Ne damo ni otoke ni potoke! – prosvjed i druženje na Fratarskom otoku

18.07.2017.

Ugodno s druš­tve­no koris­nim spo­ji­li su u petak broj­ni Puležani koji su se oda­zva­li pozi­vu udru­gu Zelene Istre na okup­lja­nje na Fratarskom oto­ku u znak podr­ške Pokretu oto­ka koji se opi­re spor­nom „u tiši­ni pri­pre­ma­nom i kuka­vič­ki usvo­je­nom“ Zakonu o kon­ce­si­ja­ma, tra­ži nje­go­vo uki­da­nje i pro­ti­vi se naj­av­lje­nim izmje­na­ma Zakona o pomor­skom dobru. Riječ je, sma­tra­ju, o dru­gom uda­ru bez­gla­ve i bez­duš­ne pri­va­ti­za­ci­je koji bi Hrvatsku, poseb­no nje­ne ranji­vi­je sku­pi­ne, mogao baci­ti na kolje­na ili čak konač­no poko­pa­ti, kon­ce­si­oni­ra­njem – zapra­vo ras­pro­da­jom – sve­ga što nam je još pre­os­ta­lo kao „jav­no dobro“, od oto­ka i oba­le do voda i šuma. Posebno je zanim­ljiv dio tog zako­na koji govo­ri o kon­ce­si­ji koja se može dati bes­plat­no “ako je pri­jed­log ino­va­ti­van”, što otva­ra nesa­gle­di­ve moguć­nos­ti za bes­kru­pu­loz­ne špekulante.

image007Pod ges­lom „Javno je dobro!“ ini­ci­ja­ti­vi Zelene Istre do sada se već pri­dru­ži­lo više od 30 istar­skih udru­ga, što poka­zu­je da su lju­di danas osvje­šte­ni­ji i da sve još ipak nije goto­vo, te  korum­pi­ra­nim vlas­to­dr­š­ci­ma dru­ga veli­ka pljač­ka možda i neće ići tako glat­ko kao prvi put, kada u roman­tič­noj zane­se­nos­ti novom „svoj na svo­me“ – drža­vom još nismo bili svjes­ni svih nevo­lja koje nam dola­ze s gra­be­ž­lji­vim kapitalizmom.

Obala ili pomor­sko dobro je jav­no dobro u općoj upo­tre­bi i ne može se pri­svo­ji­ti – ponav­lja­ju u Zelenoj Istri. Pokušaje pri­va­ti­za­ci­je oba­le ogra­đi­va­njem i napla­tom, name­ta­njem pra­vi­la kori­šte­nja pla­ža te beto­ni­ra­nja i uni­šta­va­nja pri­rod­ne oba­le u Istri su već, na žalost, poz­na­ta stvar (slu­ča­je­vi auto­kam­pa Stoja u Puli, pla­že Pical u Poreču, Valamarove pla­ža u Rapcu, Galebove sti­je­ne, uni­šta­va­nje oba­le od Fažane do Peroja itd.), a slič­nih sum­nji­vih kon­ce­si­ja ima puno na cije­lom Jadranu. Srećom, sve je više i gra­đan­skih ini­ci­ja­ti­va koje su usta­le pro­tiv tak­vih poja­va, pa je ovo pra­vi, pri­je­lom­ni tre­nu­tak da se ti napo­ri uje­di­ne i, sude­ći po susre­tu na Fratarskom, čini se da stva­ri idu u pra­vom smjeru.

Uz „srde­li­ja­du“, srde­le s rošti­lja koje su se bes­plat­no dije­li­le, ponu­đen je i bogat zabav­no-edu­ka­tiv­ni pro­gram koji je vodio Mario Benčić (isti­ču­ći stal­no kako iznad sva­ke sulu­de utr­ke za pro­fi­tom sto­ji potre­ba da i budu­ćim gene­ra­ci­ja­ma osta­vi­mo bogat­stva u koji­ma smo do sada ima­li sre­ću sami uži­va­ti), a za glaz­be­nu pod­lo­gu je u prvom dije­lu bio zadu­žen DJ M. G. K.. U radi­oni­ci za dje­cu izra­đen je tran­s­pa­rent s nat­pi­som “I pla­že su naše igra­li­šte”, a jedan na kojem je pisa­lo “Javno je dobro” jedri­li­com su dopre­mi­li čla­no­vi pul­skog Prvog ile­gal­nog jedri­li­čar­skog klu­ba Hijena. Svoje vje­šti­ne pre­živ­lja­va­nja u pri­ro­di demons­tri­ra­la su dje­ca iz kolek­ti­va „Bosonogi“, a zatim je usli­je­dio i mali defi­le u kojoj su mali i veli­ki sudi­oni­ci s pono­som nosi­li nat­pi­se s ime­ni­ma naših oto­ka, te se potom i zajed­no slikali.

