Izložba MIJE VESOVIĆA „ISTINAKOLAŽ“ u rovinjskoj galeriji Batana

19.07.2017.

Jedan od doaje­na suvre­me­ne hrvat­ske foto­gra­fi­je Mio Vesović, pred­sta­vit će se samos­tal­nom izlož­bom foto­ko­la­ža, kola­ža i asam­bla­ža pod nazi­vom „ISTINAKOLAŽ“ u subo­tu, 22. srp­nja, u 21 sat u pros­to­ru CVU Photo Art Gallery Batana u Rovinju. Kustosica izlož­be i auto­ri­ca pred­go­vo­ra u kata­lo­gu je Višnja Slavica Gabout, koja će u 21 sat izlož­bu i otvo­ri­ti. U tek­s­tu pred­go­vo­ra ona izme­đu osta­log piše:

Mio_Vesović, izložba Rovinj (849x1200)„Mio Vesović akti­van je na hrvat­skoj foto­graf­skoj sce­ni već više od četi­ri deset­lje­ća, a po svom pris­tu­pu i po karak­te­ris­ti­ka­ma opu­sa ubra­ja se u one foto­gra­fe koji čine vrh suvre­me­ne hrvat­ske foto­gra­fi­je. Pripada gene­ra­ci­ji koja je snaž­no utje­ca­la na razvoj foto­gra­fi­je u nas, obi­lje­živ­ši svo­jim dje­lo­va­njem, oso­bi­to osam­de­se­tih godi­na 20.stoljeća, u vri­je­me kad je foto­gra­fi­ja zauzi­ma­la istak­nu­to mjes­to u jav­nom, poli­tič­kom i kul­tur­nom živo­tu, ne samo kul­tur­nu sce­nu, nego i cije­lu epo­hu (…).I danas su fas­ci­nant­ne Vesovićeve foto­gra­fi­je iz vre­me­na „Poleta“ i „Studentskog lis­ta“ , jer nose ozna­ke iden­ti­te­ta vre­me­na i pros­to­ra; jed­ne gene­ra­ci­je i jed­no­ga kul­tur­nog miljea. Njegove foto­gra­fi­je muškog akta osam­de­se­tih godi­na pri­do­ni­je­le su stva­ra­nju „Poletove“ bun­tov­ne este­ti­ke Novog vala. Otad pa do danas, ostao je jedan od rijet­kih koji se u svo­me stva­ra­laš­tvu bave tom temom, ali na način kako njoj pris­tu­pa suvre­me­na umjet­nost (…). Tijelo ne opi­su­ju­ći, nego se nji­me koris­te­ći kao medi­jem, kao likov­nim ala­tom i umjet­nič­kim mate­ri­ja­lom, kako bi izre­kao svoj stav i svoj komen­tar(…). Fotokolaž (foto­gra­fi­ja u koju inter­ve­ni­ra i koju mani­pu­li­ra mon­ta­žom), kolaž i asam­blaž zauzi­ma­ju u nje­go­vu stva­ra­laš­tvu važ­no mjes­to već goto­vo dva deset­lje­ća, jer su to za nje­ga „mul­ti­funk­ci­onal­ne poru­ke gledatelju“(…)

