ne seže u naj­ra­ni­ju poz­na­tu pret­po­vi­jest svi­je­ta. Keramička teh­no­lo­gi­ja u sebi obje­di­nju­je, tra­di­ci­onal­no pred­stav­ljen, zapad­ni, filo­zof­ski, kon­cept pojaš­nje­nja pri­ro­de s četi­ri ele­men­ta. To su vatra, zrak, voda i zem­lja. Ovim sli­je­dom gli­na je dio/vrsta ele­men­ta zem­lje. Promjene nje­nog kva­li­ta­tiv­nog sta­nja ovis­ne su o ele­men­tu vode. Uz to joj je, za suše­nje, potre­ban zrak. Definitivan oblik, tvr­do­ću, pos­ti­že izla­ga­njem čet­vr­tom ele­men­tu, vatri koja ema­ni­ra topli­nu. Umjesto ete­ra, u kojem se sve doga­đa, koji je pre­ma tra­di­ci­ji per­so­ni­fi­ci­ra­ni, čis­ti, sve­obu­hvat­ni nebe­ski pros­tor u kojem bora­ve zvi­jez­de i bogo­vi (Zeus), može­mo pris­po­do­bi­ti onog koji umi­je obra­đi­va­ti zem­lja­ni mate­ri­jal. U našem slu­ča­ju, oso­ba koja hra­bro mije­nja oblik, svoj­stva, zna­če­nje i smi­sao bez­o­blič­nog koma­da zem­lje je Leonida Bernetič Zelenko.

Medijem gli­ne izgo­vo­re­ni moti­vi, koje pot­pi­su­je Lea, rijet­ko su nase­lje­ni lju­di­ma. Bez obzi­ra na to, pred nama su snaž­ne impre­si­je, iska­za­ne kolo­rom i vedrim obli­ci­ma. Prepoznajemo sun­ce, pti­ce, ribe, puža, jedra, pije­tla ili sta­blo i plo­do­ve. Najčešće u vidu bla­gog relje­fa, povr­ši­ne rado­va su podi­je­lje­ne lini­ja­ma ili ploš­nim seg­men­ti­ma. Linije i fase­te naoči­tih boja podre­đe­ne su temi objek­ta. Forme su sti­li­zi­ra­ne, a poneg­dje sasvim pre­tvo­re­ne u geome­trij­ske obli­ke. Osjećajući ogra­ni­če­nje dvo­di­men­zi­onal­noš­ću, umjet­ni­ca pros­tor osva­ja i dos­lov­no, pone­kad skla­pa­ju­ći više­di­jel­ne tro­di­men­zi­onal­ne kom­po­zi­ci­je.”  Eugen Borkovsky, iz pred­go­vo­ra katalogu.

Rok Zelenko: ČETRDESET IDENTITETA (40 por­tre­ta / 40 godi­na ate­ljea na Grožnjanu)

“…Slikarstvo je eks­pre­si­ja impre­si­ja, izra­ža­va­nje doj­mo­va i mis­li, miš­lje­nje ide­ja čije obli­ke izra­ža­va kroz boju, a cje­li­na kojih stva­ra likov­ni jezik. On je samos­ta­lan medij, nepre­no­siv u druk­či­je nači­ne izra­ža­va­nja, uslov­ljen isklju­či­vo našim biofi­zi­olo­škim datos­ti­ma. Slikarstvo je filo­zo­fi­ja, pro­miš­lja­nje svi­je­ta kroz lik i sim­bol. U pro­ce­su per­cep­ci­je naj­za­nim­lji­vi­ji je pri­mar­ni dojam, arhe­tip, iz kojeg sas­tav­lja­mo kate­go­ri­je miš­lje­nja, koje pove­zu­ju feno­men sa sim­bo­lom. Ambicija sli­ka­ra je pro­na­ći osnov­nu for­mu, koju kolek­tiv­ni um može pri­hva­ti­ti kao mit, kate­go­ri­ju, kojom gra­di sus­tav miš­lje­nja, mito­lo­gi­je. Jedna od povi­jes­nih zada­ća sli­kar­stva je rein­ter­pre­ti­ra­nje mita, pro­vje­ra: da li mit u ino­va­ci­ja­ma miš­lje­nja još uvi­jek funk­ci­oni­ra, da li nam još uvi­jek govo­ri o nama.” kaže o sli­kar­stvu sam autor. [/lang_hr]

rok