Predstavljanje kataloga plakata Galerije Dante u Muzeju grada Umaga

22.10.2018.

U pros­to­ru Muzeja gra­da Umaga, u čet­vr­tak 11. lis­to­pa­da, pred­stav­ljen je kata­log vezan za izlož­bu pla­ka­ta kojim su se naj­av­lji­va­le izlož­be u pri­vat­noj Galeriji Dante, otvo­re­nu u lip­nju ove godi­ne. Ovu prvu pri­vat­nu likov­nu gale­ri­ju u Istri, ali i jed­nu od prvih u cije­loj istoč­noj Europi osno­vao je 1985. godi­ne Marino Cettina ( 1959.-1998) s ciljem popu­la­ri­za­ci­je neza­vis­ne, moder­ne i pos­t­mo­der­ne umjet­nos­ti. Dokumentaristički kon­ci­pi­ran kata­log izlož­be pla­ka­ta te rad Galerije Dante uz raz­go­vor su, na nefor­mal­nom dru­že­nju pri­ja­te­lja umjet­nos­ti, pred­sta­vi­le supru­ga ute­me­lji­te­lja Dezi Cettina koja je gale­rij­ske pla­ka­te doni­ra­la Muzeju i rav­na­te­lji­ca Muzeja gra­da Umaga Biljana Bojić, kus­to­si­ca, ured­ni­ca i auto­ri­ca kata­lo­ga te likov­nog pos­ta­va izložbe.

U vri­je­me nas­tan­ka Galerije Dante nije pos­to­ja­lo ni trži­šte umjet­ni­na, niti pri­vat­ni gale­ris­ti u cije­loj biv­šoj drža­vi. Marino Cettina prvi je donio te kon­cep­te koji su ga nadah­nu­li za vri­je­me rada u Švicarskoj te tije­kom neko­li­ko puto­va­nja u New York, kako navo­di gos­po­đa Cettina. Galerija je bila smje­šte­na u ugos­ti­telj­skom objek­tu i funk­ci­oni­ra­la je kao caffe’-galerija, pa je omo­gu­ća­va­la uma­ža­ni­ma da se tije­kom dana dru­že i pro­ma­tra­ju neke od zna­čaj­ni­jih dje­la suvre­me­ne umjet­nos­ti toga doba. Kako doz­na­je­mo od gos­po­đe Cettina, ovaj vizi­onar je sura­đi­vao osam­de­se­tih godi­na sa slav­nim gale­ris­tom iz New Yorka Leom Castellijem koji je dobio nagra­du gra­da New Yorka za život­no dje­lo, te je pre­ko nje­ga doš­lo do toga da izlož­be umjet­ni­ka koje su ina­če pos­tav­lja­ne u svjet­ski poz­na­tim gale­ri­ja­ma i muze­ji­ma u vele­gra­do­vi­ma, budu pred­stav­lje­ne publi­ci u jed­nom manjem sre­di­štu kao što je Umag i to u raz­dob­lju soci­ja­liz­ma, te za vri­je­me rata. Jedan od mogu­ćih raz­lo­ga zašto je Castelli podr­žao ide­ju Cettine je i afek­tiv­ni, naime kako gos­po­đa Dezi kaže, Castelli je rođen u Trstu, a naučio je pli­va­ti u Umagu.

Cilj ove veče­ri bio je pri­sje­ti­ti se još jed­nom Galerije Dante koje više nema i nje­nog osni­va­ča Marina Cettine, te veli­ke lju­ba­vi koju je gajio pre­ma umjet­nos­ti. Zato se oku­pi­lo i neko­li­ko svje­do­ka koji su podi­je­li­li svo­ja iskus­tva i sje­ća­nja o gale­ri­ji i o nje­mu. Između osta­log je reče­no i da su se, pri­je nego što je to pos­ta­lo uobi­ča­je­no u grad­skoj knjiž­ni­ci, knji­žev­ne veče­ri odr­ža­va­le u Galeriji, kao i per­for­man­si, te kon­cer­ti, a jedan od glaz­be­ni­ka čiji je kon­cert orga­ni­zi­rao Cettina bio je i legen­dar­ni Arsen Dedić. Cettina je bio poz­nat i po tome što je tih osam­de­se­tih u Umag dovo­dio vrhun­ska ime­na ame­rič­ke, engle­ske i tali­jan­ske sce­ne, pa su tako u surad­nji s ame­rič­kim gale­ris­ti­ma u Umagu izla­ga­li sli­kar, kipar i gra­fi­čar Jasper Jones, sli­kar i pre­dvod­nik pop arta Robert Rauschenberg i Roy Lichtenstein koji je bio poz­nat po uve­ća­nim crte­ži­ma iz stri­po­va te mno­go dru­gih. U Galeriji Dante, u uli­ci Dante Alghieri u Umagu pred­stav­lje­ni su neki od slav­nih doma­ćih umjet­ni­ka kao što su Dušan Đamonja i Edo Murtić, ali i umjet­ni­ka koji su bili na počet­ku svo­je karijere.

Pokojni Cettina je putem svo­jih poz­nans­ta­va s likov­nom kri­ti­čar­kom Marijom Campitelli koja mu je bila uči­te­lji­ca na stu­di­ju unu­tar­njeg dizaj­na, pomo­gao da se u Muggi u Italiji pos­ta­ve rado­vi tada nepoz­na­tih hrvat­skih umjet­ni­ka kao što su Dušan Jurić, Klas Grdić, te Zlatan Vrkljan. Ideja i kon­tekst su naj­z­na­čaj­ni­ji ele­men­ti u cije­loj toj pri­či gdje je jedan nepoz­nat gale­rist iz nepoz­na­tog malog gra­da ste­kao rav­no­pra­van odnos s vrhom svi­je­ta umjet­nos­ti, a jav­nos­ti koja je te poma­lo neo­bič­ne doga­đa­je u nje­go­voj gale­ri­ji nazi­va­la “kul­tu­ra za šan­kom” i skep­ti­ci­ma koji su mu prog­no­zi­ra­li krat­ki vijek tra­ja­nja odgo­va­rao je: “Ja na to gle­dam neka­ko šire, ne idem za profitom.”

Tekst Marko ŠORGO

Fotografije Lidija KUHAR