Skriveni od javnosti – neobjavljeni žigovi na (kvadratičnim) staklenim dnima

• U raz­dob­lju od 30. svib­nja do 30. srp­nja svi zain­te­re­si­ra­ni ima­ju pri­li­ku raz­gle­da­ti novu vitri­nu u Carrarinoj 4 u sklo­pu Prozora u proš­lost Arheološkog muze­ja Istre. Autorica Aska Šopar pred­stav­lja se temom „Žigovi na dnu stak­le­nih kva­dra­tič­nih reci­pi­je­na­ta; prak­sa koja nas pra­ti od antike“.

„Antička zbir­ka Arheološkog muze­ja Istre isti­če se znat­nom koli­či­nom stak­le­nih pred­me­ta raz­no­li­kih obli­ka, koji su dobrim dije­lom osta­li skri­ve­ni od jav­nos­ti. Za ovu pri­li­ku izdvo­je­na je manja sku­pi­na još neo­bjav­lje­nih žigo­va na kva­dra­tič­nom dnu“, isti­če autorica.

Označavanje pred­me­ta žigo­vi­ma uobi­ča­je­na je prak­sa u antič­kom svi­je­tu pa su tako i raz­li­či­ti obli­ci stak­le­nog posu­đa na svo­jem dnu ukra­še­ni raz­no­li­kim moti­vi­ma. Najbrojniju, ali i naj­jed­nos­tav­ni­ju sku­pi­nu žigo­va na kva­dra­tič­nim posu­da­ma pred­stav­lja­ju geome­trij­ski moti­vi, odnos­no, kon­cen­trič­ni kru­go­vi. Česte su i raz­li­či­te vari­jan­te bilj­nih moti­va kao što su roze­te, odnos­no lati­ce, zatim vijen­ci, gran­či­ce te kom­bi­na­ci­je s geome­trij­skim uzor­ci­ma. Rjeđe se pojav­lju­ju moti­vi s figu­ral­nim pri­ka­zom, a tre­ba spo­me­nu­ti i žigo­ve sa utis­nu­tim ini­ci­ja­li­ma i ime­ni­ma na lati­ni­ci i grč­kom alfabetu.

„Prezentirani ulom­ci stak­la pred­stav­lja­ju kva­dra­tič­na dna koja su naj­vje­ro­jat­ni­je mogla pri­pa­da­ti kva­dra­tič­nim boca­ma ili even­tu­al­no četve­ro­kut­nim stak­len­ka­ma“, navo­di autorica.

Kvadratične boce sa žigom na dnu bili su jako čest i omi­ljen pro­izvod u antič­ko vri­je­me. Korištene su kao sprem­ni­ci za tran­s­port robe na kra­ćim rela­ci­ja­ma, za pohra­nu teku­ćih i kru­tih pre­hram­be­nih pro­izvo­da, kao stol­no posu­đe te veći pri­mje­ri kao grob­ne urne. Utiskivanje žigo­va na stak­le­ne posu­de u Rimskom Carstvu pra­ti se od dru­ge čet­vr­ti­ne 1. do 5. stoljeća.

„Žigovi, odnos­no kva­dra­tič­ne boce, rađe­ne su u teh­ni­ci puha­nja u više­di­jel­ni kalup dok se gor­nji dio tije­la posu­de (vrat i rub) dora­đi­vao nak­nad­nim zagri­ja­va­njem u peći nakon čega se doda­va­la ruč­ka na još vru­ći pred­met. Dno kalu­pa rađe­no je od čvr­stih, izdr­ž­lji­vih mate­ri­ja­la kao što su kamen, mra­mor i kera­mi­ka. Motiv se ure­zi­vao u dno kalu­pa tvo­re­ći nega­tiv budu­ćeg žiga“, zaklju­ču­je autorica.

Priredio B. V.

• ARHEOLOŠKI MUZEJ ISTRE
• Aska Šopar
• Prozor u prošlost