Književna večer s Kristianom Novakom u Umagu

10.10.2017.

Brojni posje­ti­te­lji oku­pi­li su se u sri­je­du 4. lis­to­pa­da u Gradskoj knjiž­ni­ci Umag kako bi pri­sus­tvo­va­li pred­stav­lja­nju dje­la Kristiana Novaka, jed­nog od naj­bo­ljih hrvat­skih pisa­ca mla­đe gene­ra­ci­je. Bio je to i uvod u bogat pro­gram pred­sto­je­će mani­fes­ta­ci­je Mjesec hrvat­ske knji­ge 2017 čije je tra­ja­nje zaka­za­no od 15. lis­to­pa­da do 15. stu­de­nog ove godi­ne, a koja pro­mo­vi­ra čita­nje kao druš­tve­nu vri­jed­nost i knji­gu kao kul­tur­no dobro.

IMG_5855Ravnatelj knjiž­ni­ce pro­fe­sor Neven Ušumović pred­sta­vio je Kristiana Novaka, te ukrat­ko opi­sao sadr­žaj i iznio struk­tu­ru nje­go­va dva roma­na nazi­va “Črna mati zemla” te “Ciganin, ali naj­ljep­ši”. Oba roma­na su nagra­đi­va­na i oba opi­su­ju naj­te­že teme hrvat­ske aktu­al­nos­ti na novi način, gdje prva ima u poza­di­ni rat za neo­vis­nost Hrvatske, a dru­gi migrant­sku kri­zu iz 2015. godi­ne. Vezano uz knji­gu “Ciganin, ali naj­ljep­ši”, autor je naveo da je nje­go­va pos­ljed­nja knji­ga nas­ta­ja­la četi­ri godi­ne, od kojih je jed­nu i pol pro­veo istra­žu­ju­ći druš­tvo međi­mur­skih Roma koji su glav­ni liko­vi roma­na, nji­ho­ve obi­ča­je, među­sob­ne odno­se, pote­ško­će na koje u svom živo­tu naila­ze i nači­ne na koje ih rje­ša­va­ju ili se s nji­ma mire. Naslov je pre­uzet iz narod­njač­ke pje­sme koja pri­pa­da žan­ru kolok­vi­jal­no nazva­nom caj­ke u izved­bi Ljube Aličića iz 2003. godi­ne. Upravo je vez­nik “ali” čes­to kori­šten za odva­ja­nje poj­mo­va od kon­tek­s­ta u kojem se Rome ina­če zamiš­lja, bilo iz nega­tiv­nog, ili iz pozi­tiv­nog, a u ovom slu­ča­ju zapra­vo dodi­je­lju­je kono­ta­ci­ju koja nije pot­pu­no pozi­tiv­na, pojaš­nja­va Kristian Novak. Tijekom raz­go­vo­ra autor je otkrio da je mnoš­tvo stva­ri koje je istra­žu­ju­ći za potre­be roma­na saz­nao o Romima toli­ko čud­no i neo­bič­no da ih je odlu­čio izos­ta­vi­ti iz svog roma­na, jer je i u ovom slu­ča­ju stvar­nost nad­ma­ši­la maštu pisca.

Novak i Ušumović su, jedan sa gle­di­šta auto­ra, a dru­gi knji­žev­nog kri­ti­ča­ra, ana­li­zi­ra­li knji­gu “Ciganin, ali naj­ljep­ši” od same ide­je do konač­nog utje­ca­ja na druš­tvo koje se ostva­ri­lo povrat­nim infor­ma­ci­ja­ma i učin­ci­ma čak u obli­ku kaz­ne­nih pri­ja­va, pri­jet­nji, te nakon prvo­bit­nog uvr­šta­va­nja, kas­ni­jim bri­sa­njem iz pred­lo­že­nog novog popi­sa obvez­ne lek­ti­re u ško­la­ma. Autor navo­di da je mno­go pri­je nego što je shva­tio kak­vu će knji­gu toč­no napi­sa­ti znao da će kad-tad napi­sa­ti upra­vo tak­vu knji­gu budu­ći da je odras­tao u Međimurju, a tamo pos­to­ji zna­čaj­no veli­ka popu­la­ci­ja Roma čiji je odnos s većin­skim sta­nov­niš­tvom obi­lje­žen uglav­nom trza­vi­ca­ma i nepo­vje­re­njem. Taj je odnos osta­vio dovolj­no sna­žan uti­sak da je Novak kre­nuo u ostva­ri­va­nje ovog pro­jek­ta ne zna­ju­ći koli­ko je on zah­tje­van i iza­zo­van, odnos­no koli­ko malo je znao o toj zajed­ni­ci, a nje­gov ura­dak tako­đer, kako Ušumović kaže, otkri­va čita­te­lju i koli­ko on sam zapra­vo malo zna o Romima.

