Održan MUK – festival aktivizma i ženskih prava u Puli

13.03.2019.

Proteklog su se viken­da uoči Osmog mar­ta broj­ne gra­đan­ke i gra­đa­ni Pule pri­dru­ži­li kolek­tiv­noj bor­bi pro­tiv sus­tav­ne opre­si­je žena. Svakodnevna bor­ba pro­tiv dis­kri­mi­na­ci­je žena i odu­zi­ma­nja nji­ho­vih (ljud­skih) pra­va – bilo rad­nič­kih, soci­jal­nih, eko­nom­skih, ili pra­va na slo­bo­du i na dono­še­nje odlu­ka o vlas­ti­to­me tije­lu, pra­va na dos­to­jans­tvo i život bez nasi­lja – ovog se viken­da poseb­no istak­nu­la kako bi se jav­nos­ti podi­gla svi­jest o nje­zi­noj važnosti.

Udruga PANK iz Pule orga­ni­zi­ra­la je dru­gi po redu MUK – fes­ti­val akti­viz­ma i žen­skih pra­va koji je ove godi­ne doži­vio pra­vi uspjeh. Tijekom tri dana tra­ja­nja, fes­ti­val je oku­pio više od 500 aktiv­nih i soli­dar­nih gra­đan­ki i gra­đa­na, te 10-tak udru­ga i ini­ci­ja­ti­va, koji su jas­nim poru­ka­ma poru­či­li da ne žele tole­ri­ra­ti nasi­lje patri­jar­hal­nog druš­tva. Kako bi se potak­nu­la ras­pra­va te moguć­nost rein­ter­pre­ta­ci­je aktu­al­nih žen­skih pita­nja, udru­ga PANK orga­ni­zi­ra­la je niz raz­li­či­tih aktiv­nos­ti usmje­re­nih pre­ma zajednici.

Prvi na redu bio je Noćni Marš za žen­ska pra­va, koji se diljem svi­je­ta odr­ža­va sva­ke godi­ne na Međunarodni dan žena, a u Puli se odr­žao po prvi puta u pos­ljed­njih pet godi­na. Nedostatak tra­di­ci­je mar­ša u Puli nije spri­je­čio četi­ris­to­ti­njak sugra­đa­na da se akti­vi­ra­ju kako bi zajed­no kora­ča­li za obra­nu ono­ga što bi tre­ba­lo biti temelj­no ljud­sko pra­vo jed­na­ko za sve. “Prvo pra­va, a onda cvi­je­će”, “Žena maj­ka rad­ni­ca”, “Seksisti su tapi­ja” samo su neke od poru­ka koje su sudi­oni­ci dig­nu­li u zrak mar­ši­ra­ju­ći pra­će­ni zvu­kom bub­nje­va s trga Portarate pre­ko uli­ce Giardini i Titovog par­ka do neka­daš­nje Arene Trikotaža, te uli­ca­ma Kandler i Sergijevaca natrag na trg. Ohrabrujućim i čvr­stim kora­ci­ma muškar­ci i žene iz Pule oda­li su počast svim oni­ma koje su dav­no ute­me­lji­le put ovog otpora.

Aktivnosti su se nas­ta­vi­le slje­de­ćeg dana, u subo­tu 9. ožuj­ka kada su grad pre­pla­vi­li ple­sa­či u ruži­čas­tim maji­ca­ma koji su svo­jim izved­ba­ma pobu­di­li zani­ma­nje pro­laz­ni­ka. S trga Portarata pre­ko uli­ce Sergijevaca i sve do Foruma, tri su pul­ske sku­pi­ne (Plesni stu­dio CoolStep, Plesni stu­dio Saltatrix te Plesni stu­dio Sense&Dance) izve­le putu­ju­ći per­for­mans uz bub­njar­sku prat­nju Andrije Boškovića i Viktora Vojnića. Izvedba je zavr­ši­la zajed­nič­kom kore­ogra­fi­jom na pul­skom Forumu gdje je pede­se­tak mla­dih ple­sa­či­ca i ple­sa­ča otple­sa­lo svo­je poru­ke o rod­noj rav­no­prav­nos­ti i važ­nos­ti bor­be za žen­ska prava.

Nakon per­for­man­sa u Galeriji Cvajner pred­stav­lje­na je izlož­ba dvi­ju mla­dih umjet­ni­ca, Lucije Žuti i Milice Bilanović čiji se rado­vi bave kri­ti­kom domi­nant­nih ide­ala žen­ske lje­po­te i “žen­skos­ti” te rod­ne repre­zen­ta­ci­je, pri­ka­zu­ju­ći neke malo dru­ga­či­je Barbie lutke.

