Klaudio Katunar: “Uvodnjene naznake stanja” u bujskoj galeriji Orsola

U grad­skoj gale­ri­ji Orsola u Bujama, 26. stu­de­nog je otvo­re­na prva samos­tal­na izlož­ba Klaudia Katunara nazva­na “Uvodnjene naz­na­ke sta­nja”. U ime orga­ni­za­to­ra, POU Buje pri­sut­ne je poz­dra­vi­la Tanja Šuflaj, a auto­ra i nje­gov rad pred­sta­vio je kus­tos izlož­be Eugen Borkovsky.

Klaudio Katunar ovo­go­diš­nji je pobjed­nik mani­fes­ta­ci­je IstraArt, a ova izlož­ba je zas­lu­že­na nagra­da. Autor je izlo­žio 16 akva­re­la nas­ta­lih u pos­ljed­njoj godi­ni, dimen­zi­ja od 30 sa 40 do 70 sa 100 cen­ti­me­ta­ra. Tehnika akva­re­la je jedi­na koju ovaj umjet­nik doživ­lja­va i osje­ća, a želja mu je da ubu­du­će nas­li­ka rado­ve što većih dimen­zi­ja. Motivi nje­go­vih rado­va su istar­ske pano­ra­me, ali kako on sam govo­ri, mogu pred­stav­lja­ti za gle­da­te­lja sve ono što pro­ma­tra­ju­ći ih osje­ti i doži­vi. Izloženi se rado­vi mogu podi­je­li­ti u neko­li­ko seri­ja, a odli­ke ovih akva­re­la su slu­čaj­nost kojom se boja širi i kojom pos­tav­lja vlas­ti­te gra­ni­ce, te ton ležer­nos­ti i opu­šte­nos­ti kojeg ostav­lja. Zajednička oso­bi­na im je ta što se boja ne širi do rubo­va pod­lo­ge, moglo bi se reći da se gra­ni­ce respektiraju,ili da se neo­vis­no o nji­ma može stva­ra­ti i pos­to­ja­ti, odnos­no čak da ih nit­ko ne može name­ta­ti. Posebnost ove izlož­be je tema vode nas­li­ka­na vodom, koja se samoj sebi reflek­ti­ra u nas­li­ka­nim prizorima.

Borkovsky u svo­joj ana­li­zi navo­di: “Panoramu, sli­kov­ni pri­kaz odre­đe­nog teri­to­ri­ja, može­mo pra­ti­ti od dav­nih vre­me­na. Kroz povi­jest, kra­jo­lik pos­ta­je jedan od čes­to zas­tup­lje­nih moti­va likov­nog stva­ra­nja. Klaudio Katunar, koris­te­ći lazur­nost teh­ni­ke akva­re­la, obli­ku­je niz rado­va koji se temat­ski nas­la­nja­ju na moti­vi­ku pej­za­ža. Iako neki rado­vi na prvi pogled dje­lu­ju aps­trak­t­no, paž­lji­vim pro­ma­tra­njem zapa­ža­mo da autor bira uoče­ne ele­men­te i nji­ma skla­pa impre­si­ju nove real­nos­ti. Nižući rado­ve, on istra­žu­je ambi­va­lent­nost moti­va jer, for­me se u nje­go­vim rado­vi­ma nuž­no ne nado­pu­nju­ju. Ponegdje su u nes­kla­du. Pojavljuju se u slo­je­vi­ma kao talo­zi sje­ća­nja. Možemo pre­poz­na­ti karak­ter pros­to­ra i sta­nje auto­ra: pomak od vid­lji­vog ka sku­pu osje­ća­ja koji oblik pre­tva­ra­ju u vizu­al­ni iskaz. Oblici više ne odra­ža­va­ju pro­ma­tra­nu stvar­nost, već nutri­nu auto­ra koji izgo­va­ra svoj doživljaj.

