„Zemlja“ – performans u vrtu Gradske radionice

30.10.2017.

„Vrtni đir“, cik­lus ljet­nih doga­đa­nja u vrtu Gradske radi­oni­ce u kojem se ove godi­ne nani­za­lo dva­de­se­tak raz­no­vr­s­nih kva­li­tet­nih pro­gra­ma, zaklju­čen je u petak neo­bič­nim per­for­man­som pod nazi­vom “Zemlja“. Autori, poz­na­ta slo­ven­ska kipa­ri­ca i mul­ti­me­di­jal­na umjet­ni­ca Lučka Koščak (koja godi­na­ma živi i radi u Ženevi) i švi­car­ski cir­ku­ski akro­bat i ple­sač Raphaël Perrenoud, uz teh­nič­ku podr­šku image012pri­ja­te­lja Basilea Cherveta, ponu­di­li su publi­ci suges­tiv­nu mul­ti­me­di­jal­nu site-spe­ci­fic pri­ču koja je ovom, već po sebi čarob­nom, pros­to­ru udah­nu­la dozu začud­nos­ti, mis­te­ri­je i pomak­nu­te perspektive.

Kako su nam u raz­go­vo­ru nakon pred­sta­ve pojas­ni­li, bio je to rezul­tat petod­nev­nog artist in resi­den­ce borav­ka u Gradskoj radi­oni­ci, impro­vi­zi­ra­ni per­for­mans kojim su svoj pri­je šest mje­se­ci zapo­čet pro­jekt „Zemlja“ saže­li i pri­la­go­di­li ovom pros­to­ru. Lučkine skul­p­tu­re i maske lije­po su se uklo­pi­le u ambi­jent i doda­le mis­tič­nost Raphovim bra­vu­ra­ma, a sve je poja­ča­no svi­je­ća­ma ras­po­re­đe­nim od ula­za do vrta, inten­ziv­nom glaz­bom i vide­om koji je pro­ji­ci­ran na zid. „Mojim hoda­njem po vanj­skom zidu (mora­li smo za to pri­ba­vi­ti i dopu­šte­nje susje­da) i image003video pro­jek­ci­jom nas­to­ja­li smo stvo­ri­ti ilu­zi­ju nes­ta­ja­nja tog zida, a kom­bi­ni­ra­njem naših kre­ativ­nih inte­re­sa i dije­lo­va iz naših rani­jih rado­va stvo­ri­ti nepo­nov­ljiv doživ­ljaj koji izvi­re iz samog ovog pros­to­ra“, kazao je Raph.

„Naslov „Zemlja“ odno­si se na moj rad u gli­ni, ali i na osjet dodi­ra koji je pove­zan sa zem­ljom, kao i s poku­ša­ji­ma dopi­ra­nja „na dru­gu stra­nu“, pose­za­nja za kon­tak­tom s onim „dru­gim““, obraz­lo­ži­la nam je Lučka, koja je dugo­go­diš­nja pri­ja­te­lji­ca i čest gost u Gradskoj radi­oni­ci. S Raphom se zna već 15 godi­na, od kako je – kao 17 godiš­nji dje­čak – zapo­čeo obu­ku na  ženev­skoj cir­ku­skoj ško­li Théâtre-Cirqule. Tamo mu je men­tor bio pokoj­ni Lučkin suprug Ciril Kagi, čijoj je uspo­me­ni dije­lom posve­ćen i ovaj per­for­mans. Naglasila je da je ovo bila iznim­na pri­li­ka vidje­ti Rapha na dje­lu, budu­ći on jako puno putu­je, posje­tio je već 60-ak zema­lja i svug­dje gdje dođe osta­ne neko vri­je­me, dovolj­no da s lokal­nim umjet­ni­ci­ma osmis­li i odra­di neku novu kaza­liš­no-cir­ku­sku čaro­li­ju. Iako se bavi i dru­gim cir­ku­skim vje­šti­na­ma, poput balan­si­ra­nja na veli­kom hula-hop kolu­tu ili tram­po­li­nu, glav­na mu je zani­ma­ci­ja ispi­ti­va­nje gra­ni­ca i izra­žaj­nih moguć­nos­ti svog tije­la. Kombiniranjem ele­me­na­ta raz­li­či­tih dis­ci­pli­na kao što su cir­ku­ske akro­ba­ci­je, gim­nas­ti­ka, capo­eira i suvre­me­ni ples, tije­kom godi­na dora­dio je impre­si­van osob­ni stil u kojem istra­žu­je raz­li­či­te razi­ne tje­les­nos­ti, od puza­nja do sta­ja­nja i ska­ka­nja, kao odra­za raz­li­či­tih sta­nja uma i svi­jes­ti. Svoj ples­no-akro­bat­ski izraz razvio je toli­ko da sve što izvo­di, iako je za pro­sječ­no ljud­sko tije­lo vrlo zah­tjev­no, pa čak i opas­no, izgle­da pot­pu­no laga­no, meko i pro­toč­no poput vode. Lučkin skul­p­tor­ski sen­zi­bi­li­tet sli­čan je, svi su nje­ni rado­vi vrlo njež­ni i topli image015(čest su joj motiv anđe­li), pa nije neo­bič­no što su se obo­je pro­naš­li u ovoj surad­nji koja ruši gra­ni­ce medi­ja u koji­ma se izra­ža­va­ju. Raph je prvi put Lučkine skul­p­tu­re upo­tri­je­bio u jed­noj svo­joj obim­ni­joj pred­sta­vi pri­je dvi­je godi­ne u Ženevi, kada je koris­tio i puno više nje­nih skul­p­tu­ra, a per­for­mans u Gradskoj je svo­je­vr­stan saže­tak tog pro­jek­ta koji se i dalje nado­gra­đu­je i slje­de­ća mu je pos­ta­ja u Sloveniji.

Programi Gradske radi­oni­ce nas­tav­lja­ju se u zatvo­re­nom, s već poz­na­tim impro­vi­za­cij­skim glaz­be­nim veče­ri­ma uz kamin, „Glazbeno ognjiš­će“, sva­ke dru­ge subo­te. Prošle subo­te, u surad­nji s liž­njan­skom Udrugom „Zvona i nari“, tu se pred­sta­vio i mla­di mađar­ski umjet­nič­ko-brač­ni par iz Szegeda – diplo­mi­ra­na fla­utis­ti­ca Krisztina Kocsis-Lanczkor i Gábor Lanczkor, pjes­nik i glaz­be­ni eksperimentator.

Tekst Daniela KNAPIĆ
Fotografije iz arhi­va Gradske radi­oni­ce, Lučke Koščak i Raphaëla Perrenouda