Ciklus braće Taviani

16.02.2018.

Na pro­gra­mu HTV 3 počeo se pri­ka­zi­va­ti hva­le­vri­je­dan cik­lus bra­će Taviani (Paolo i Vittorio), tali­jan­skih reda­te­lja vete­ra­na koji su još uvi­jek stva­ra­lač­ki aktiv­ni (pri­je šest godi­na osvo­ji­li su Zlatnog med­vje­da u Berlinu sa zatvor­skom dra­mom „Cezar mora umrijeti“).

No, mla­đoj gene­ra­ci­ji nji­hov je opus vje­ro­jat­no sla­bo poz­nat pa je ova HTV-ova retros­pek­ti­va ite­ka­ko dobro­doš­la. Ciklus je zapo­čeo nji­ho­vom naj­poz­na­ti­jom dra­mom „Ja sam bog otac“ (Padre padro­ne), iznim­no potres­nim i poet­skim por­tre­tom rural­ne patri­jar­hal­ne Italije, a nas­ta­vio se povi­jes­nom dra­mom „Sveti Mihovil je imao pije­tla“. Sljedećeg čet­vrt­ka (22. velja­če) pri­ka­zu­je se izvr­s­ni omni­bus „Kaos“, ekra­ni­za­ci­ja pet nove­la Luigija Pirandella, čije se pri­če odvi­ja­ju na siro­maš­noj Siciliji, a tje­dan kas­ni­je „Babilone, tu smo!“, koji je ujed­no meta­film i soci­jal­na dra­ma o živo­ti­ma gas­tar­baj­te­ra, budu­ći da pri­ča pra­ti tali­jan­ske gra­đe­vi­na­re koji odla­ze u Ameriku i naj­zad zavr­še na setu Griffithovog filma.

Braća Taviani su reda­te­lji huma­nis­ti, iznim­no osjet­lji­vi na soci­jal­ne i druš­tve­ne pro­ble­me, ali nes­klo­ni sla­nju poru­ka i napu­ta­ka putem film­skog medi­ja, što i pri­li­či auto­ri­ma nji­ho­vog kali­bra. Njihovi fil­mo­vi slo­je­vi­to su pro­že­ti druš­tve­nim anga­žma­nom, poet­skim nag­nu­ći­ma i svje­to­na­zo­rom koji ljud­sku egzis­ten­ci­ju sagle­da­va u kon­tek­s­tu kul­tu­ro­lo­ških, poli­tič­kih i soci­jal­nih utje­ca­ja. Ukratko, riječ je o cik­lu­su koji ne bi tre­ba­lo propustiti .

 

E. L.