Predavanje Damira Prizmića „Internet of Fails“ U SKLOPU RADIONICE „ŽIVOT NA INTERNETU“ UDRUGE METAMEDIJ

28.06.2017.

Javno pre­da­va­nje Damira Prizmića nazi­va „Internet of Fails“ odr­ža­no je u uto­rak 27. lip­nja u Društvenom cen­tru Rojc, a u sklo­pu radi­oni­ce spe­ku­la­tiv­nog dizaj­na „Život na inter­ne­tu“ u orga­ni­za­ci­ji udru­ge Metamedij. Damir Prizmić je fre­elan­ce dizaj­ner. Djeluje kroz širi spek­tar dis­ci­pli­na, neke od kojih su dizajn vizu­al­nih komu­ni­ka­ci­ja, dizajn izlož­bi i inte­rak­ci­ja, dizajn pro­du­ka­ta, kon­ce­pa­ta i ala­ta. Aktivan je i na podru­čju edu­ka­ci­je te na pro­mi­ca­nju open sour­ce kul­tu­re. Suosnivač je i dopred­sjed­nik Radione – Makerspacea, udru­ge za razvoj „ura­di sam“ kul­tu­re teme­lje­ne na pove­zi­va­nju umjet­nos­ti, zna­nos­ti i tehnologije.

Damir Prizmić - radionica Život na internetu (3)

„Prvotna ide­ja za pre­da­va­nje je bila „“Open sour­ce (vs) Art“ koju sam pro­mi­je­nio u „Internet of Fails“. Ako ste 21. lis­to­pa­da bili na inter­ne­tu vje­ro­jat­no ste pri­mi­je­ti­li da pola ser­vi­sa tada nije radi­lo – otpri­li­ke svi zna­čaj­ni ser­vi­si nisu bili aktiv­ni. Drugim rije­či­ma, prak­tič­ki je cije­li Internet bio nedos­tu­pan. Vrlo brzo se shva­ti­lo o čemu se radi – a to je tako­zva­ni „deni­al of ser­vi­ce attack“. Hrpa raču­na­la napa­lo je odre­đe­ne infras­truk­tu­re. Ono što je bilo neti­pič­no za ovu situ­aci­ju je to da je to bio napad par dese­ta­ka mili­ju­na ure­đa­ja za koje se nije zna­lo odak­le dola­ze. Vrlo brzo su shva­ti­li da se radi o „Internet of thin­gs“ ure­đa­ji­ma. „Internet of thin­gs“ je ter­min koji obu­hva­ća pamet­ne ure­đa­je, zna­či objek­ti koji ima­ju raču­na­lo i moguć­nost komu­ni­ci­ra­nja putem mre­že. To mogu biti mrež­ni prin­te­ri, baby kame­re, smar­tp­ho­ne ure­đa­ji, auto­mo­bi­li i mno­go slič­nih pamet­nih ure­đa­ja. Nakon dub­lje ana­li­ze ono­ga što se dogo­di­lo shva­će­no je da je hrpa tih ure­đa­ja tem­pi­ra­no napa­la infras­truk­tu­ru i da se radi o viru­su koji koris­ti loše sigur­nos­ne pos­tav­ke tih ure­đa­ja i pre­tva­ra ih u boto­ve, kazao je Prizmić.

DSC_0121Nakon dodat­nog istra­ži­va­nja shva­će­no je da se radi o open sour­ce dizaj­nu koji je dos­tu­pan za modi­fi­ka­ci­ju. Za taj pro­blem ne pos­to­ji rje­še­nje, a sigur­nos­ni struč­nja­ci su taj pro­blem rije­ši­li tako da su pove­ća­li infrastrukturu.

