Jedan od Hanekeovih vrhunaca

18.09.2018.

Večeras (18. ruj­na) se na HTV 3 pri­ka­zu­je „Bijela vrp­ca“ (2009), jedan od naj­bo­ljih fil­mo­va jed­nog od naj­važ­ni­jih živu­ćih europ­skih redatelja.

Austrijski reda­telj Michael Haneke je rad­nju ovog fil­ma smjes­tio u mir­nu nje­mač­ku pro­vin­ci­ju uoči Prvog svjet­skog rada, gdje se poči­nju odvi­ja­ti neo­bjaš­nji­vi i uzne­mi­ru­ju­ći doga­đa­ji. Najprije se baru­nov konj spo­tak­ne o pod­met­nu­to uže, zatim pod čud­nim okol­nos­ti­ma izgo­ri šta­galj, a onda net­ko otme dvo­je djece.

Narator uzne­mi­ru­ju­ćih zbi­va­nja je seoski uči­telj, koji se nak­nad­no pita jesu li ta zbi­va­nja neka­ko pove­za­na s glo­bal­nim krvo­pro­li­ćem koji će usli­je­di­ti. Haneke je tije­kom cije­log opu­sa iznim­no posve­ćen pro­ble­ma­ti­ci nasi­lja u ljud­skom druš­tvu te uzne­mi­ru­ju­ćeg odno­sa poje­din­ca i kolek­ti­va, što je u ovom fil­mu maes­tral­no obrađeno.

Naročito je učin­ko­vi­to, a za Hanekea neuobi­ča­je­no, kori­šte­nje crno-bije­le foto­gra­fi­je (ina­če, bije­la vrp­ca iz nas­lo­va sino­nim je pro­tes­tant­ske čis­to­će i nevi­nos­ti) kao stil­skog sred­stva kojim reda­telj poru­ču­je da je ljud­sko druš­tvo iznim­no dale­ko od crno-bije­log pogle­da na svi­jet. Film je dobit­nik broj­nih zna­čaj­nih nagra­da (Zlatna pal­ma, Zlatni glo­bus itd.) i jedan je od naj­cje­nje­ni­jih u Hanekeovu opu­su, uz rani­ju „Pijanisticu“ (2001) i kas­ni­ju „Ljubav“ (2012).

 

Elvis Lenić