Predavanje „The Data of You“ U SKLOPU RADIONICE „Život na Internetu“

27.06.2017.

Javno pre­da­va­nje Estelle Hary iz fran­cu­skog stu­di­ja Design Friction nazi­va „The Data of You“ odr­ža­no je u pone­dje­ljak 26. lip­nja u Društvenom cen­tru Rojc, a u sklo­pu radi­oni­ce spe­ku­la­tiv­nog dizaj­na „Život na inter­ne­tu“ u orga­ni­za­ci­ji udru­ge Metamedij. Predavanje se bavi­lo pita­njem pri­vat­nos­ti, s krat­kim uvo­dom u nje­no podri­je­tlo i evo­lu­ci­ju, odnos­no kako se kon­cept pri­vat­nos­ti mije­nja s Estelle Hary - predavanje The Data of You - radionica Život na internetu (7)poras­tom digi­tal­nih teh­no­lo­gi­ja te kako pos­lje­dič­no obli­ku­je naša oče­ki­va­nja stvar­nos­ti. Predavačica Estelle Hary je dizaj­ne­ri­ca koja svo­jim radom poku­ša­va pove­za­ti naiz­gled nepo­ve­za­ne teme i zajed­ni­ce. Njezino podru­čje inte­re­sa seže od pita­nja veza­nih uz podat­ke poput pri­vat­nos­ti i eti­ke algo­ri­ta­ma, do bioteh­no­lo­gi­je, s poseb­nim zani­ma­njem za biodi­zajn i dizajn hra­ne. Estelle istra­žu­je kako sva­kod­nev­na upo­tre­ba novih teh­no­lo­gi­ja utje­če na naše kul­tur­no okru­že­nje i druš­tve­na pona­ša­nja. Osim što je zajed­no s Bastienom Kerspernom osno­va­la Design Friction, Estelle radi i u fran­cu­skom tije­lu za zašti­tu poda­ta­ka (CNIL).

„Ono što mi želi­mo je pro­ves­ti zako­ne kako bi moni­to­ri­ra­li i limi­ti­ra­li pro­ce­si­ra­nje naših osob­nih poda­ta­ka, no tome ćemo malo kas­ni­je. Reći ću nešto što je možda oči­gled­no – danas je Internet nešto bez čaga ne može­mo živje­ti. Teoretski bi i mogli, no ako to odlu­či­mo onda se svjes­no odva­ja­mo od jed­nog dje­la stvar­nos­ti. Prije no što pri­ča­mo o inter­ne­tu i pri­vat­nos­ti tre­ba­li bi malo pro­go­vo­ri­ti o našem iden­ti­te­tu. Budući da pri­ča­mo o osob­nim poda­ci­ma koji su samim time dio nas, mis­lim da je vrlo važ­no ima­ti okvir­ni pogled o našem iden­ti­te­tu. U sušti­ni može­mo koris­ti­ti tri nivoa da razu­mi­je­mo kako stva­ra­mo sami sebe. Prvi se tiče ono­ga što u osno­vi jesmo, dru­gi što mis­li­mo da jesmo, a tre­ći nivo se tiče ono­ga što druš­tvo mis­li da jesmo ili što bi tre­ba­li biti. Sva tri nivoa utje­ču jedan na dru­gog i mije­nja­ju naš iden­ti­tet, kaza­la je Hary.

Estelle Hary - predavanje The Data of You - radionica Život na internetu (3)Ona je potom govo­ri­la o iden­ti­te­tu i nači­nu na koji se on mani­fes­ti­ra ovis­no o okru­že­nju. U okru­že­nju digi­tal­ne teh­no­lo­gi­je mani­fes­ti­ra­mo samo aspek­te našeg iden­ti­te­ta i pona­ša­mo se poput Jekylla i Hydea. Taj način pona­ša­nja kojeg koris­ti­mo i u sva­kod­nev­nom živo­tu ampli­fi­ci­ran je kada smo na Internetu.

