Marija Vasiljev i Matjaž Borovničar u galeriji Fonticus

Grožnjanska grad­ska gale­ri­ja Fonticus nas­tav­lja i u ovoj godi­ni sa svo­jom redo­vi­tom i boga­tom izlož­be­nom dje­lat­noš­ću te je u subo­tu 4. velja­če svo­jim vjer­nim posje­ti­te­lji­ma, lju­bi­te­lji­ma vizu­al­ne umjet­nos­ti, pred­sta­vi­la dvi­je samos­tal­ne izlož­be: “Koračam” Marije Vasiljev i “Konceptualni nok­tur­no” Matjaža Borovničara. Za pos­tav i orga­ni­za­ci­ju ovog pro­jek­ta i ovo­ga puta bio je zadu­žen kus­tos gale­ri­je Eugen Borkovsky koji je posje­ti­te­lji­ma pru­žio stru­čan pri­kaz izlo­že­nih rado­va uz upoz­na­va­nje s auto­ri­ma od kojih je na otva­ra­nju bio pri­su­tan samo Matjaž Borovničar.

Izložba Marije Vasiljev sas­to­ji se od dva rada na papi­ru nas­ta­la u pro­tek­le dvi­je godi­ne, pos­tav­lje­na jedan nasu­prot dru­go­me, te video pro­jek­ci­je istih. Radovi sadr­že puto­pis­ne i kon­tem­pla­tiv­ne ele­men­te, slu­čaj­ne mis­li, pano­ra­me, te pri­je­voz­na sred­stva. Žurba je lig­ht motiv koji se prov­la­či kroz ove rado­ve dimen­zi­ja dva metra širi­ne i pola metra visi­ne: nedos­ta­tak vre­me­na zbog potre­be za pokre­tom čine da dok se jedan kadar započ­ne, slje­de­ći je kadar već pro­šao. U živo­tu veći­ne lju­di stal­no se čini da nešto nedos­ta­je, nešto što ih tje­ra da tra­že dalje. Ono što ima­ju iza sebe na jed­nom dije­lu sta­ze koju zove­mo život su sli­ke i mis­li, koje raz­ba­ca­ne čine cje­li­nu. Autorica nam pri­ka­zu­je što i mi, kao auto­ri svo­jih živo­ta već vidi­mo, ili poku­ša­va­mo ne vidje­ti. Ova su dva supros­tav­lje­na crte­ža-sli­ke kao dvi­je stra­ne meda­lje, crno-bije­lo, dobro-zlo, plus-minus, pobje­da-poraz, život-smrt, ljubav-mržnja.

Marija Vasiljev, rođe­na 1954. godi­ne u Ohridu (MAK)  potje­če iz umjet­nič­ke obi­te­lji Vasiljev. Srednju ško­lu i Fakultet povi­jes­ti umjet­nos­ti poha­đa u Beogradu. U Istru dola­zi 1978. godi­ne i aktiv­no sura­đu­je sa tadaš­njim grož­njan­skim likov­nim kru­gom. Članica je likov­no-gra­fič­ke sek­ci­je ULUPUDS‑a u Beogradu. Kolektivno je i samos­tal­no izla­ga­la na mno­gim izlož­ba­ma u domo­vi­ni i ino­zem­s­tvu. Učestvovala je na neko­li­ko likov­nih kolo­ni­ja. Aktivna je na podru­čju peda­go­ško-likov­nog rada s dje­com i mla­di­ma. Živi i radi izme­đu Beograda i Oprtlja.

Matjaž Borovničar pod nazi­vom “Konceptualni nok­tur­no” izla­že 26 sli­ka na 30 plat­na rađe­nih u teh­ni­ci akri­la na plat­nu, a dje­la su mu uglav­nom kva­drat­na i u seri­ja­ma. Svaka seri­ja je posve­će­na jed­nom ele­men­tu, pa se tako zovu: U vodi, U vatri, U tami, i U svje­tlos­ti. Boja je na plat­no nane­se­na ruka­ma, tek­s­tu­ra je pos­tig­nu­ta raz­vla­če­njem boje kuhinj­skom spu­žvom, te autor pojaš­nja­va da nje­go­ve sli­ke nas­ta­ju isto kao što se čis­te povr­ši­ne. Čišćenje pre­ras­ta u kom­pul­ziv­no-opse­siv­nu dje­lat­nost, ali se otis­ci prsti­ju auto­ra s kva­drat­nih ras­te­ra ne bri­šu. Među nji­ma se pojav­lju­ju obri­si lica, por­tre­ti s grčem i gri­ma­sa­ma boli na lici­ma, ostav­lja­ju­ći nas u nedo­umi­ci je li neza­do­volj­stvo, bol ili muka uzrok gri­ma­sa­ma, ili samo umor. Još je mno­go povr­ši­na osta­lo za očis­ti­ti i ori­ba­ti. Možda ne samo povr­ši­ne nego i dubi­ne, dubi­ne vlas­ti­te duše, poru­ču­je autor. Na neko­li­ko jed­no­lič­nih plat­na dola­zi po jedan por­tret, te se pita­mo jesu li osta­la plat­na ovdje da se pro­pa­gi­ra jeka? Ostavlja li nam se pros­tor da pad­ne­mo? Ili je to samo stvar kompozicije?

Matjaž Borovničar, rođen je 1974. godi­ne u Kopru. Diplomirao je sli­kar­stvo i povi­jest umjet­nos­ti na Akademiji lije­pih umjet­nos­ti u Veneciji 1999. godi­ne. Nakon aka­de­mi­je, stu­dij res­ta­ura­ci­je zid­nih sli­ka i muze­olo­gi­ju zavr­ša­va 2002. godi­ne na “Universita’ inter­na­zi­ona­le del­l’ar­te” u Veneciji. Slijedeće godi­ne zavr­ša­va peda­go­ško-andra­go­šku izo­braz­bu na Filozofskom fakul­te­tu u Ljubljani. Bavi se edu­ka­ci­jom likov­nih umjet­nos­ti u osnov­noj ško­li Šmarje te u Centru za korek­ci­ju slu­ha i govo­ra u Portorožu. Djeluje i na dru­gim kre­ativ­nim podru­čji­ma: orga­ni­zi­ra i vodi kre­ativ­ne radi­oni­ce, bavi se kera­mi­kom, te video stva­ra­laš­tvom. Sudjelovao je na više kolek­tiv­nih izlož­bi u domo­vi­ni i ino­zem­s­tvu te pri­re­dio neko­li­ko samos­tal­nih pre­zen­ta­ci­ja. Živi i radi u Piranu u Sloveniji.

• Eugen Borkovsky
• galerija Fonticus
• Marija Vasiljev
• Matjaž Borovničar