Dijalektičke bajke

• Ovogodišnje izda­nje tra­di­ci­onal­ne mani­fes­ta­ci­je Dani arhi­tek­tu­re u Istri posve­će­no je temi Dijalektičke baj­ke koju će istra­ži­ti kroz seri­ju izlož­bi i pre­da­va­nja. Dani se otva­ra­ju u petak 23. stu­de­nog u 19 sati u pul­skom MMC‑u Luka Godišnjom izlož­bom čla­no­va Društva arhi­te­ka­ta Istre i izlož­ba­ma Sekcije Djeca i Arhitektura DAI-SAI, Otvoreni grad – Zeleni plan Brede Bizjak, „Putovanje kroz neo­pus­to­še­nu buduć­nost“ Ane Džokić, Jere Kuzmanića, Emila Jurcana i Marca Neelena te „Iteracije +“ Krešimira Damjanovića. Slijedi dvod­nev­ni struč­ni skup posve­ćen temi Dana na kojem sudje­lu­ju Nika Bralić, Ivan Bulian, Krešimir Damjanović, Jere Kuzmanić, Jakov Matas i Mirna Udovčić, a novo izda­nje bibli­ko­te­ke Dobrolet pred­sta­vit će ured­nik Luka Skansi.

Program

Petak, 23. 11., MMC Luka Pula

19:00 – Otvaranje Dana arhi­tek­tu­re u Istri

Izložbe

Godišnja izlož­ba čla­no­va DAI-SAI

Sekcija DiA – Djeca i arhitektura

Otvoreni grad (Breda Bizjak)

Iteracije + (Krešimir Damjanović)

Putovanje kroz neo­pus­to­še­nu buduć­nost (Ana Džokić, Emil Jurcan, Jere Kuzmanić, Marc Neelen)

Subota, 24. 11., MMC Luka Pula

17:00 – 19:00 – Skup DIJALEKTIČKE BAJKE

Mirna Udovčić / Jakov Matas / Nika Bralić i Ivan Bulian

19:00 – Predstavljanje knji­ge Moiseja Ginzburga Ritam u arhi­tek­tu­ri / Stil i epo­ha Luka Skansi (ured­nik)

Detaljnije o programu:

Dijalektičke baj­ke

Dvodnevni skup, Pula, 23. – 24. 11. 2018.

Svoj nikad dovr­še­ni opis Pariza 19. sto­lje­ća Passagen-Werk, Walter Benjamin prvo je namje­ra­vao nas­lo­vi­ti “Dijalektička baj­ka”. U tom opi­su usnu­lo druš­tvo čeka doga­đaj koji bi pro­bu­dio i ras­plam­sao nje­go­vu sna­gu, nuž­nu za raz­bi­ja­nje mis­tič­ne moći povi­jes­ti koja od nar­ci­so­id­nih obje­ka­ta masov­ne potroš­nje čini sim­bo­le uto­pij­ske buduć­nos­ti. Takve dija­lek­tič­ke baj­ke nisu sas­tav­lje­ne od jas­nih pro­gra­ma, čis­tih sim­bo­la i prag­ma­tič­nih akci­ja, nego od pro­izvolj­nih frag­me­na­ta proš­los­ti i buduć­nos­ti, pri­ro­de i povi­jes­ti, real­nos­ti i fikcije.

Dok se s padom pul­skog Uljanika uru­ša­va­ju i pos­ljed­nji pro­duk­tiv­ni teme­lji zajed­ni­ce, a podu­zet­ni­ci se mole bogo­vi­ma, u gra­du čije se tki­vo čita kao ale­go­rič­na nas­la­ga ruše­vi­na, ovo­go­diš­nji Dani arhi­tek­tu­re u Istri dono­se pet frag­me­na­ta buduć­nos­ti. Riječ je o auto­ri­ma mla­đe gene­ra­ci­je koji od rasu­tih ele­me­na­ta real­nos­ti stva­ra­ju nove kons­te­la­ci­je, dija­lek­tič­ke baj­ke pune pro­tu­rječ­nos­ti čiji je zajed­nič­ki cilj oslo­bo­di­ti stvar­nost od mit­skih stra­ho­va i usmje­ri­ti je k nepre­dvi­đe­nom, pri­pre­mi­ti pod­lo­gu za neko slje­de­će buđenje.

Petak, 23. 11.

