Premijerno prikazan crtić „Cijena ugljena“ u galeriji HUIU

13.12.2016.

Galerija Hrvatskog udru­že­nja inter­dis­ci­pli­nar­nih umjet­ni­ka – HUIU u pone­dje­ljak 12. pro­sin­ca u svom je pros­to­ru ugos­ti­la udru­gu Zelena Istra koja je tu upri­li­či­la pre­mi­je­ru krat­kog ani­mi­ra­nog fil­ma “Cijena uglje­na”, pul­skog auto­ra Vibora Juhasa.

ugljen2Crtić pri­ka­zu­je nega­tiv­ne pos­lje­di­ce eks­plo­ata­ci­je i izga­ra­nja uglje­na, te u jed­nu pri­ču pove­zu­je TE Plomin (koja u pro­sje­ku emi­ti­ra 1,9 mili­ju­na tona CO2 godiš­nje) s El Cerrejonom, zlo­glas­nim kolum­bij­skim rud­ni­kom uglje­na, jed­nim od naj­ve­ćih na svi­je­tu. Plominska ter­mo­elek­tra­na, jedi­na na ugljen u Hrvatskoj, već se dugi niz godi­na većim dije­lom snab­di­je­va upra­vo kolum­bij­skim uglje­nom i godiš­nje tro­ši oko 900 tisu­ća tona uvoz­nog kame­nog uglje­na. Moramo biti svjes­ni da se zajed­no s uvo­zom tobo­že povolj­nih ener­gen­ta iz uda­lje­nih kra­je­va svi­je­ta uvo­ze i tra­gič­ne sud­bi­ne poje­di­na­ca i povi­jes­ti zajed­ni­ca pogo­đe­nih pro­fi­ter­skim inte­re­si­ma kor­po­ra­ci­ja koje se vode krat­ko­roč­nom eko­nom­skom raču­ni­com, umjes­to altru­iz­mom i razumom.

Kako je u uvod­nom pred­stav­lja­nju pod­sje­ti­la Dunja Mickov iz Zelene Istre, ogrom­ni rud­nik Cerrejon, povr­ši­ne polo­vi­ce Pariza (oko 700 četvor­nih kilo­me­ta­ra), pro­ždi­re oko­liš i pri­rod­ne resur­se potreb­ne za život broj­nih indi­jan­skih i afro-kolum­bij­skih zajed­ni­ca regi­je La Guajira. Otima im vodu, zem­lju i osnov­na sred­stva za život, dopri­no­si stra­ho­ta­ma huma­ni­tar­ne kri­ze. S dru­ge stra­ne svi­je­ta TE Plomin ispu­šta stak­le­nič­ke pli­no­ve i nemi­li­ce tro­ši vodu, a u njoj izga­ra i ugljen iz La Guajire. Zagađen zrak šte­ti zdrav­lju lokal­nog živ­lja i iza­zi­va kli­mat­ske promjene.

Dakle, pra­va cije­na uglje­na je dale­ko veća no što to poka­zu­ju sta­tis­tič­ki poda­ci o nje­go­voj „ispla­ti­vos­ti“. Crtić pod­sje­ća da pos­to­ji i „svi­je­tlo na kra­ju tune­la“, a to su broj­ni obnov­lji­vi izvo­ri ener­gi­je – počev­ši od solar­ne i ener­gi­je vje­tra – na koje ubr­za­no pre­la­ze pamet­ne i eko­lo­ški osvi­je­šte­ne zemlje.

ugljen3- Animacija, pogo­to­vo krat­ki ani­mi­ra­ni film, je veoma zahval­na za ovak­ve pro­jek­te, ali i iza­zov­na, jer poku­ša­va­te veli­ku koli­či­nu poda­ta­ka ugu­ra­ti u pet minu­ta. Ovaj fil­mić nije fak­to­graf­ski i doku­men­ta­ris­tič­ki već jedan sti­li­zi­ra­ni pri­kaz situ­aci­je u kojoj se nala­zi­mo. Želja nam je da barem dije­lom skre­ne pozor­nost na istu i poka­že koli­ko je rje­še­nje u stva­ri banal­no jed­nos­tav­no, istak­nuo je Juhas koji je za “Cijenu uglje­na” zajed­no s Anelom Blagajčevićem skla­dao i izveo ori­gi­nal­nu glazbu.

Zelenu Istru, koja se u ovom slu­ča­ju pojav­lju­je kao pro­du­cent crti­ća, na ini­ci­ra­nje nje­go­ve izra­de ins­pi­ri­ra­lo je saz­na­nje o dra­ma­tič­nim pos­lje­di­ca­ma eks­plo­ata­ci­je uglje­na u Kolumbiji te nji­ho­voj pove­za­nos­ti s Hrvatskom. Naime, tako­đer u orga­ni­za­ci­ji Zelene Istre u Labinu i Puli se lani mogao pogle­da­ti nagra­đi­va­ni doku­men­tar­ni film “Dobar život”, o neiz­dr­ži­voj situ­aci­ji oko kolum­bij­skog uglje­no­ko­pa, kao i izlož­ba “Sretno! Priče koje nam dola­ze s uglje­nom”. Dunja Mickov nagla­ša­va da Hrvatska ima veli­ku moral­nu odgo­vor­nost pre­ma Kolumbiji, te da ugljen ne bi smje­li uvo­zi­ti iz zema­lja u koji­ma se zbog nje­go­ve eks­plo­ata­ci­je krše ljud­ska pra­va ili nano­si veli­ka šte­ta oko­li­šu i prirodi.

Ovu slo­že­nu temu Juhas je uspješ­no pre­veo u živo­pis­ni ani­mi­ra­ni film, kojem možda samo nedos­ta­je još poko­ji kadar kojim bi se detalj­ni­je pojas­ni­la pove­za­nost El Cerrejona i TE Plomin, iako je to dije­lom uči­nje­no i tek­s­tom na kra­ju filma.

Nakon pro­jek­ci­je upri­li­čen je domje­nak, a za ugod­nu atmo­sfe­ru pobri­nuo se DJ Teddy Lee.

Tekst Daniela KNAPIĆ

Foto: HUIU