Izložba Vibora Juhasa „Paviljon svaštarija“ u galeriji Poola

28.02.2018.

Izložba pul­skog umjet­ni­ka-ilus­tra­to­ra Vibora Juhasa nazi­va “Paviljon sva­šta­ri­ja” bit će otvo­re­na u petak, 2. ožuj­ka, u 20 sati u pul­skoj gale­ri­ji Poola.

Vibor Juhas rođen je 1982. godi­ne u Puli. Bavi se ilus­tra­ci­jom, ani­ma­ci­jom, glaz­bom i fil­mom. Autor je neko­li­ci­ne glaz­be­nih spo­to­va uglav­nom sas­ta­va iz Pule i oko­li­ce. 2011. zavr­šio je svoj prvi krat­ki igra­ni film No Way Out. 2012. godi­ne u surad­nji sa Monteparadiso kolek­ti­vom stva­ra dugo­me­traž­ni doku­men­tar­ni film Monteparadiso 20. Ilustrator je dje­čjih knji­ga “Strahosmijeh” (2012., tekst – Vanja Marković), “Ponoć u Parku 52“ (2014., tekst – Vanja Marković), „Gladijatori – igraj se i uči“ (2016., tekst – Milena Joksimović) i ilus­tra­tor i ko-autor stri­pa “Mr.Joe” (2017., tekst- Vjeran Juhas). U surad­nji sa Manuelom Šumbercem autor je inte­rak­tiv­ne sli­kov­ni­ce “Žive raz­gled­ni­ce Pule” za koju je tekst napi­sao Miljenko Jergović i inte­rak­tiv­ne izlož­be “Storywood”. Dizajnirao je i ani­mi­rao sce­no­gra­fi­ju za pred­sta­vu Vampirska kro­ni­ka – Jure Grando (2016., reži­ja – Damir Zlatar-Frey) koja je osvo­ji­la Nagradu hrvat­skog glu­mi­šta 2016. za naj­bo­lju sce­no­gra­fi­ju. Režiriao je i ani­mi­rao krat­ko­me­traž­ne ani­mi­ra­ne fil­mo­ve “Cijena uglje­na”, 2016. i “Zarobljenici uglje­na”, 2017. Autor je mno­gih pla­ka­ta i ani­mi­ra­nih jin­gle­ova za raz­ne mani­fes­ta­ci­je i pred­sta­ve (Sa(n)jam knji­ge u Istri, Monte Librić, Pula Film Festival, Istarsko Narodno Kazalište, Uljanik…).

„Pošto je autor pri­mo­ran sam sebi pisa­ti infor­ma­cij­ski tekst o svo­me radu odlu­čio je to uči­ni­ti na naj­bo­lji mogu­ći način. A to je krat­ko i rela­tiv­no nein­for­mi­ra­ju­će. Naime, iako izbor ilus­tra­ci­ja koje čine ovu izlož­bu dje­lu­je rela­tiv­no nasu­mi­čan i bez ikak­vog reda i smis­la to je apso­lut­no isti­na. Ali kako se naj­lak­še pred­sta­vi­ti publi­ci na prvoj samos­tal­noj izlož­bi u rod­nom gra­du nego svi­me što ti pad­ne pod ruku. Granica se neg­dje mora­la pos­ta­vi­ti te su iza­bra­ni samo digi­tal­ni rado­vi (iscr­ta­ni i obo­ja­ni pomo­ću super­mo­der­nog raču­na­la sa 3 moni­to­ra i digi­tal­nog pen­ka­la). Ono što pove­zu­je sve rado­ve iz ove zbir­ke jest nji­ho­va neve­za­nost za ika­kav defi­ni­ra­ni pro­jekt – sve ilus­tra­ci­je stvo­re­ne su u rupa­ma i pauza­ma, za vri­je­me viken­da i praz­ni­ka, bolo­va­nja i i skri­va­nja od oba­ve­za. Da…i sam autor upra­vo sje­di izne­na­đen koli­ko je vre­me­na potro­šio na “crta­nje po kom­pju­to­ru” a mogao je lju­bi­ti psa ili nahra­ni­ti supru­gu. Ne…čekaj…“, piše Juhas u duho­vi­tom tek­s­tu kata­lo­ga izložbe.

Priredio B. V.