MMC Luka, Pula, 19 – 21h

Jere Kuzmanić

Krah je iza nas, ali stva­ri više nisu iste

Ovogodišnji 53. zagre­bač­ki salon bavio se odno­som kri­ze, napret­ka i arhi­tek­tu­re. Članovi dru­šta­va arhi­te­ka­ta Splita, Šibenika, Varaždina, Zadra i Karlovca ispi­ta­li su situ­aci­je u svo­jim gra­do­vi­ma, čita­ju­ći ih u obli­ku kara­ta koje u sebi nose poten­ci­jal dje­lo­va­nja, vre­me­na koje je pred nama. U dva­ma tek­s­to­vi­ma izda­ni­ma u sklo­pu pri­ruč­ni­ka odnos proš­los­ti i (ne)opustošene buduć­nos­ti obra­đen je naj­pri­je kroz teoret­sko povi­jes­ni pre­gled, a zatim i kroz pet fiki­tv­nih nara­ti­va koji zamiš­lja­ju kolek­tiv­no puto­va­nje druš­tva s ruba katas­tro­fe pre­ma novim hori­zon­ti­ma druš­tve­ne i stu­kov­ne realnosti.

Krešimir Damjanović

Kuća Kolaž

Kuća kolaž je kuća na gra­ni­ci. Granica je sraz. Sraz lju­di, pros­to­ra i kul­tu­re. Granica je meta­fo­ra tran­zi­ci­je. Prijelaz je tre­nu­tak napu­šta­nja i afir­ma­ci­je. Jedna kul­tu­ra se pre­ta­če u dru­gu. Svakom ele­men­tu pri­pa­da arhi­tek­ton­sko kul­tu­ro­lo­ško obi­ljež­je. Povijesne refer­ne­ce nisu slu­čaj­ne, već dubo­ko uko­ri­je­nje­ne u kul­tu­ru pro­jek­ta. Poput nove arhe­olo­gi­je, frag­men­ti domi­ni­ra­ju i defi­ni­ra­ju pro­jekt. Gustoća (program/ ele­men­ti arhi­tek­tu­re) u jed­noj rav­ni­ni pos­ta­je osno­va i temelj­no obi­ljež­je. Promjena dimen­zi­je ele­me­na­ta odgo­va­ra potre­ba­ma lju­di iz druk­či­jih kul­tu­ra. Različitost ele­me­na­ta, te titra­nje kako mje­ri­la, tako i for­me, nagla­se­na je i upra­vo poten­ci­ra i afir­mi­ra kako ambi­va­lent­nost arhi­tek­ton­skog pros­to­ra tako i kulturološko/drustveni karak­ter samog rada. Koegzistencija arhi­tek­ton­skih ele­me­na­ta nas­lu­ću­je tole­ran­ci­ju u druš­tve­nom smis­lu. Granica nes­ta­je. (Nagrada Shinkenchiku natje­ča­ja 2017. godi­ne na temu “house of dimensions”)

Nika Bralić, Ivan Bulian

Putujuće kupa­li­šte Rijeka

Putujuće kupa­li­šte je pros­tor­na struk­tu­ra koja nado­pu­nju­je i mije­nja zapu­šte­ne grad­ske pros­to­re, afir­mi­ra­ju­ći tri ključ­na aspek­ta suvre­me­nog druš­tva; pri­vre­me­nost, pri­la­god­lji­vost i mobil­nost. Tema pri­vre­me­nos­ti je ugra­đe­na u počet­noj ide­ji pro­jek­ti­ra­nja kori­šte­njem mon­taž­ne kons­truk­ci­je za objekt kupa­li­šta te neiz­bjež­nost raz­grad­nje i pro­pa­da­nja upo­treb­lje­nih mate­ri­ja­la. Na tra­gu uto­pij­skih vizi­ja 1960-ih koje mobil­nost sma­tra­ju nuž­nim pre­du­vje­tom razvo­ja gra­da buduć­nos­ti, mobil­nost se koris­ti kao stra­te­gi­ja akti­vi­ra­nja oba­le i urba­ne inte­gra­ci­je. Autori Putujućeg kupa­li­šta su Robert Barbir, Nika Bralić, Ivana Brzović, Ivan Bulian

Subota, 24. 11.