image003U nas­tav­ku, pri­sut­ni­ma su se obra­ti­li i pred­stav­ni­ci Pokreta oto­ka, te pisac i kolum­nist Jurica Pavičić

Maja Jurišić iz Pokreta oto­ka, poseb­no je nagla­si­la činje­ni­cu da –iako su se oni kon­cen­tri­ra­li na seg­ment oto­ka i pla­ža, Zakon o kon­ce­si­ja­ma obu­hva­ća puno više od samog pomor­skog dobra – izvo­re vode, auto­ces­te, željez­ni­ce i sve što nazi­va­mo jav­nim dobrom, vlas­niš­tvom drža­ve Hrvatske, odnos­no sva­kog hrvat­skog gra­đa­ni­na. Sporni Zakon o kon­ce­si­ja­ma, sma­tra ona, nije ugra­dio dovolj­no osi­gu­ra­ča koji bi nas mogli zašti­ti­ti od mogu­ćih mani­pu­la­ci­ja i korup­ci­je. Samim time pri­la­go­đen je krup­nom kapi­ta­lu, toli­ko pri­zi­va­nim „inves­ti­to­ri­ma“, bez meha­ni­za­ma zašti­te lokal­nog sta­nov­niš­tva, bez uklju­či­va­nja lokal­ne zajed­ni­ce i lokal­nih samo­upra­va u dono­še­nje odlu­ka i pro­ce­du­re dodje­lji­va­nja kon­ce­si­ja. „Vlada i sabor­ski zas­tup­ni­ci su nas poku­ša­va­li razu­vje­ri­ti oko toga da Zakon o kon­ce­si­ji ne zna­či pri­va­ti­za­ci­ju, kaza­la je Jurišić, „ali lini­ja izme­đu dugo­go­diš­njeg uprav­lja­nja i stvar­nog vlas­niš­tva je vrlo tan­ka. Naime, pre­ma Zakonu o kon­ce­si­ja­ma, pomor­sko dobro daje se u kon­ce­si­ju i na 20 godi­na. U 20 godi­na svje­do­či­mo kon­kret­nim devas­ta­ci­ja­ma jer lokal­ni sta­nov­nik i stra­nac koji tu dola­zi okre­nu­ti novac raz­li­či­to doživ­lja­va­ju to jav­no dobro. S obzi­rom da svje­do­či­mo ogrom­nim devas­ta­ci­ja­ma oko­li­ša lokal­nih zajed­ni­ca, time sma­nju­je­mo i eko­nom­sku vri­jed­nost ono­ga čime se tre­nut­no diči­mo. Devastacija i ogra­đi­va­nje pla­ža ima svug­dje, a inves­ti­tor beto­ni­za­ci­ju vje­ro­jat­no nazi­va ure­đe­njem pla­ža jer nje­mu je ljep­še leža­ti na beto­nu nego na žalu“.

Naglasila je da već danas ima jako puno doja­va s tere­na o one­mo­gu­ća­va­nju pris­tu­pa pla­ža­ma ogra­đi­va­njem, što je pro­tu­us­tav­no jer se uskra­ću­je ljud­sko pra­vo na kori­šte­nje jav­nog dobra.

„Ono što lju­di naj­vi­še gle­da­ju je eko­nom­ska vri­jed­nost, a zane­ma­re­na je oko­liš­na vri­jed­nost. Budemo li raz­miš­lja­li samo o krat­ko­roč­noj dobi­ti, ta će eko­nom­ska vri­jed­nost biti sma­nje­na, a ostat će pus­toš. Da, ostat ćemo mi vlas­ni­ci jav­nog dobra (bar se nadam, iako su zako­ni pod­lož­ni pro­mje­na­ma), ali pita­nje je u kak­vom sta­nju će to dobro osta­ti“, kaza­la je Jurišić.

