Multimedijalna izložba “Rashamon” u umaškoj galeriji Grin

18.04.2018.

Istraživanje i dokumentacija baštine grada Raše

• U gale­ri­ji Grin u Umagu, u nedje­lju 15. trav­nja, otvo­re­na je mul­ti­me­di­jal­na izlož­ba nazi­va “Rashamon” posve­će­na 80. godiš­nji­ci nas­tan­ka naj­mla­đeg istar­skog gra­da Raše, koja govo­ri o nje­go­vom indus­trij­skom, arhi­tek­ton­skom, mate­ri­jal­nom i nema­te­ri­jal­nom kul­tur­nom i povi­jes­nom nas­li­je­đu, a čija je kon­cep­ci­ja nadah­nu­ta film­skim remek dje­lom “Rashomon” legen­dar­nog japan­skog reda­te­lja Akire Kurosawe iz 1950. godi­ne na čiji nas­lov naziv izlož­be aludira.

Budući da se rad­nja fil­ma sas­to­ji od kazi­va­nja četi­ri svje­do­ka koji jedan doga­đaj na raz­li­či­ti način opi­su­ju, tako u ovom pro­jek­tu art direk­to­ri­ce i kus­to­si­ce Maje Briski, gra­fič­ka dizaj­ne­ri­ca Ivona Verbanac per­for­man­som na video pro­jek­ci­ji, a foto­gra­fi Robert Sironi, Luiza Štokovac i Zaneto Paulin foto­gra­fi­ja­ma, sva­ki na svoj način istra­žu­ju i doku­men­ti­ra­ju odre­đe­ni aspekt iz sve­obu­hvat­ne bašti­ne gra­da Raše i nje­go­ve oko­li­ce, svo­je viđe­nje pros­to­ra ili pri­ro­de oko samog rud­ni­ka i karak­te­ris­tič­ne liko­ve. Uz izlož­bu je u surad­nji kus­to­si­ce i Zaneta Paulina nas­tao pre­poz­nat­ljiv logo­tip, te “Artoline”, odnos­no autor­ske raz­gled­ni­ce (kar­to­li­ne) s nekim od moti­va izlo­že­nih fotografija.

Kustosica je nagla­si­la da je uma­šku pre­mi­je­ru pro­jek­ta “Rashamon” u Grin Photo Gallery kon­ci­pi­ra­la kao moza­ik od četi­ri samos­tal­ne izlož­be pove­za­ne zajed­nič­kom temom i loka­li­te­tom, izve­de­ne u medi­ju foto­gra­fi­je i per­for­man­sa. Široki izved­be­ni dija­pa­zon autor­skih rado­va zapo­či­nje pri­ka­zi­va­njem video per­for­man­sa “Cukarani tanac” (“Šećerni ples”) labin­ske umjet­ni­ce Ivone Verbanac u kojem tri ples­na para tije­kom izved­be sta­rin­skog regi­onal­nog ple­sa “balun” u obla­ke pra­ši­ne pre­tva­ra­ju pret­hod­no od stra­ne auto­ri­ce muko­tr­p­no obli­ko­va­nu povr­ši­nu od šeće­ra u obli­ku sta­rin­skih čen­tri­na, odnos­no ukras­nih pod­me­ta­ča od ori­gi­nal­ne čip­ke koja se radi­la u Labinu i oko­li­ci Raše. Tim činom uka­zu­je se na uni­šta­va­nje i nes­ta­ja­nje naše kul­tur­ne bašti­ne i upo­zo­ra­va na važ­nost nje­ne zašti­te i očuvanja.

Intimna i emo­tiv­na pri­ča uma­škog foto­gra­fa i gale­ris­ta Roberta Sironija nazva­na je “PK kopač 0272”, a sas­to­ji se od četi­ri foto­gra­fi­je dimen­zi­ja 60 sa 40 cen­ti­me­ta­ra i tri 20 sa 30 cm. Glavni junak je jedan od malo­broj­nih lju­di koji je radio u rud­ni­ku, a još tu živi, koji se nakon pede­se­tak godi­na vra­tio na ori­gi­nal­ne loka­ci­je pro­izvod­nog pogo­na rud­ni­ka Raše, pozi­ra­ju­ći s dije­lo­vi­ma opre­me, ala­ta, zaštit­ne kaci­ge, te poka­zu­ju­ći svo­ju neka­daš­nju rudar­sku iskaz­ni­cu i foto­gra­fi­ju u sve­ča­noj uni­for­mi. Sironi isti­če da se izlož­ba s moti­vi­ma uglje­no­ko­pa može nado­ve­za­ti na pros­la­vu 200. obljet­ni­ce Savudrijskog svje­ti­oni­ka koja je u tije­ku budu­ći da je u proš­los­ti upra­vo ugljen iz Raše bio kori­šten u svjetioniku.

Novigradska foto­graf­ki­nja Luiza Štokovac pred­sta­vi­la se izlož­bom od devet foto­gra­fi­ja nazi­va “Prvo…majska”, koja je dio opsež­ne doku­men­tar­ne kolek­ci­je poet­skog ugo­đa­ja. Ona kroz svo­ju kolo­ris­tič­ku pri­ču, na sup­ti­lan način pri­ka­zu­je napu­šte­ne pogo­ne isto­ime­ne tvor­ni­ce alat­nih stro­je­va, te lokal­nu arhi­tek­ton­sku struk­tu­ru. U peri­odu od pet godi­na više se puta vra­ća­la na ovo mjes­to, sva­ki puta uoča­va­ju­ći nešto novo, bilje­že­ći zna­ko­ve da je tamo net­ko radio i poku­ša­va­ju­ći odgo­net­nu­ti kakav je bio život lju­di koji su tamo radi­li odnos­no pro­vo­di­li rad­no vrijeme.

Zaneto Paulin pred­stav­lja se kos­ti­mi­ra­nom mašta­ri­jom na pet foto­gra­fi­ja, odnos­no zavr­š­nim dije­lom mul­ti­me­di­jal­nog kon­cep­ta “OLLY‘W‘OOD” auto­ri­ce Ivone Verbanac, na koji­ma ona kao model pozi­ra odje­ve­na u čud­no­va­tu odo­ru zagre­bač­ke sti­lis­ti­ce Milene Rogulj. Fotografije su u jed­nom danu bile snim­lje­ne na tri raz­li­či­te loka­ci­je, na biodi­na­mič­kom ima­nju u Šverkima, mas­li­ni­ci­ma na padi­na­ma zase­oka Ipši i na podru­čju neka­daš­nje uto­var­ne luke uglje­na Bršica na ušću Raše, te tra­že­ći novu lje­po­tu u raz­ru­še­nim pros­to­ri­ma, spa­ja­ju­ći bru­tal­nu sva­kod­ne­vi­cu ruše­vi­na s neo­bič­nim kos­ti­mom poti­ču raz­miš­lja­nja o pej­za­ži­ma, o proš­los­ti i budućnosti.

“Rashamon” je izlož­ba koja je s više ener­gi­ja, nači­na i medi­ja mašto­vi­ti dio i samo ski­ca budu­ćeg veli­kog pro­jek­ta koji za cilj ima da se Raša pozi­ci­oni­ra na nekak­vim kar­ta­ma doga­đa­nja, odnos­no ona je dopri­nos poku­ša­ju da se ovaj kraj oži­vi i poč­ne aktiv­no živjeti.

Tekst i foto­gra­fi­je Lidija KUHAR