Prezentacija priručnika „Mih za svakega ili mih za početnike“ Noela Šurana u CENKI‑u

16.12.2016.

Kreativna pre­zen­ta­ci­ja neo­bič­nog “pri­ruč­ni­ka” za uče­nje svi­ra­nja tra­di­cij­skog glaz­ba­la miha “Mih za počet­ni­ke ili Mih za sva­ke­ga – work in pro­cess” auto­ra Noela Šurana bit će odr­ža­na u subo­tu 17. pro­sin­ca s počet­kom u 18 sati u Centru za nema­te­ri­jal­nu kul­tu­ru Istre u Pićnu,

pozivnica_mih-za-sakega„Mih za sva­ke­ga“ naziv je pro­jek­ta auto­ra Noela Šurana koji podra­zu­mi­je­va kon­ti­nu­ira­no istra­ži­va­nje, doku­men­ti­ra­nje i kre­ativ­nu pre­zen­ta­ci­ju neo­bič­nog “pri­ruč­ni­ka” za uče­nje svi­ra­nja tra­di­cij­skog glaz­ba­la miha. Istarski mih je naj­sta­ri­je, naj­poz­na­ti­je i naj­ra­ši­re­ni­je tra­di­cij­sko glaz­ba­lo u Istri i na oto­ku Cresu. Nekada se svi­rao i na oto­ku Krku, no danas se tamo mih vrlo rijet­ko može čuti.

Mih ili pive u Istri svi­ra­ju veći­nom Hrvati (cije­la Istra) i Talijani (Galižana i Šišan). Glazbalo je sas­tav­lje­no od dvos­tru­ke drve­ne pre­bi­ralj­ke obič­no zva­ne miš­ni­ce i kož­ne mje­ši­ne. Dvostruka pre­bi­ralj­ka izra­đe­na je od jed­nog koma­da drve­ta na kojem pos­to­je dvi­je cije­vi pro­bu­še­ne uspo­red­no ili tek nez­nat­no diver­gent­no. Karakterističan ras­po­red otvo­ra za prste pred­stav­lja istar­ski tip koji pak pri­pa­da jadran­sko-dinar­skom tipu glazbala.

„Ideja za ovaj rad pro­izaš­la je iz dugo­go­diš­njeg aktiv­nog bav­lje­nja tra­di­cij­skom glaz­bom. Tradicijske obli­ke živo­ta spoz­na­vao sam zbog usmje­re­nos­ti na nji­hov sadr­žaj, na zna­nja i umi­je­ća koja sam želio usvo­ji­ti. To se čes­to doga­đa­lo spon­ta­no, kao dio odras­ta­nja i saz­ri­je­va­nja, iz potre­be ili pak puke  zna­ti­že­lje. Usvajajući ih, ostva­rio sam druš­tve­ne veze s mno­gim lju­di­ma, naro­či­to tra­di­cij­skim glaz­be­ni­ci­ma i shva­tio kon­tekst unu­tar kojih su nas­ta­li i još nas­ta­ju. Sve sam to doži­vio kao živu kul­tu­ru, koja je živa upra­vo zato što se pri­la­go­đa­va vre­me­nu u kojem pos­to­ji i kre­ativ­nim potre­ba­ma poje­di­na­ca. Često sam svi­rao i pje­vao s lju­di­ma u nji­ho­voj pri­rod­noj sre­di­ni. Vjerujem da sam time shva­tio edu­ka­tiv­ne i kre­ativ­ne poten­ci­ja­le istar­ske nema­te­ri­jal­ne kulture.

Pravilo broj jedan u tra­di­cij­skoj glaz­bi kaže mih svi­ri na uho, tj. na sluh. Prema toj kons­ta­ta­ci­ji sva­ki svi­rač bi tre­bao uči­ti svi­ra­ti na način da si sam oda­bi­re mate­ri­ja­le iz kojih će uči­ti. Slobodan je iza­bra­ti melo­di­je koje su mu osob­no naj­za­nim­lji­vi­je i naj­a­trak­tiv­ni­je, a naj­važ­ni­je je da s vre­me­nom stvo­ri svoj stil svi­ra­nja. Budući da ovo nije kla­si­čan pri­ruč­nik u kojem se dobi­va­ju ins­tant rje­še­nja za uče­nje svi­ra­nja, već se to doga­đa pos­te­pe­no sudje­lu­ju­ći u čita­vom pro­jek­tu. Sama ide­ja da svat­ko tko želi nauči­ti svi­ra­ti mih to može i uči­ni­ti tako da kon­zul­ti­ra mate­ri­ja­le koji su sakup­lje­ni od goto­vo svih tra­di­cij­skih svi­ra­ča u Istri“, navo­di autor Noel Šuran.

Priredio B. V.