Koristeći suvre­me­ne pos­tup­ke, ispre­pli­ću­ći medi­je (foto­graf­ski, sli­kar­ski i kipar­ski) te uvo­de­ći u vizu­al­nu pri­ču i tek­s­to­ve (a oni su počes­to gra­fij­ski ili pra­vo­pis­no namjer­no nepra­vil­ni, kako bi se pro­fi­nje­no pos­la­la poru­ka o otpo­ru i opo­ni­ra­nju), Vesović u svo­jim kola­ži­ma i asam­bla­ži­ma pru­ža širo­ku lepe­zu aso­ci­ja­ci­ja i meta­fo­ra, sim­bo­la i pri­ča, kako bi nas intri­gi­rao, pro­vo­ci­rao – čak i nasmi­jao. Ali iznad sve­ga akti­vi­rao i tako uvu­kao u komu­ni­ka­ci­ju (…) Iščitavanje nje­go­vih kola­ža i asam­bla­ža poka­zu­je među­tim da oni nisu neka slu­čaj­na, nasu­mič­na impro­vi­za­ci­ja, niti igra­ri­ja bez smis­la, već vrlo pro­miš­lje­na poru­ka, kroz koju autor oda­ši­lje svoj stav i svoj komen­tar. Poruka kroz koju Mio Vesović, kolaž (2)vizu­ali­zi­ra svoj sus­tav vri­jed­nos­ti, svo­ju este­ti­ku i svo­ju život­nu filo­zo­fi­ju. Najposlije, poru­ka kroz koju vrlo čes­to iska­zu­je lju­bav i pošto­va­nje pre­ma sebi bli­ski­ma – obi­te­lji i pri­ja­te­lji­ma. Ali i div­lje­nje pre­ma dru­gim auto­ri­ma. U ovom slu­ča­ju, pre­ma Janu Fabreu, slav­nom, avan­gard­nom bel­gij­skom pis­cu, dra­ma­tur­gu, mul­ti­dis­ci­pli­nar­nom vizu­al­nom umjet­ni­ku, kaza­liš­nom kore­ogra­fu i dizaj­ne­ru, koji se oku­šao u goto­vo svim umjet­nič­kim žan­ro­vi­ma; koji stal­no pomi­če gra­ni­ce i tes­ti­ra druš­tve­ne nor­me i tabue; koji je kon­tro­ver­zan i subver­zi­van; ali izra­zi­to kre­ati­van i luci­dan. Koji je zato po mno­go čemu Vesoviću blizak.“

Mio Vesović rođen je 1953. godi­ne u Gornjoj Dobrinji kod Užičke Požege. Studij film­skog sni­ma­nja zavr­šio je na zagre­bač­koj Akademiji za kaza­li­šte, film i tele­vi­zi­ju u kla­si Nikole Tanhofera. Od 1970.-ih sus­tav­no objav­lju­je foto­gra­fi­je u Poletu, Studentskom lis­tu, Svijetu, Pitanjima,Vjesniku i nizu dru­gih novi­na i časo­pi­sa. Najprije je sni­mao doku­men­tar­nu foto­gra­fi­ju, pri­zo­re s uli­ce i por­tre­te važ­nih lič­nos­ti jav­no­ga živo­ta Hrvatske i ex-Jugoslavije. Nastavio se bavi­ti eks­pe­ri­men­tal­nim cik­lu­si­ma, koji­ma fik­si­ra jed­nu temu i ponav­lja kadar (cik­lu­si Rosebud, New York, Zastave). Godine 1979. s Ivanom Posavcem osni­va Studio MO (Meko oki­da­nje). S Posavcem je osmis­lio pre­ko sto­ti­nu nas­lov­nih stra­ni­ca tjed­ni­ka Danas. Veteran je hrvat­ske novin­ske foto­gra­fi­je, pa je nas­ta­vio foto­graf­sku surad­nju u Globusu 1990.-ih. Njegove kul­t­ne foto­gra­fi­je su one Tita u Zagrebu (1976.) i Tomislava Gotovca za vri­je­me izvo­đe­nja per­for­man­sa „Zagreb, volim te!“. Bez obzi­ra na motiv – stu­di­ju por­tre­ta, ljud­ski akt ili pri­zor s uli­ce, on sin­te­ti­zi­ra viđe­no u foto­graf­sku sli­ku zgus­nu­te seman­ti­ke, pa je nje­gov autor­ski pot­pis uvi­jek pre­poz­nat­ljiv. Od 2000.-ih Vesović se bavi i foto­ko­la­žom, ali i kola­žom i asam­bla­žom, kad u iskus­tva zabi­lje­že­na foto­apa­ra­tom inkor­po­ri­ra kolaž­ne ele­men­te isje­ča­ka iz novi­na i časo­pi­sa, te odba­če­ne i pro­na­đe­ne mate­ri­ja­le i pred­me­te (objets tro­uvés). Njegovi kola­ži nekad pos­ta­ju i mega­ko­la­ži, gdje se cije­li izlož­be­ni pros­tor pre­tva­ra u kolaž – u osob­ni muzej doj­mo­va i uspo­me­na; ali i kri­ti­ka i komentara.

Izložba „ISTINAKOLAŽ“ moći će se raz­gle­da­ti u Centru vizu­al­nih umjet­nos­ti, Photo Art Gallery „Batana“ Rovinj, Trg bro­do­gra­di­li­šta 2, do 16. kolovoza.

Priredio B. V.