OBJEKTI U PROSTORU: PREDAVANJE BREDE BIZJAK NA TEMU „TRANS-TOPIJE“

24.05.2016.

U sklo­pu radi­oni­ce Objekti u pros­to­ru: radi­oni­ca spe­ku­la­tiv­ne dizaj­ner­ske prak­se, Breda Bizjak je u uto­rak 24. svib­nja u pul­skom Multimedijalnom cen­tru Luka odr­ža­la jav­no pre­da­va­nje na temu “Trans-topi­je”. Bizjak je u sklo­pu pre­da­va­nja pred­sta­vi­la pro­jekt Otvoreni grad – inter­ven­ci­je u jav­nom pros­to­ru Pule, kojeg sma­tra svo­je­vr­s­nim eks­pe­ri­men­tom u real­nom jav­nom prostoru.

P1140411 (1000x750)- Pitanje koje si mora­mo pos­ta­vi­ti kada raz­miš­lja­mo o jav­nim pros­to­ri­ma je koli­ko moguć­nos­ti ima­mo da utje­če­mo na pros­to­re u kojem živi­mo? U ovom smis­lu važan je pojam uto­pi­je jer on nam poma­že u spe­ku­la­ci­ji buduć­nos­ti. Važno je i pita­nje što zna­či jav­ni pros­tor danas kada je vir­tu­al­ni pros­tor pos­tao naš real­ni pros­tor te hoće li jav­ni pros­tor u buduć­nos­ti biti odvo­jen od vir­tu­al­nog ili nje­gov pro­du­že­tak, kaza­la je Bizjak koja je potom govo­ri­la o raši­re­nos­ti urba­ne popu­la­ci­je na pla­ne­ti i ust­vr­di­la da će do kra­ja teku­ćeg sto­lje­ća 80% sta­nov­niš­tva pre­ći živje­ti u gra­do­ve koji već sada pos­ta­ju jedan veli­ki urba­ni kontinuum.

Bizjak je doda­la i da današ­nji gra­do­vi sve više nali­ku­ju onim antič­ki­ma i pos­ta­ju gra­do­vi-drža­ve no uz puno razlika.

- Prije su lju­di bili poli­tič­ki anga­ži­ra­ni­ji, zani­ma­la ih je poli­ti­ka pros­to­ra i soci­olo­gi­ja druš­tva – zani­ma­lo ih je što se u gra­du deša­va. Početkom 60-ih godi­na proš­log sto­lje­ća doš­lo je do pro­mje­ne para­dig­me, a za to je kri­va poja­va auto­mo­bil­skog pro­me­ta. Do tada smo ima­li mje­ri­lo od 5 kilo­me­ta­ra na sat, sve se odvi­ja­lo na jed­nom mjes­tu, pje­ši­ce, na uli­ci. Bitni su bili deta­lji, vidi­kov­ci i pano­ra­me. Pojavom auto­mo­bi­la mje­ri­lo je poras­lo na 60 kilo­me­ta­ra na sat, ces­te su poje­le uli­ce, sig­na­li­za­ci­ja je pos­ta­la sve veća, a deta­lji su nes­ta­li, kaza­la je Bizijak i nas­ta­vi­la rekav­ši da je uto­pij­sko raz­miš­lja­nje važ­no jer zna­či da raz­miš­lja­mo o oko­li­ni u kojoj boravimo.

P1140407 (1000x750)- Utopija je to mjes­to kojeg nema, pos­to­ji samo u našoj mašti. Ideja ide­al­nog gra­da prov­la­či se već sto­lje­ći­ma kroz raz­miš­lja­nja struč­nja­ka. On ima for­mu kru­ga, okru­žen je vodom, a 50% nje­go­ve povr­ši­ne čini zele­ni­lo, no pri­mje­re tak­vih gra­do­va teško je pro­na­ći u stvar­nos­ti. Pojam trans-topi­je može­mo defi­ni­ra­ti kao uto­pi­ju u real­nom pros­to­ru i vre­me­nu. Kao aktiv­nost gra­đa­na da oko­li­nu koje ne mogu mije­nja­ti poči­nju koris­ti­ti na novi način, mašta­ti o njoj bez obzi­ra na uti­li­tar­nost i estet­ske vri­jed­nos­ti, kaza­la je Bizjak.