„Sada ću kroz tri objek­ta ili pro­jek­ta za koje mi se čini da ima­ju spe­ku­la­tiv­nu karak­te­ris­ti­ku i veza­ni su za Internet, poku­ša­ti vam pri­bli­ži­ti tu pri­ču i sve to odves­ti pre­ma tako­zva­noj „Hacker/Maker kul­tu­ri“. Prvi objekt je USB kil­ler. Dakle, 2005. poja­vi­la se pri­ča o USB stic­ku koji jed­nos­tav­no „spr­ži“ raču­na­lo na koji se spo­ji. No iako pos­to­ja­nje tog stic­ka nije pot­vr­đe­no, puno se gorih stva­ri putem tak­vih ure­đa­ja može dogo­di­ti. Ponukani tom pri­čom izra­di­li smo pro­to­tip stic­ka koji bi na taj način mogao funk­ci­oni­ra­ti i sla­ti koman­de raču­na­lo na koji je spo­jen. Drugi pro­jekt je onaj Nikole Bojića nazi­va „Praznina u uli­ci Felton“. Naime, kada je stu­di­rao na Harvardu pri­mi­je­tio je u jed­noj uli­ci nema wire­less i GSM sig­na­la. To ga je zain­te­re­si­ra­lo i poku­šao je neka­ko mapi­ra­ti taj pros­tor i iz toga gene­ri­ra­ti neka­kav objekt koji je zapra­vo odljev te rupe. Treći pri­mjer je Otvorena mre­ža i bavi se tako­đer rupom, ali ne rupom koja je nas­ta­la slu­čaj­no kao u ovom pret­hod­nom slu­ča­ju već one koja je nas­ta­la zbog komer­ci­jal­nih i poli­tič­kih raz­lo­ga. Aktivisti iz Otvorene mre­že iz Osijeka su za vri­je­me izbje­glič­ke kri­ze pru­ža­li pri­je­nos­ni wi-fi Internet izbje­gli­ca­ma. Otvorena mre­ža je ini­ci­ja­ti­va koja je nas­ta­la s ciljem omo­gu­ća­va­nja bes­plat­nog inter­ne­ta svim lju­di­ma. Po cije­lom svi­je­tu pos­to­je ovak­ve mre­že koje dje­lu­ju na slič­ni način – DSC_0117dak­le mre­ža koju lju­di sami gra­de. Ono što je meni zanim­lji­vo je to da je kraj­nji cilj ove mre­že kre­ira­nje para­lel­ne infras­truk­tu­re, kazao je Prizmić i dodao da je kri­va pre­dodž­ba da su hac­ke­ri oni koji u mra­ku svo­je sobe pro­bi­ja­ju sus­ta­ve jer se uglav­nom radi o zanim­lji­vim i otvo­re­nim zajednicama.

„Hacker može biti net­ko tko se bavi dubi­oz­nim pos­lo­vi­ma, ali je to u biti kul­tu­ra koja je nas­ta­la na MIT‑u (Massachusetts Institute of Technology) od stra­ne lju­di koji su se nad­me­ta­li raz­li­či­tim moz­ga­li­ca­ma. Open sour­ce kul­tu­re ima­ju poten­ci­jal neza­vr­še­nog pro­ce­sa – sour­ce kod se uvi­jek može nado­gra­đi­va­ti. U tre­nut­ku kada se nešto ins­ti­tu­ci­onal­no oka­me­ni pres­ta­ne spe­ku­la­ci­ja sto­ga je po meni virus s počet­ka ove pri­če zapra­vo živi spe­ku­la­tiv­ni dizajn“, zaklju­čio je Prizmić.

Javna pre­da­va­nja radi­oni­ce spe­ku­la­tiv­nog dizaj­na nas­tav­lja­ju se i danas, 28. lip­nja u Dnevnom borav­ku DC‑a Rojc gdje će u 18.30 sati Krešimir Krolo odr­ža­ti pre­da­va­nje na temu „Come out and play: digi­tal­no-inte­rak­tiv­ni medi­ji i par­ti­ci­pa­tor­na kul­tu­ra“, a u 19.30 Jelena Fiškuš i Sean Poropat iz Sonde odr­ža­ti će pre­da­va­nje na temu „Važno je sudjelovati“.

Tekst Boris VINCEK
Fotografije Mateja FILIPOVIĆ-SANDALJ