Leteće platno

• Pulski muzej­sko-gale­rij­ski pros­tor Sveta srca, u petak, 13. trav­nja bio je pun zna­ti­želj­ni­ka koji su pohr­li­li vidje­ti što im je novo­ga pri­pre­mio jedan od danas naj­cje­nje­ni­jih suvre­me­nih hrvat­skih sli­ka­ra, Bojan Šumonja. Uvijek intri­gan­tan i za svoj rad višes­tru­ko nagra­đi­van, on je do sad izla­gao na pre­ko 200 skup­nih i 100 samos­tal­nih izlož­bi u zem­lji i ino­zem­s­tvu, a pred­stav­ljao je Hrvatsku i na mno­gim ugled­nim likov­nim mani­fes­ta­ci­ja­ma u svijetu.

Ovaj se put, izlož­bom nas­lov­lje­nom „La tela volan­te“ ili „Leteće plat­no“ pred­sta­vio kao član umjet­nič­ke gru­pe One dol­lar bill, spon­ta­no okup­lje­ne 2016. pri­li­kom šet­nje šumom u slo­ven­skom Mohorju. Osim Šumonje, sku­pi­nu čine Marko Jakše, jedan od naj­re­le­vant­ni­jih slo­ven­skih sli­ka­ra (dobit­nik Prešernove nagra­de 2013.) i nizo­zem­ski glaz­be­nik i per­for­mer Pierre Tol (član sku­pi­ne Melted man) koji je, dok su dva sli­ka­ra zajed­no stva­ra­la svo­je fan­taz­ma­go­rič­ne svje­to­ve, za njih sas­tav­ljao site-spe­ci­fic glaz­be­nu instalaciju.

Darko Komšo, rav­na­telj Arheološkog muze­ja Istre, u surad­nji s kojim je izlož­ba ostva­re­na, na otvo­re­nju je izra­zio zado­volj­stvo dobrom posje­će­noš­ću, poseb­no sto­ga što se isto­vre­me­no u gra­du doga­đa­lo više dru­gih zna­čaj­nih kul­tur­nih pro­gra­ma, što pot­vr­đu­je koli­ko Puljani cije­ne rad svog talen­ti­ra­nog sugrađana.

Kako je naveo Šumonja, izlo­že­no je 20 rado­va nas­ta­lih zajed­nič­kom likov­nom igrom dva­ju sli­ka­ra u peri­odu od sve zajed­no oko tri mje­se­ca u četi­ri navra­ta: u svib­nju i ruj­nu 2017. u šti­njan­skoj uva­li Zonka, te u siječ­nju i ožuj­ku 2018. u Mohorju, a neke su još malo dora­đi­va­ne i u Puli. „Jednu smo nas­li­ka­li i ovdje, dok smo pos­tav­lja­li izlož­bu“, kazao je “jer smo vidje­li da nam je osta­la jed­na neis­pu­nje­na niša“. „Često nas pita­ju kako je to sli­ka­ti zajed­no, kako uspi­je­va­mo spo­ji­ti naše dvi­je umjet­nič­ke ener­gi­je, a ja to naj­jed­nos­tav­ni­je mogu objas­ni­ti ana­lo­gi­jom sa zajed­nič­kim stva­ra­njem glaz­be – kad sva­ki ins­tru­ment doda­je svo­ju spe­ci­fič­nu vri­jed­nost zajed­nič­kom dje­lu“, pojas­nio je Šumonja, ne zabo­ra­viv­ši nagla­si­ti da na katu čeka i bonus – izlož­ba na kojoj se mogu pogle­da­ti rado­vi dva mla­da umjet­ni­ka – nje­go­ve kće­ri Vasje i Tristana, sina Pierrea Tola, kao i oni nje­go­vog oca, Teodora Šumonje „kva­li­tet­nog sli­ka­ra koji baš nije puno eks­po­ni­ran u našim krajevima“.

Činjenica da su se dje­ca vrz­ma­la uoko­lo, i sama sli­ka­ju­ći dok su dva auto­ra istra­ži­va­la moguć­nos­ti svo­je umjet­nič­ke surad­nje, sigur­no je dopri­ni­je­la doj­mu opu­šte­nog stva­ra­nja i odu­šev­lje­nja kre­ativ­nim moguć­nos­ti­ma koje tak­va surad­nja otva­ra, pri­sut­nom na svim izlo­že­nim plat­ni­ma. Zato, iako su tra­go­vi mra­ka i tuge koji nas danas okru­žu­ju na tim sli­ka­ma ite­ka­ko vid­lji­vi – u tam­nim pod­lo­ga­ma, popu­ca­loj zem­lji, goru­ćim sta­bli­ma, potop­lje­nim živo­ti­nja­ma, avi­on­skim olu­pi­na­ma, nasu­ka­nim kito­vi­ma, šta­ko­ri­ma svje­tle­ćih oči­ju, lju­di­ma gla­va zaro­nje­nih u pije­sak i dru­gim moti­vi­ma – sve to kao da je nad­gla­sa­no dje­čjom razi­gra­noš­ću koja doda­je fan­ta­zij­ske moti­ve, eks­plo­zi­ju boja i zadiv­lje­nost čudom stal­no obnav­lja­ju­ćeg živo­ta koji sve pre­tva­ra u neku pro­ljet­no-uskrš­nju baj­ku i doka­zu­je da pra­vi umjet­ni­ci nikad ne zabo­rav­lja­ju rege­ne­ra­tiv­nu moć svo­jih zaigra­nih dje­čjih srca. Intenzivnost doživ­lja­ja i zado­volj­stva tim ludis­tič­kim slav­ljen samih auto­ra možda se naj­bo­lje vidi u dvi­je sli­ke (jed­ne veće i dru­ge manje) s istim moti­vom dje­ča­ka – sli­ka­ra koji iscrp­ljen spa­va spo­koj­nim snom pra­ved­ni­ka nakon što je isci­je­dio i zad­nju tubu boje.

Izložba „ La tela volan­te“ u Svetim srci­ma može se pogle­da­ti do 3. lipnja.

Tekst i foto­gra­fi­je Daniela KNAPIĆ

• Bojan Šumonja
• Marko Jakše
• muzejsko-galerijski prostor Sveta srca
• One Dollar Bill
• Pierre Tol