MMC Luka, Pula, 17 – 19h

Mirna Udovčić

Revitalizacija kul­tur­nog cen­tra u Dubravi, Zagreb

Tema rada je revi­ta­li­za­ci­ja nedo­vr­še­ne gra­đe­vi­ne kul­tur­nog cen­tra u Dubravi. Građevina je veli­čans­tve­ni neus­pjeh iz dav­ni­na – poku­šaj gra­đe­nja koji je pro­pao uzro­ko­van nedos­tat­kom sred­sta­va i napo­s­ljet­ku ras­pa­dom Jugoslavije. Pri kra­ju dru­ge deka­de dvi­je­ti­su­ći­tih godi­na, nala­zi­mo se u Hrvatskoj nemoć­ni pred koli­či­nom izgra­đe­nog oko­li­ša koji se oteo kon­tro­li i „zas­pao“. Rađa se nova sen­zi­bil­nost pre­ma nas­li­je­đe­nom izgra­đe­nom oko­li­šu. Svaka gra­đe­vi­na želi biti nas­ta­nje­na i kon­di­ci­oni­ra­na i to će nedo­vr­še­na zgra­da kul­tur­nog cen­tra u Dubravi pos­ta­ti jed­nog dana u buduć­nos­ti, a do tad je međus­ta­nje – stak­le­nik– u kojem je dos­tup­na svi­ma i slu­ži kao druš­tve­ni kata­li­za­tor, a ono je ostva­re­no low-tech teh­no­lo­gi­jom. Materijalno i duhov­no zasi­će­nje (te razo­ča­re­nje) potro­šač­kim svi­je­tom mi je dalo za pra­vo zamis­li­ti zgra­du neo­p­te­re­će­nu kon­kret­nom namje­nom i strik­t­nim funk­ci­onal­nim zahtjevima.

Jakov Matas

Inkluzivno sta­no­va­nje za oso­be s men­tal­nim poteškoćama

Osnovna ide­ja rada jest pro­miš­lja­nje arhi­tek­tu­re koja iako nas­ta­je u odre­đe­nom odsječ­ku pros­to­ra i vre­me­na, ne pred­stav­lja samo odgo­vor na tre­nut­ni kon­tekst, već sli­je­de­ći pouke iz proš­los­ti poku­ša­va stvo­ri­ti pros­tor­ni okvir za buduć­nost. Polazeći od toga pro­jekt se bavi pro­miš­lja­njem soci­jal­no osjet­lji­ve teme unu­tar kaotič­nog urba­no-rural­nog kon­ti­nu­uma Kaštela kraj Splita u kojem je već sre­di­nom sedam­de­se­tih godi­na pos­to­ja­lo 1170 ile­gal­nih obje­ka­ta, a ta broj­ka se do 2013. godi­ne pope­la na čak 8620, što za grad od sve­ga 38 tisu­ća sta­nov­ni­ka pred­stav­lja fra­pant­nu broj­ku. Kroz pro­jekt se poku­ša­va doći do odgo­vo­ra na pita­nje na koji način pro­jek­tant pris­tu­pa pros­to­ru koji se pos­ljed­njih goto­vo sedam­de­set godi­na razvi­ja na pot­pu­no ile­gal­nim ‘teme­lji­ma’ i bez bilo kak­ve vizi­je, te pos­to­je li čak i unu­tar tak­ve ‘arhi­tek­tu­re bez arhi­tek­ta’ i ‘urba­niz­ma bez urba­nis­ta’ odre­đe­ne zajed­nič­ke karak­te­ris­ti­ke koje mogu pos­lu­ži­ti kao polaz­na toč­ka u pro­miš­lja­nju novog?

Subota, 24. 11.

MMC Luka, Pula, 19h

Biblioteka Dobrolet

Predstavljanje knji­ge Moiseja J. Ginzburga “Ritam u arhi­tek­tu­ri / Stil i epoha”

Ritm v arhi­tek­tu­re (Ritam u arhitekturi)iStil’ i epo­ha (Stil i epo­ha), objav­lje­ni 1923. i 1924. godi­ne, prva su dje­la Moiseja Jakovleviča Ginzburga (1892. –1946.)prevedena na hrvat­ski jezik. Ta prva teorij­ska dje­la mla­dog Ginzburga sma­tra­ju se za temelj­ne rado­ve arhi­tek­ton­ske teori­je 20. sto­lje­ća. Njihov autor, do danas prak­tič­no nepoz­nat na našim pros­to­ri­ma, jedan je od osni­va­ča, ako ne i glav­ni teore­ti­čar poj­ma kons­truk­ti­viz­ma u arhi­tek­tu­ri. Njegova važ­nost za kas­ni­ji razvoj arhi­tek­ton­ske mis­li ne ogra­ni­ča­va se samo na sovjet­ski kon­tekst: Ginzburgov će teoret­ski i arhi­tek­ton­ski rad od sre­di­ne 20-ih godi­na pobu­di­ti inte­res mno­gih zapad­nih arhi­te­ka­ta, pri­je sve­ga Le Corbusiera. Knjigu će pred­sta­vi­ti povjes­ni­čar arhi­tek­tu­re dr. Luka Skansi, ured­nik izda­nja kojeg dono­si Biblioteka Dobrolet – pros­tor arhi­tek­ton­ske kri­ti­ke, pokre­nu­ta lani u surad­nji Društva arhi­te­ka­ta Istre, Filozofskog fakul­te­ta u Rijeci i zagre­bač­ke izda­vač­ke kuće Sandorf.

