Otvorena izložba „KARST.LAND / KRAŠKI KRAJOLICI“ Michaela Goldgrubera u GRADSKOJ GALERIJI LABIN

23.10.2018.

Samostalna izlož­ba foto­gra­fi­ja, aus­trij­skog reno­mi­ra­nog, suvre­me­nog auto­ra Michaela Goldgrubera nazi­va „KARST.LAND / Kraški kra­jo­li­ci“ otvo­re­na je u petak, 19. lis­to­pa­da, u Gradskoj gale­ri­ji Labin. Program je to kojim Gradska gale­ri­ja Labin nas­tav­lja s reali­za­ci­jom pro­je­ka­ta među­na­rod­ne kul­tur­ne surad­nje, a ujed­no i pos­ljed­nji izlož­be­ni pro­jekt ovo­go­diš­nje izlož­be­ne sezo­ne. O auto­ru i rado­vi­ma govo­ri­la je Tea Bičić, vodi­te­lji­ca pro­gra­ma Gradske gale­ri­je Labin te se publi­ci s neko­li­ko rije­či na engle­skom jezi­ku obra­tio i sam autor. Izložbu je u ime Grada Labina otvo­rio Borjan Batagelj, pro­čel­nik za druš­tve­ne dje­lat­nos­ti Grada Labina.

Autor se pred­sta­vio rado­vi­ma recent­ne pro­duk­ci­je, a sva­ko je nje­go­vo izla­ga­nje obzi­rom na “karak­ter”, odnos­no tema­ti­ku rado­va koje izla­že zapra­vo “site spe­ci­fic” postav.

“Michael Goldgruber uglav­nom radi s foto­graf­skim i film­skim medi­ji­ma, a bavi se kom­plek­s­nim odno­som čovje­ka i pri­ro­de obi­lje­že­nim medij­ski evo­ci­ra­nim kli­še­ji­ma i roman­tič­nim laj­t­mo­ti­vi­ma, ali i eko­nom­skim inte­re­si­ma i eko­lo­škim pro­pi­ti­va­nji­ma. Tako uz poj­mo­ve auten­tič­na pri­ro­da, div­lji­na ili netak­nu­ti kra­jo­lik sto­je i poj­mo­vi kon­tro­la, regu­la­ci­ja, pre­mje­ra­va­nje i uprav­lja­nje. Imajući to na umu, umjet­nik se sa svo­jim kame­ra­ma uvi­jek ponov­no vra­ća na hrvat­sku oba­lu u potra­zi za foto­gra­fi­ja­ma i kadro­vi­ma koji odra­ža­va­ju ovaj odnos. Radovi izlo­že­ni na ovoj izlož­bi nas­ta­li su tije­kom nje­go­vih redo­vi­tih bora­va­ka u Istri, veći­nom na Rtu Kamenjak juž­no od Pule te u rudar­skim pre­dje­li­ma u oko­li­ci Labina. Za svo­jih poho­da sni­mio je foto­gra­fi­je koje govo­re o čež­nji za netak­nu­tom, veli­čans­tve­nom pri­ro­dom, ali koje isto­dob­no u sebi nose i kul­tu­ro­lo­šku kons­tru­ira­nost te iste žud­nje. Unatoč tomu, ovi rado­vi ipak ima­ju karak­ter dis­to­pič­nog sce­na­ri­ja čije je nepos­to­ja­nje danas, na pra­gu raz­dob­lja „pos­tan­tro­po­ce­na“, jed­nos­tav­no nezamislivo.

Među Michaelovim rado­vi­ma, na izlož­bi je pos­tav­lje­na pano­ram­ska zid­na ins­ta­la­ci­ja slo­že­na sa više od 400 poje­di­nač­nih foto­gra­fi­ja spo­je­nih u pano­ram­sku sli­ku. Pritom, ovi poje­di­nač­ni snim­ci svjes­no nisu rađe­ni pre­ma pra­vi­li­ma pano­ram­ske foto­gra­fi­je, a na taj se način onda stva­ra per­s­pek­tiv­na iri­ta­ci­ja i nagla­ša­va frag­men­tar­na nepri­rod­nost panorame.