Impresije ener­gi­ja kra­jo­li­ka naj­češ­ći su pokre­tač auto­ro­va hoda obli­ko­va­nju. Njegove se vizu­al­ne inter­pre­ta­ci­je rje­đe osla­nja­ju na grad­ske, urba­ne gaba­ri­te. Većinom su to lir­ski doživ­lje­ni bre­žulj­kas­ti obli­ci pri­mor­ja. Često nose ide­ju začud­nih ras­pr­s­nu­ća svje­tla koje se osla­nja na reljef­nu kon­fi­gu­ra­ci­ju hori­zon­ta. Pred nama su doživ­lje­ni tre­nu­ci koji se ne mogu pono­vi­ti. Dubioznost poj­ma ‘tre­nu­tak’ i nje­gov obim, zna­če­nje i defi­ni­ci­ja, mogu se raz­li­či­to inter­pre­ti­ra­ti. Trenutak može biti konven­ci­onal­no tuma­čen: sekun­dom, danom, godi­nom, a može biti per­so­na­li­zi­ran i sve­den na doživ­ljaj indi­vi­du­al­nog saz­na­nja. Od toga ovi­si kak­va će rela­ci­ja biti uspos­tav­lje­na u pro­ce­su komu­ni­ka­ci­je umjet­ni­ka samog sa sobom ili pro­ma­tra­ča i djela.

Klaudio Katunar pro­go­va­ra ges­tom, a odmah zatim odre­đe­nom pre­ciz­noš­ću. Ponekad obr­nu­to, pone­kad slu­čaj­noš­ću puta­nje pig­men­ta u medi­ju vode. Na bje­li­ni papi­ra nala­zi­mo nepra­vil­ne obli­ke, mrlje, lini­je, plo­he. Frekvencija, ritam ele­me­na­ta mije­nja se od rada do rada i unu­tar kadra poje­di­nog rada. Linijama, plo­ha­ma, mrlja­ma, zaus­tav­lje­nim u ras­pros­ti­ra­nju, suge­ri­ra­na je efe­mer­na dina­mi­ka. Ponegdje su for­me u nes­kla­du, kao u eks­pe­ri­men­tu. Ponekad ges­ti dopu­šta pojav­nost, a poneg­dje, čak i na istom radu, kon­tro­li­ra zapis. Potez, raz­li­je­va­nje medi­ja ili naku­pi­nu pig­men­ta zaus­tav­lja unu­tar for­ma­ta. Ponekad sli­ku gra­di od ski­ce koju ne izvo­di olov­kom, već direk­t­no, pote­zi­ma kis­ta. Iako možda dje­lu­ju jed­nos­tav­no, rado­vi u teh­ni­ci akva­re­la tra­že poz­na­va­nje ove zah­tjev­ne i zane­ma­re­ne teh­ni­ke izra­za. Izazov asket­ske teh­ni­ke dozvo­lja­va auto­ru kon­cen­tra­ci­ju na osob­no sta­nje. Promatrajući rado­ve u sli­je­du uvi­đa­mo da su pred nama seg­men­ti istog ritu­al­nog obre­da. Euritmijskim ritu­alom ponav­lja­nja ide­je obli­ka, sli­kar pos­ti­že osob­no pro­čiš­će­nje koje nudi i pro­ma­tra­ču. Kroz eurit­mi­ju se razvi­ja­ju spo­sob­nos­ti per­cep­ci­je sup­til­nih feno­me­na među­od­no­sa bića i ener­gi­ja. Time se stje­če ple­me­ni­ti­ja spoz­na­ja samo­ga sebe.”

Bilješle o auto­ru: Klaudio Katunar rođen je 1955. godi­ne u Rijeci. Završio je Građevinsku teh­nič­ku ško­lu u Rijeci. Dugi niz godi­na bavi se sli­kar­stvom; od 2015. poseb­no teh­ni­kom akva­re­la. Sudjelovao na više skup­nih izlož­bi (Buje, Funtana, Grožnjan, Medulin, Novigrad, Poreč, Rijeka, Rovinj, Volosko, itd.). Dobitnikom je: I. nagra­da na Ex Tempore Grada Rijeke, (MO Kantrida), 2016; I. nagra­de na Ex Tempore Buje, 2016; Sponzorske (IV) nagra­de na Ex Tempore MedulinArt, 2016. Živi i radi u Rijeci i Istri.

• Eugen Borkovsky
• Galerija Orsola
• Klaudio Katunar