„Ni ga u sto lit ča je u jedan hip“ – otvorena izložba Drage Orlića u DC‑u Rojc

19.06.2017.

Dnevni bora­vak Društvenog cen­tra Rojc u petak, 16. Lipnja, još je jed­nom ugos­tio istar­sku legen­du, Dragu Orlića. Naime, kon­cem proš­le godi­ne, o nje­go­voj boga­toj i sves­tra­noj kari­je­ri je tu s nji­me u sklo­pu svog pro­gra­ma Permesso di sog­gi­or­no popri­čao Bojan Žižović, a ovaj se put Orlić vra­ća kao sli­kar, sa svo­jom petom samos­tal­nom izlož­bom, nas­lov­lje­nom „Samo je vri­me kič“.

image001Riječ je o 15 kola­ža na temu vre­me­na, nas­ta­lih od 2013. do 2015. godi­ne, u koje je Orlić ukom­po­ni­rao nekih 800 sta­rih ruč­nih i džep­nih sato­va i pri­pa­da­ju­ćih reme­na, koje je godi­na­ma mar­lji­vo skup­ljao. Nadopunjeni su i crte­ži­ma (npr. ska­ra­bej, egi­pat­ski sim­bol bes­mrt­nos­ti, se pojav­lju­je na više sli­ka), koma­di­ma kuki­ča­nih „čen­tri­na“ i rukom ispi­sa­nim Orlićevim sti­ho­vi­ma, ali i narod­nim pos­lo­vi­ca­ma, kojih je Orlić pasi­oni­ra­ni kolek­ci­onar. Tako se tu, uz osta­le pos­lo­vi­ce i nje­ne čen­tri­ne, naš­la i misao Orlićeve none Ulike: „Sinko, ni ga u 100 lit ča je u 1 hip“. Brojne su aso­ci­ja­ci­je koje ovi kola­ži iza­zi­va­ju, od vre­me­na kao izmiš­lje­ne kate­go­ri­je do raz­no­vr­s­nih kalen­da­ra koje je čovje­čans­tvo izmis­li­lo kako bi se nosi­lo s tom ilu­zor­nom kate­go­ri­jom, kao i sa stra­hom od vlas­ti­te smrt­nos­ti, pra­vim raz­lo­gom u pod­lo­zi te zalu­đe­nos­ti vre­me­nom kojeg „nikad nema dovolj­no“. Stoga je jed­na od mis­li koje se poseb­no name­ću kad se pogle­da „Samo je vri­me kič“ ona o pro­laz­nos­ti, vid­lji­va i u tim sta­rim, dotra­ja­lim spra­vi­ca­ma koje su nekad bile cije­nje­ni sta­tus­ni sim­bo­li, a danas su već goto­vo zabo­rav­lje­ni, muzej­ski pri­mjer­ci, jer su ih u toj funk­ci­ji mje­re­nja vre­me­na zami­je­ni­le raz­ne digi­tal­ne novo­ta­ri­je. Na svoj pre­poz­nat­ljiv razi­gra­ni način vje­či­tog ludis­te, ozbilj­nu poru­gu ljud­skoj ovis­nos­ti o „nema­nju vre­me­na“ Orlić uspi­je­va upa­ki­ra­ti u pro­bav­lji­vu šalu.

image003Izložba „Samo je vri­me kič“ već dvi­je godi­ne obi­la­zi istar­ske gra­do­ve i svug­dje je lije­po prim­lje­na. Prije Rojca bila je pos­tav­lje­na  u Zaboku, a nakon Pule je čeka i pred­stav­lja­nje u Italiji. Na otvo­re­nju, novi­nar Glasa Istre Mate Čurić pri­sje­tio se kako je pri­je 30 godi­na u Poreču otva­rao Orlićevi izlož­bu „Katedrale“. Naglasio je da je, iako su rije­či nje­gov naj­iz­ra­žaj­ni­ji medij, Orlić i u sli­kar­stvu jed­na­ko zanim­ljiv i intri­gan­tan, ski­da­ju­ći s umjet­nos­ti tabu uzvi­še­nos­ti i foku­si­ra­ju­ći se na poru­ku, koja se u ovom slu­ča­ju poigra­va i izru­gu­je s vre­me­nom kao suvre­me­nim božans­tvom kojem smo sve podre­di­li. „Vremenom mje­ri­mo život stis­nut u male kuti­ji­ce, vječ­nost koju poku­ša­va­mo navi­ja­ti i namje­šta­ti, ali se život potru­di da nam to pore­me­ti.“ kazao je Ćurić, osvr­nuv­ši se potom i na sna­žan kolo­rit Orlićevih kola­ža u kojem domi­ni­ra­ju temelj­ne boje, pla­va, crve­na i žuta, koje čes­to ne idu sku­pa, ali kod Orlića idu, jer „ono što od dru­gih ne oče­ku­je­mo, od Drage uvi­jek dobi­je­mo, uvi­jek novu ori­gi­nal­nost i nova iznenađenja.“

Predstavljanje je šalji­vo zaklju­čio sam Orlić, izja­viv­ši kako smo svi pri­sut­ni počaš­će­ni već samom pri­li­kom pri­sus­tvo­va­nja naj­bo­ljoj izlož­bi koja se ove godi­ne može pogle­da­ti u gra­du, uz napo­me­nu: „Novinari, ne zabo­ra­vi­te napi­sat da je bolja i od Šumonjine!“

Tekst i foto­gra­fi­je Daniela KNAPIĆ