Predavanje Franka Dote na pulskom sveučilištu

22.01.2018.

Predavanje dr. sc. Franka Dote na temu „Na ras­kr­š­ću tra­di­ci­je i sek­su­al­ne moder­nos­ti: muška homo­sek­su­al­nost u soci­ja­lis­tič­koj Jugoslaviji“ bit će odr­ža­no u pone­dje­ljak, 22. siječ­nja, u 17 sati u čita­oni­ci (dvo­ra­na 11) fakul­tet­ske zgra­de Sveučilišta Jurja Dobrile u Puli (Ronjgova 1), a u sklo­pu CKPIS-ovih mje­seč­nih programa.

„U prvom cje­lo­vi­tom Krivičnom zako­ni­ku soci­ja­lis­tič­ke Jugoslavije (1951.) muški suglas­ni istos­pol­ni sek­su­al­ni čin pos­tao je kaz­ne­no dje­lo za koje su sudo­vi mogli izre­ći kaz­nu do dvi­je godi­ne zatvo­ra. Odluka da se u kaz­ne­no­prav­nom sus­ta­vu zadr­ži „pro­tu­pri­rod­ni blud” nije bila niti samo­ra­zum­lji­va, niti je done­se­na jed­no­glas­no ili u tiši­ni. Dapače, prvot­na namje­ra prav­nih struč­nja­ka iz vrha Partije i Države bila je sasvim dekri­mi­na­li­zi­ra­ti homo­sek­su­al­nost, ali su raz­ni gla­so­vi upo­zo­ra­va­li da izgrad­nja soci­ja­liz­ma pred­m­ni­je­va „novog i zdra­vog čovje­ka”, ide­olo­šku kate­go­ri­ju iz koje je una­pri­jed bio isklju­čen sva­ki oblik nehe­te­ro­sek­su­al­nog živo­ta. U nared­nih dva­de­se­tak godi­na kri­mi­no­lo­zi, sek­so­lo­zi, liječ­ni­ci i prav­ni­ci sve su učes­ta­li­je u jav­nos­ti sta­li zago­va­ra­ti nuž­nost pot­pu­ne dekri­mi­na­li­za­ci­je homo­sek­su­al­nos­ti. No, sre­di­nom 1970-ih pri­li­kom izra­de repu­blič­kih i pokra­jin­skih kaz­ne­nih zako­na doš­lo je do raz­la­za oko “pro­tu­pri­rod­nog blu­da”. Polovica fede­ral­nih jedi­ni­ca odlu­či­la se na dekri­mi­na­li­za­ci­ju, uklju­ču­ju­ći i SR Hrvatsku, dok je u ostat­ku zem­lje homo­sek­su­al­ni čin ostao kaž­njiv. U raz­dob­lju od 1945. do 1977. za to kaz­ne­no dje­lo u cije­loj je zem­lji osu­đe­no oko 1.500 muška­ra­ca, od toga u Hrvatskoj oko 500″, navo­di se u opi­su predavanja.

Franko Dota dok­to­ri­rao je moder­nu i suvre­me­nu povi­jest na Filozofskom fakul­te­tu u Zagrebu, obra­niv­ši 2017. rad pod nas­lo­vom „Javna i poli­tič­ka povi­jest muške homo­sek­su­al­nos­ti u soci­ja­lis­tič­koj Hrvatskoj (1945 – 1989)“. Objavio je knji­gu „Zaraćeno pora­će“ (Zagreb, Srednja Europa, 2010.) u kojoj ana­li­zi­ra his­to­ri­ograf­ske nara­ti­ve o ise­lja­va­nju i stra­da­va­nju Talijana Istre i Rijeke nakon Drugog svjet­skog rata. Kao sti­pen­dist europ­skog pro­gra­ma raz­mje­ne 2015. godi­ne bora­vio je na Odelenju za isto­ri­ju Filozofskog fakul­te­ta u Beogradu te u tamoš­njim arhiv­skim usta­no­va­ma istra­ži­vao soci­jal­nu, prav­nu i medij­sku povi­jest homo­sek­su­al­nos­ti u soci­ja­lis­tič­koj Jugoslaviji. Trenutačno je vanj­ski surad­nik na Filozofskom fakul­te­tu u Rijeci gdje pre­da­je kole­gi­je iz his­to­rij­ske meto­do­lo­gi­je i teori­je te povi­jes­ti historiografije.

Priredio B. V.