Izložba Sebastijana Dračića “Neviđeno” u galeriji Poola

Samostalna izlož­ba Sebastijana Dračića nazi­va „Neviđeno“ bit će otvo­re­na u petak 4. stu­de­nog u 20 sati u pul­skoj gale­ri­ji Poola.

„Sebastijanovi rado­vi poseb­nog su i jedins­tve­nog umjet­nič­kog sen­zi­bi­li­te­ta jer odi­šu spe­ci­fič­nom atmo­sfe­rom koja ih pos­tav­lja u izvjes­tan meta­fi­zič­ki kon­tekst što im bez sum­nje pris­krb­lju­je auru tran­s­cen­den­tal­nos­ti. Svjestan da je umjet­nost u ovom sto­lje­ću pri­je sve­ga ide­ja, zna­če­nje i pro­ce­su­al­nost, Sebastijan ne sagle­da­va­la vlas­ti­tu umjet­nost kao konač­ni estet­ski čin, već kao pro­dukt jas­nog i pro­miš­lje­nog inte­lek­tu­al­nog pola­zi­šta svo­je­vr­s­nog dija­lek­tič­kog nihi­liz­ma. Takav pris­tup nje­go­ve sli­kar­ske kom­po­zi­ci­je zaokru­žu­je izvjes­nom her­me­tič­nos­ti koju poten­ci­ra ose­buj­na ikonografija.

„Bez obzi­ra radi li se o inte­ri­je­ri­ma, pej­za­ži­ma, pri­ro­di ili urba­nim frag­men­ti­ma, auto­ro­va iko­nič­nost u služ­bi je svo­je­vr­s­ne katak­liz­mič­ke vizi­je koja ne dola­zi naglo i katas­tro­fič­no, već laga­no i pos­tup­no nose­ći sobom slut­nju i bol. Premda u svo­jim rado­vi­ma koris­ti čovje­ka kao iko­no­graf­ski subjekt on nije isklju­či­vo u funk­ci­ji tuma­če­nja sadr­ža­ja, već je meta­fo­ra pred­met­nos­ti. U slo­že­nim, poma­lo ale­go­rič­nim i levi­ti­ra­ju­ćim Dračićevim sli­ka­ma sve je poma­lo izmak­nu­to od stvar­nos­ti, sto­ga će pred­met­nost (čovjek) biti nužan akcent koji će smi­ri­ti laga­nu i nepre­kid­nu flu­id­nu lik­vid­nost auto­ro­vih kom­po­zi­ci­ja i tek­ton­ski ih učvr­sti­ti. Čovjek pos­to­ji na Sebastijanovim plat­ni­ma i kad nije fizič­ki pri­su­tan jer činje­nič­no sve auto­ro­ve sli­ke o nje­mu govo­re. On je onaj gene­ra­tor koji je svo­jim ishi­tre­nim i (ne)promišljenim pos­tup­ci­ma doveo našu civi­li­za­ci­ju na rub pro­pas­ti, odnos­no onaj koji je pokre­nuo to čudes­no per­ma­nent­no giba­nje Dračićevih kom­po­zi­ci­ja koje nas pos­tup­no dovo­di na rub egzis­ten­ci­jal­nog ops­tan­ka. Stoga su možda otu­đe­nost i odsut­nost obje­di­nju­ju­će zajed­nič­ke teme nje­go­vih dosa­daš­njih cik­lu­sa u koji­ma uspos­tav­lja izvjes­nu inver­zi­ju real­nos­ti kojom se jas­no refe­ri­ra na svi­jet u kojem živi“, navo­di Mladen Lučić.

„Moj rad se sas­to­ji od sli­kar­skih cik­lu­sa, u koji­ma obra­đu­jem teme koje uklju­ču­ju kul­tu­ru, pri­ro­du, civi­li­za­ci­ju i umjet­nost. Idejni dio mi je jed­na­ko važan kao i izved­be­ni. Najčešće radim u teh­ni­ci ulja, pomo­ću koje sli­kar­skim pro­ce­si­ma stva­ram pri­zo­re pomak­nu­te, sno­vi­te stvar­nos­ti. Važan dio moga rada nas­la­nja se na reflek­si­je i cita­te raz­li­či­tih auto­ra, kako antič­kih tako i suvre­me­nih, stva­ra­ju­ći rado­ve višes­loj­nih inter­pre­ta­ci­ja. Grupa rado­va „Neviđeno“, daje odmak od mog uobi­ča­je­nog izla­ga­nja uok­vi­re­nih temat­skih cik­lu­sa koji se sas­to­je od ulja na plat­nu veli­kih dimen­zi­ja, te nudi pogled u moj crtač­ki rad koji je nas­ta­jao zad­njih dese­tak godi­na. Crteži raz­li­či­tih dimen­zi­ja, teh­ni­ka i ide­ja, nisu temat­ski niti stil­ski zaokru­že­ni, već poput crtač­kog blo­ka nude inti­man uvid u kre­ativ­ne pro­ce­se. Crteži nisu nas­ta­ja­li s ide­jom da ika­da budu izlo­že­ni, no zajed­no čine jed­nu hete­ro­ge­nu masu koja je pru­ža dru­ga­či­ji pogled na moj sli­kar­ski opus“, kaže autor.

Sebastijan Dračić rođen je1980. u Zagrebu. Diplomirao je sli­kar­stvo na Akademiji likov­nih umjet­nos­ti u Zagrebu u kla­si prof. Zlatka Kesera 2006. godine.

Izvor

• Galerija Poola
• Sebastijan Dračić