„Kao što kaže Foucault – sve teh­no­lo­gi­je koje posje­du­je­mo stvo­re­ne su da podi­je­li­mo dru­gi­ma ono što jesmo. To je poseb­no isti­ni­to za druš­tve­ne mre­že – kada ide­mo na Facebook ili Instragam poka­zu­je­mo vrlo spe­ci­fič­ne aspek­te vlas­ti­tog iden­ti­te­ta. U nekim slu­ča­je­vi­ma želi­mo poka­za­ti da je naš život odli­čan i da smo vrlo sret­ni – dak­le želi­mo poka­za­ti samo izvr­s­ne odli­ke našeg iden­ti­te­ta. U dru­gim slu­ča­je­vi­ma želi­mo poka­za­ti da smo dio jed­ne odre­đe­ne zajed­ni­ce. Kada govo­ri­mo o dije­lje­nju odre­đe­nih stva­ri čes­to se dogo­di da dije­li­mo i ono što možda ne bi htje­li ili smje­li. To nas vodi do pita­nja sje­ća­nja. Kada odras­ta­mo naša su sije­ča­nja zapra­vo laž­na – ono što pam­ti­mo biva pro­mi­je­nje­no i „pobolj­ša­no“ i na taj način naš mozak mije­nja ono što se dogo­di­lo u našoj proš­los­ti. To je možda i pozi­tiv­na stra­na sije­ča­nja jer kada bi pam­ti­li sva­ki detalj toč­no ona­ko kako se dogo­dio možda nikad ne bi uspje­li napre­do­va­ti i pos­ta­ti bolji. Digitalna teh­no­lo­gi­ja ne zabo­rav­lja – čak i kada obri­še­mo neku sra­mot­nu foto­gra­fi­ju to ne zna­či da ju net­ko nema sprem­lje­nu na svom raču­nu i da ju ne može pono­vo obja­vi­ti, kaza­la je Hary i doda­la da mora­mo biti jako oprez­ni što objav­lju­je­mo na internetu.

Estelle Hary - predavanje The Data of You - radionica Život na internetu (5)S dru­ge stra­ne tu je cije­li niz poda­ta­ka o nama koji se pri­kup­lja kada smo na inter­ne­tu. Pri ins­ta­li­ra­nju sva­ke apli­ka­ci­je na tele­fo­nu pris­ta­je­mo podi­je­li­ti neke podat­ke poput lis­te kon­ta­ka­ta koje ima­mo ili neke dru­ge podat­ke. Radi se o nevid­lji­vim pro­ce­si­ma jer ih mi kao koris­ni­ci nismo svjes­ni i ne vidi­mo da se zbi­va­ju. To ima svo­je nega­tiv­ne, ali i pozi­tiv­ne stra­ne jer se te teh­no­lo­gi­je koris­te za pove­zi­va­nje lju­di i u tome su vrlo uspješne.

„Kada govo­ri­mo o pove­zi­va­nju tu je jedan novi ter­min koji se koris­ti – tako­zva­na info­sfe­ra u kojoj danas živi­mo. Društvene mre­že ili stra­ni­ce koje se bave vijes­ti­ma koris­te spe­ci­fič­ne algo­rit­me da pro­na­đu i ponu­de infor­ma­ci­je koje bi vam tre­ba­le biti zanim­lji­ve – dru­gim rije­či­ma, infor­ma­ci­je koje su skro­je­ne baš za vas, kaza­la je Hary.

Sa samo deset „like­ova“ na face­bo­oku mogu­će je izgra­di­ti psi­ho­lo­ški pro­fil koris­ni­ka koji je 90% točan. Nakon sto „laj­ko­va“ gre­ša­ka u pro­cje­ni goto­vo i nema. Hary je potom govo­ri­la o dru­gim nači­ni­ma na koje raz­li­či­te ins­ti­tu­ci­je ili pro­izvo­đa­či koris­te podat­ke o nama kao i o oni­ma koji su se toj prak­si suprot­sta­vi­li poput Snowdena. Ona je govo­ri­la i o europ­skim zako­ni­ma o zašti­ti pri­vat­nos­ti i nji­ho­voj važ­nos­ti za Europljane.

„Problem nije u teh­no­lo­gi­ji već u nači­nu na koji ju koris­ti­mo – dak­le radi se o ljud­skom pro­ble­mu“, zaklju­či­la je Hary.

Javna pre­da­va­nja radi­oni­ce spe­ku­la­tiv­nog dizaj­na „Život na inter­ne­tu“ nas­tav­lja­ju se i danas, uto­rak 27. lip­nja, u 19 sati u Dnevnom borav­ku DC‑a Rojc kada će Damir Prizmić iz Radione odr­ža­ti pre­da­va­nje na temu „Open sour­ce (vs) Art“.

Tekst Boris VINCEK
Fotografije Mateja FILIPOVIĆ-SANDALJ