image013Mjere i prav­ni ala­ti koji­ma se čla­no­vi Pokreta oto­ka namje­ra­va­ju bori­ti pro­tiv ovak­vog zako­na još nisu pre­ci­zi­ra­ni, spo­me­nu­li su refe­ren­dum, peti­ci­je i Europski sud za ljud­ska pra­va kao moguć­nos­ti, a obra­ti­li su se i pred­sjed­ni­ci RH , od koje još čeka­ju odgo­vor. Najboljim što se ovom akci­jom dogo­di­lo sma­tra­ju pomak svi­jes­ti, jer su lju­di na vri­je­me osvi­jes­ti­li što se doga­đa. Zato ih je važ­no nas­ta­vi­ti edu­ci­ra­ti o nji­ho­vim pra­vi­ma, o tome što im net­ko može zabra­ni­ti a što ne, kome mogu pri­ja­vi­ti poten­ci­jal­nu devas­ta­ci­ju i dru­gim moguć­nos­ti­ma otpo­ra. „Što nas bude više, sigur­na sam da sus­tav neće moći osta­ti gluh“, zaklju­či­la je Jurišić.

Jurica Pavičić izra­zio je boja­zan da nam pred­sto­ji duga bor­ba s dru­gim „pri­va­ti­za­cij­skim juri­šom“, ovaj put ne na eko­nom­ska dobra poput bana­ka, tvor­ni­ca, tvrt­ki, nego na pros­tor: „Zbog spe­ci­fič­ne kul­tur­ne tra­di­ci­je, a i zato što je u nas turi­zam nas­tao u soci­ja­liz­mu, još uvi­jek su nam oba­la i pri­oba­lje demo­krat­ski pros­tor: pros­tor otvo­ren za sve, za turis­te i ne-turis­te, za mje­šta­ne i ne-mje­šta­ne. To je klas­no izmi­je­šan pros­tor i, zahva­lju­ju­ći tom sta­tu­su, omo­gu­ća­va i malim akte­ri­ma u turiz­mu rav­no­prav­ni polo­žaj na trži­štu. Naš model turiz­ma je tako i izgra­đen i veli­kim se dije­lom i danas teme­lji na malom obi­telj­skom smještaju.“

Ovo što nam se sada spre­ma, upo­zo­ra­va Pavičić, jest skok u kojem će se oba­la poku­ša­ti pri­svo­ji­ti kroz „sup­til­ni­je vido­ve pri­va­ti­za­ci­je“ – isklju­či­va­njem, ogra­đi­va­njem, napla­tom ula­za, ležalj­ki i dr., pre­tva­ra­ju­ći tako kon­ce­si­oni­ra­ne pla­že u klas­no ozna­čen pros­tor, odnos­no pros­tor u kojem ili for­mal­no neće­te biti poželj­ni ili ćete se tako osje­ća­ti iz eko­nom­skih, klas­nih i dru­gih raz­lo­ga. To neće šte­ti­ti samo gra­đa­ni­ma, nego i turiz­mu, nagla­ša­va Pavičić, jer se naš model turiz­ma zas­ni­va na dobro­bi­ti koja osta­je lokal­noj zajed­ni­ci kroz sto­ti­ne malih iznajm­lji­va­ča i lokal­na hotel­ska podu­ze­ća. U tre­nut­ku kad dođe do pres­la­gi­va­nja moći na oba­li, svi će oni ispas­ti iz igre, slič­no kako se dogo­di­lo i mini mar­ke­ti­ma s poja­vom veli­kih trgo­vač­kih lana­ca. To se dije­lom već doga­đa, ali Pavičić je zaklju­čio da ga vese­li to što – za raz­li­ku od prve pri­va­ti­za­ci­je 90-ih koja je lju­de zatek­la nes­prem­ne jer je bio rat i pos­to­ja­la je naiv­na vje­ra u kapi­ta­li­zam i tržiš­nu samo­re­gu­la­ci­ju – danas jav­nost puno bolje nego tada razu­mi­je te štet­ne pro­ce­se, reagi­ra, orga­ni­zi­ra se i zato pos­to­ji nada da se oni još mogu zaustaviti.

Događaj je, u ugod­noj atmo­sfe­ri koja se pote­gla i nakon pono­ći, zaokru­žen kon­cer­tom Livia Morosina.

Tekst i foto­gra­fi­je Daniela KNAPIĆ

Više:

Napad na pomor­sko dobro

Javni inte­res danas je u Saboru prodan