Na ovim frag­men­tar­nim, pano­ram­skim, kra­jo­braz­nim sce­na­ri­ji­ma naila­zi­mo i na por­tre­te lju­di bli­skih istar­skoj pri­ro­di. U nji­ho­vom pogle­du sadr­žan je roman­tič­ni laj­t­mo­tiv veli­čans­tve­nos­ti, fokus je na oči­ma, pogled je usmje­ren u dalji­nu i pre­ma hori­zon­tu. Dvokanalna video-ins­ta­la­ci­ja pro­ji­ci­ra­na na cije­li zid pri­ka­zu­je for­ma­ci­ju obla­ka iznad obzo­ra Jadrana – izgled obla­ka se vrlo spo­ro mije­nja, nebo pos­ta­je sve tam­ni­je… Popratni, elek­tro­nič­ki gene­ri­ran zvuč­ni tepih čini da uda­lje­nost i nape­tost nado­la­ze­će fron­te juga izgle­da kao neka kaza­liš­na ins­ce­na­ci­ja pri­rod­nog feno­me­na. Na moni­to­ru ispred ove kra­jo­braz­ne pozor­ni­ce isto­dob­no se pri­ka­zu­je video-por­tret pas­ti­ra s Kamenjaka. Sniman je neko­li­ko minu­ta kako, oslo­njen o štap, usre­do­to­če­no i nepo­mič­no pro­ma­tra obzor, a pri­tom ga ni vje­tar, koji pote­že i trza nje­gov kapu­tić, ne može omes­ti u kon­tem­pla­ci­ji. On je savr­šen pri­mjer usam­lje­nog pro­ma­tra­ča pri­ro­de“, navo­di se u pred­go­vo­ru kata­lo­ga izložbe.

Michael Goldgruber Rođen je 1965. u Leobenu/Austrija. Od 1986. – 1990. bio je izvan­red­ni stu­dent na Visokoj ško­li pri­mi­je­nje­nih umjet­nos­ti, dok je na Sveučilištu u Beču stu­di­rao povi­jest umjet­nos­ti i filo­zo­fi­ju. Fotografsku izo­braz­bu odra­dio je kod Bernda Schillinga u Beču od1986. do 1989. 2012. dobit­nik je sti­pen­di­je za Austrijski foto ate­lje u Cite des Arts u Parizu, a 2015. sti­pen­di­je u cen­tru Contertype (Centar suvre­me­ne foto­gra­fi­je) u Briselu. 2007. godi­ne dobio je Austrijsku držav­nu sti­pen­di­ju za likov­nu umjet­nost, a 2015. među­na­rod­nu nagra­du za umjet­nič­ku foto­gra­fi­ju u Parizu – „La Quatrieme Image“. Od 1988. do 2018. imao je mno­go­broj­ne samos­tal­ne izlož­be, među osta­li­ma u Beču, Grazu, Linzu, Berlinu, Zürichu, Puli, Parizu, Briselu i New Yorku te je sudje­lo­vao i na skup­nim izlož­ba­ma u Beču, Grazu, Linzu, Berlinu, Stuttgartu, Zürichu, Parizu, Mexico Cityju, Santiago de Chileu, Havani, Moskvi, Nižnjem Novgorodu, Šangaju, Bukureštu, Sofiji, Sarajevu, Beogradu, Zagrebu, Ateni i Bologni. Živi i radi u Beču, jed­nom malom selu u šta­jer­skim Alpama te u Istri/Hrvatska.

Izložba je reali­zi­ra­na u surad­nji Gradske gale­ri­je Labin i Austrijskog kul­tur­nog foru­ma Zagreb, a uz pot­po­ru i surad­nju Pučkog otvo­re­nog uči­li­šta Labin, Grada Labina, Istarske župa­ni­je i Ministarstva kul­tu­re Republike Hrvatske. Izložbu u Gradskoj gale­ri­ji Labin mogu­će je posje­ti­ti do 9. studenog.

Priredio B. V.