On je ust­vr­di­la da u današ­nje vri­je­me uli­ce i trgo­vi više nisu mjes­to susre­ta već pos­ta­ju defi­le izme­đu izlo­ga, usput­ne sta­ni­ce u tran­zi­tu od trgo­vi­ne do trgo­vi­ne. Akumulacijom robe na jed­nom mjes­tu stva­ra se aku­mu­la­ci­ja sta­nov­niš­tva i kapi­ta­la koja dovo­di do kolo­ni­za­ci­je spek­tak­la i zaba­ve za gra­đa­ne. Pozitivan je pri­mjer Ljubljane gdje je povr­ši­na za pje­ša­ke u samom cen­tru gra­da poras­la za 80% što je omo­gu­ći­lo ponov­nu „inva­zi­ju“ građana.

- Još jed­na pre­pre­ka osva­ja­nju jav­nog pros­to­ra je meha­ni­zam pla­ni­ra­nja gra­da odoz­go, dak­le bez kon­tak­ta sa živim koris­ni­ci­ma gra­da. Radi se o meha­niz­mu koji sprje­ča­va poje­din­ca da raz­miš­lja o svom gra­du budu­ći da nema jas­nu sli­ku o tome kako bi se grad mogao bolje orga­ni­zi­ra­ti, kaza­la je Bizjak i dala pri­mje­re trans-topij­skog akti­viz­ma u Barceloni gdje su gra­đa­ni nauš­trb par­kir­nog mjes­ta u dvo­ri­štu odlu­či­li tamo smjes­ti­ti urba­ne vrtove.

P1140418 (1000x750)- Jedini način da osvo­ji­mo jav­ne pros­to­re je pre­ki­nu­ti letar­gi­ju i pasiv­nost i uvje­re­nje da ne može­mo ništa bez ins­ti­tu­ci­ja. Projekt Otvoreni grad koris­ti pris­tup odoz­do, dak­le bot­tom-up pris­tup u kojem se male gra­đan­ske ini­ci­ja­ti­ve koris­te za pokre­ta­nje jav­nih pros­to­ra. U surad­nji s Društvom arhi­te­ka­ta Istre kre­nu­li smo u oda­bi­ra­ti loka­ci­je u povi­jes­nom cen­tru gra­da koje bi tije­kom slje­de­ćih godi­na želje­li akti­vi­ra­ti i na nji­ma orga­ni­zi­ra­ti raz­ne doga­đa­je. Namjera je da ponu­ka­ni našim pri­mje­rom gra­đa­ni poči­nju te pros­to­re koris­ti­ti za neke svo­je doga­đa­je i tako kolo­ni­zi­ra­ju te jav­ne pros­to­re jer upra­vo doga­đa­ji mije­nja­ju per­cep­ci­ju i sud­bi­nu pros­to­ra, zaklju­či­la je Bizjak.

Breda Bizjak je rođe­na 1976. g. u Rijeci. Diplomirala je arhi­tek­tu­ru na Arhitektonskom fakul­te­tu u Ljubljani. 2007. g. osni­va arhi­tek­tur­ni stu­dio BB ARHITEKTI. Živi i radi na rela­ci­ji Pula – Ljubljana. Dobitnica je više među­na­rod­nih priz­na­nja i nagra­da kao što su Evropska nagra­da za jav­ni grad­ski pros­tor 2012.g. (European Prize for Urban Public Space 2012), nomi­na­ci­ja za nagra­du Mies van der Rohe 2015.g., nomi­na­ci­ja za nagra­du Piranesi 2014.g. Javni pros­tor jedan je od glav­ni­jih foku­sa nje­nog djelokruga.

Tekst i foto­gra­fi­je Boris VINCEK