IMG_5860Jedan od važ­ni­jih ele­me­na­ta roma­na te nosi­lac nje­go­ve tek­s­tu­re, šare­ni­la i kon­tras­ta su jezi­ci koji­ma se liko­vi slu­že, a kako je rad­nja smje­šte­na u Međimurju, dija­lo­zi i mono­lo­zi se vode na lokal­nom kaj­kav­skom narje­čju kojeg je Novak u knji­zi malo pri­la­go­dio da bude razum­lji­vi­ji čita­te­lji­ma, a osim toga tekst je pisan i na knji­žev­nom hrvat­skom, te rom­skom narje­čju. Fascinacija auto­ra jezi­ci­ma pro­is­tje­če iz dje­tinj­stva kad je tu pre­pre­ku morao sav­la­da­va­ti kako bi se uklo­pio u druš­tve­ni krug dru­ge dje­ce nakon pre­se­lje­nja obi­te­lji u stra­nu zem­lju. Radnju roma­na pokre­ću doga­đa­ji iz crne kro­ni­ke kao što su uboj­stva, silo­va­nja i šver­ca­nje lju­di, ali je mno­go širi od samog žan­ra kri­mi­ća. Dubinu pri­či daje lju­bav­na veza izme­đu Roma i ne-rom­ki­nje, odnos­no Hrvatice, a ele­men­ti koji zači­nja­va­ju roman su imi­grant­ske pri­če na rela­ci­ji Mosul-Calais, te fan­tas­tič­ni ima­gi­na­rij međi­mur­ske usme­ne predaje.

Ušumović je napo­me­nuo da je struk­tu­ra roma­na “Ciganin, ali njaj­ljep­ši” vrlo slo­že­na, a sva­ki od sedam poglav­lja nosi­telj je jed­ne fobi­je, te ista­kao ilus­tra­ci­ju na nas­lov­ni­ci roma­na koja pri­ka­zu­je neo­bi­čan spoj ljud­skog srca i pauka.

IMG_5873Nagrađivani roman “Črna mati zemla” u trav­nju ove godi­ne je uspješ­no pre­mi­jer­no pri­ka­zan na daska­ma “ZKM‑a”, pod reda­telj­skom pali­com Dore Ruždjak Podolski, dok adap­ta­ci­ju popi­su­je dra­ma­turg Tomislav Zajec, a za kraj ove godi­ne autor naj­av­lju­je i kaza­liš­nu pre­mi­je­ru roma­na “Ciganin, ali naj­ljep­ši” u Hrvatskom narod­nom kaza­li­štu u Zagrebu.

Kristian Novak rođen je 1979. u SR Njemačkoj. Diplomirao je 2005. godi­ne hrvat­ski i nje­mač­ki jezik i knji­žev­nost na Filozofskom fakul­te­tu u Zagrebu, te dok­to­ri­rao 2011. godi­ne. Primarna podru­čja nje­go­va znans­tve­no­ga inte­re­sa jesu dodir­no jezi­kos­lov­lje, više­je­zič­nost i soci­olin­gvis­ti­ka, a u užem smis­lu istra­ži­va­nje hrvat­sko-nje­mač­kih jezič­nih dodi­ra i nji­ho­vih soci­olin­gvis­tič­kih i sis­tem­sko-lin­gvis­tič­kih aspe­ka­ta. Posebnu pozor­nost posve­tio je pro­uča­va­nju više­je­zič­nos­ti za vri­je­me ilir­sko­ga pokre­ta te jezič­no-poli­tič­kih i jezič­no-biograf­skih aspe­ka­ta stan­dar­di­za­ci­je hrvat­sko­ga jezi­ka u 19. sto­lje­ću. U istra­ži­vač­kom je radu imple­men­ti­rao i meto­de kri­tič­ke ana­li­ze diskur­sa. Bilancu svo­je­ga dugo­go­diš­nje­ga istra­ži­va­nja raz­dob­lja ilir­sko­ga pokre­ta obja­vio je u opsež­noj stu­di­ji „Višejezičnost i kolek­tiv­ni iden­ti­te­ti ili­ra­ca“ (2012), u izda­nju izda­vač­ke kuće Srednja Europa i Filozofskoga Fakulteta u Rijeci. Godine 2005. obja­vio je roman Obješeni, u izda­nju Biblioteke Insula, koja uz pot­po­ru Grada Čakovca okup­lja kva­li­tet­ne međi­mur­ske auto­re. Godine 2013. obja­vio je roman Črna mati zemla, u bibli­ote­ci KaLibar zagre­bač­ko­ga Algoritma, a 2016. obja­vio je roman “Ciganin, ali naj­ljep­ši” kod nak­lad­ni­ka OceanMore. Živi i radi u Zagrebu.

Tekst Marko ŠORGO
Fotografije Lidija KUHAR