IZLOŽBE

otva­ra­nje u petak, 23. 11. u 19h

Godišnja izlož­ba čla­no­va DAI-SAI

Izlažu: Breda Bizjak, Lidija Dragišić, Katja Florjanc, Emir Jelkić i Ajda Vogelnik Saje / Lina Stepančić, Iris Roce De Gan, Marko Hajdarović, Dean Peteh (Indigo arhi­tek­ton­ski stu­dio d.o.o.) / Berislav Iskra / Valentina Kaić i Franko Kaić (Studio Kaić d.o.o.) / Marin Mišan / Danijela Perčić Tičić, Ivana Debeljuh i Marko Perčić (Triptih d.o.o.) / Leonid Zuban i Dino Krizmanić (Urbis d.o.o. za pro­jek­ti­ra­nje / Goran Vareško / Emil Jurcan i Helena Sterpin (zadru­ga Praksa)

Sekcija Djeca i Arhitektura DAI-SAI

Sekcija Djeca i arhi­tek­tu­ra će pre­zen­ti­ra­ti radi­oni­ce odr­ža­ne kra­jem 2017. i u 2018. godini.

1 – DV Monte Zaro: U sklo­pu pro­jek­ta Uređenja dvo­ri­šta dje­čjeg vrti­ća Monte Zaro, zajed­nič­kim pro­miš­lja­njem s dje­lat­ni­ci­ma, rodi­te­lji­ma i dje­com vrti­ća, a kroz neko­li­ko pret­hod­no ispla­ni­ra­nih radi­oni­ca pla­ni­ra se ostva­ri­ti pros­tor u čijem će nas­ta­ja­nju sudje­lo­va­ti svi korisnici.

2 – Gradska Knjižnica Pula: DiA je u sklo­pu Mjeseca hrvat­ske knji­ge odr­ža­la dvi­je radi­oni­ce, pod nazi­vom Pričogradilica i s dje­com izra­đi­va­la pop-up slikovnice.

3 – Media Mediterranea Festival: Ovogodišnja tema fes­ti­va­la istra­ži­va­la je odnos teh­no­lo­gi­je i pri­ro­de: pro­gram DiA kon­ci­pi­ran je oko grad­nje biva­ka pri­ro­de, radi­oni­ca je zamiš­lje­na tako da sva­ka od izgra­đe­nih kons­truk­ci­ja nosi evo­ka­ci­ju jed­nog pros­to­ra iz prirode.

Otvoreni grad (Breda Bizjak, DAI-SAI)

Zeleni plan

Na Danima arhi­tek­tu­re u Istri 2018 pre­mi­jer­no će se pri­ka­za­ti krat­ki film Zeleni plan u orga­ni­za­ci­ji Društva arhi­te­ka­ta Istre (DAI-SAI). Kao zaključ­ni seg­ment pro­jek­ta OTVORENI GRAD 2018 – Zeleni plan, film pra­ti dvi­je ovo­go­diš­nje akci­je reali­zi­ra­ne u Mornaričkom par­ku u Puli s ciljem nji­ho­ve doku­men­ta­ci­je. Imajući u vidu pro­la­zan karak­ter jed­nod­nev­ne likov­ne i glaz­be­ne inter­ven­ci­je, bilje­že­nje gib­lji­vom sli­kom pred­stav­lja važan doku­ment pri komu­ni­ka­ci­ji pro­jek­ta s jav­noš­ću u namje­ri oču­va­nja i revi­ta­li­za­ci­je par­ka. Dio glaz­be­ne pod­lo­ge čini autor­sko dje­lo glaz­be­ne umjet­ni­ce Isabel nas­ta­lo na licu mjes­ta u sklo­pu akci­je “Oživljeni park / Un parc revit”.

Režija, mon­ta­ža i kame­ra: Matej Đuzel i Renata Šimić, snim­ke dro­nom: Nikola Pajić.

Na dan otva­ra­nja posje­ti­te­lji­ma će se dije­li­ti Karta Mornaričkog par­ka s popi­som bilj­nih vrsta. (dizajn: NJI3: Tessa Bachrach-Krištofić, Dina Milovčić, Franka Tretinjak)

Krešimir Damjanović

Iteracije +

Iteracija (lat. ite­ra­tio: ope­to­va­nje), ponav­lja­nje rad­nje; obnav­lja­nje, opetovanje

Transponiranjem lika (kva­drat / krug / križ / sv. sebas­ti­jan) kao ploš­no pros­tor­nu for­mu, potom pro­ce­som ite­ra­ci­je, pos­tup­kom ponav­lja­nja te pro­mje­nom mje­ri­la, ostva­ren je sus­tav, kon­cep­tu­al­ni okvir koji pri­hva­ća nepra­vil­no, ati­pič­no i slu­čaj­no. Ukidanjem počet­ne hije­rar­hi­je i sve­pri­sut­ne nara­tiv­nos­ti dis­tor­zi­jom for­me, izvi­ru aps­trak­t­ne i nema­te­ri­jal­ne oso­bi­ne lika/ for­me. Asocijacije veza­ne za samu for­mu uvje­tu­ju voka­bu­lar i teh­ni­ku. Transparentost, tran­s­lu­cent­nost i nepro­zir­nost; pre­gib tije­la kao pre­gib lič­nos­ti (sv. sebas­ti­jan); pri­mat psi­ho­lo­škog spram kon­kret­nog pros­to­ra. Mjestimična frag­men­ta­ci­ja to pot­vr­đu­je. Granica pos­ta­je žari­šte i suštin­ski smi­sao; frag­men­ti se raza­ra­ju, ali cje­li­na ops­ta­je. Tekstura lika stal­no osci­li­ra; pre­mi­je­šta se, pomi­če, puca, lomi, pre­sa­vi­ja, izvi­re, skra­ću­je, pro­du­ža­va, spa­ja, raz­dva­ja, raz­rje­đu­je, pro­guš­ća­va, defor­mi­ra, sje­če, omo­ta­va, bri­še, pro­li­je­va, nas­ta­je i nes­ta­je. Ovim pos­tup­kom odnos for­me i praz­ni­ne kao cen­tra – peri­fe­ri­je, rad je stav­ljen u novos­tvo­re­ni ambi­val­net­ni prostor/vrijeme.

Ana Džokić, Emil Jurcan, Jere Kuzmanić, Marc Neelen i suradnici

Putovanje kroz neo­pus­to­še­nu budućnost

Početkom 2018. godi­ne pet sku­pi­na arhi­te­ka­ta sta­sa­lih u vri­je­me kri­ze zapo­če­lo je dija­log sa sta­njem u kojem se nala­ze nji­ho­vi gra­do­vi – Split, Šibenik, Varaždin, Zadar i Karlovac – kako bi sagle­da­li pro­tek­lo deset­lje­će kao kon­tekst vlas­ti­tog arhi­tek­ton­skog dje­lo­va­nja. Sredinom 2018. godi­ne frag­men­ti ovih istra­ži­va­nja pri­kup­lje­ni su za sto­lom ured­ni­ka 53. zagre­bač­kog salo­na koji su se upi­ta­li gdje bi sti­gli rekom­bi­ni­ra­ju­ći ove frag­men­te u sas­toj­ke za buduć­nost neo­vis­nu o eko­nom­skom ras­tu, rizič­nim inves­ti­ci­ja­ma i ponav­lja­nji­ma gre­ša­ka pret­hod­nog deset­lje­ća? Što se može dogo­di­ti ako se arhi­tek­ti anga­ži­ra­ju u stva­ra­nju vital­nih zajed­ni­ca, repro­duk­ci­ji pri­rod­nog oko­li­ša i novih eko­nom­skih mode­la zas­no­va­nih na ovim prin­ci­pi­ma? Mogu li buduć­nos­ti koje ćemo otkri­ti ako se upu­ti­mo u ovom prav­cu izbje­ći dalj­nje „pus­to­še­nje“?

Izvor

• DAI-SAI
• Dani arhitekture u Istri 2018