„Bez obzi­ra rade li se bar­bi­ke za kine­sko, afrič­ko, europ­sko, mus­li­man­sko, rusko ili bilo koje dru­go trži­šte, sve bar­bi­ke ima­ju iste fizič­ke karak­te­ris­ti­ke. Time se stva­ra i jedan krvi ide­al lje­po­te koji je veći­ni žena nedos­ti­žan. Stoga ovim radom pro­ble­ma­ti­zi­ram pita­nje kako bi te lut­ke tre­ba­le izgle­da­ti kada bi se sagle­da­la real­na situ­aci­ja (od pro­sječ­nog izgle­da, karak­te­ris­ti­ka i polo­ža­ja u druš­tvu) žena u odre­đe­nim dije­lo­vi­ma svi­je­ta“, pojaš­nja­va Lucija Žuti, auto­ri­ca sli­ka „ame­rič­ke“, „europ­ske“, „afrič­ke“ i „bli­sko­is­toč­ne“ bar­bi­ke. „Svaku Barbie lut­ku pri­ka­zu­jem s odgo­va­ra­ju­ćim asor­ti­ma­nom igra­ča­ka koje kao pok­lon dola­ze uz nju. Tako na pri­mjer ame­rič­ka bar­bi­ka pred­stav­lja kapi­ta­lis­tič­ko druš­tvo obi­lja i neumje­re­nos­ti, a kao pos­lje­di­ca pri­ka­zu­je se nje­na pre­ko­mjer­na težina“.

Milica Bilanović izlo­ži­la je svoj rad „Plastični ide­al“. Radi se o bar­bi­ka­ma modi­fi­ci­ra­nim upo­tre­bom 3D prin­te­ra. Dodavanjem spol­nih orga­na, Milica je stvo­ri­la četi­ri raz­li­či­te ver­zi­je tije­la, koje svo­je raz­li­ke ima­ju u rodu i spo­lu. „Barbike igra­ju važ­nu ulo­gu u razvo­ju iden­ti­te­ta dje­ce. Osim što su pot­pu­no nepro­por­ci­onal­ne, čime uka­zu­ju na odre­đe­ne stan­dar­de pre­do­dre­đe­ne od stra­ne druš­tva, tako­đer bar­bi­ke su naprav­lje­ne s nedos­tat­kom geni­ta­li­ja. Ovakvim pred­stav­lja­njem uma­nje­nog ljud­skog tije­la poti­sku­je se tema sek­su­al­nog iden­ti­te­ta, i tako biva izos­tav­lje­na još u dje­tinj­stvu“, pojas­ni­la je mla­da likov­na umjet­ni­ca iz Tuzle s Beogradskom adresom.

Program fes­ti­va­la zaklju­čen je u nedje­lju, 10. ožuj­ka u Galeriji Cvajner gdje se odr­ža­la panel ras­pra­va o pri­sut­nos­ti dis­kri­mi­na­ci­ja žena u jav­nom diskursu.

Sudionice pane­la bile su Mladenka Morović, Tanja Carić i Aida Šehić uz mode­ra­to­ri­cu Nevenu Trgovčić. Pedstavnica Ureda pra­vo­bra­ni­te­lji­ce za rav­no­prav­nost spo­lo­va Mladenka Morović istak­nu­la su da su žene još uvi­jek znat­no dis­kri­mi­ni­ra­ne na podru­čju rada; veći je broj neza­pos­le­nih žena u odno­su na muškar­ce, a manje ih je na vode­ćim pozicijama,više ih poga­đa trend zapoš­lja­va­nja na odre­đe­no te jača nji­hov nepo­volj­ni­ji polo­žaj na trži­štu rada, a tu je i neiz­bje­žan jaz u pla­ća­ma te izrav­no pove­zan jaz u miro­vi­na­ma. Također, istak­nut je i pro­blem pri­sut­nos­ti spol­nog uzne­mi­ra­va­nja na pos­lu, kojeg u 100 pos­to slu­ča­je­va pri­jav­lju­ju žene. O tra­gič­nom nasi­lju nad žena­ma u medi­ji­ma se poru­ču­je na iskriv­ljen i sen­zi­ona­lis­tič­ki način, situ­aci­je se pred­stav­lja­ju kao poje­di­nač­ni slu­ča­je­vi, isti­ču se nebit­ni intim­ni deta­lji i pri­kri­va se onaj ključ­ni, širi druš­tve­ni kon­tekst. Stvari tre­ba nazva­ti pra­vim ime­nom i podig­nu­ti svi­jest o tome što se deša­va u druš­tvu, poru­či­la je Morović.

Plivačica Aida Šehić osvr­nu­la se na pri­sut­nost dis­kri­mi­na­ci­je u spor­tu, isti­ču­ći ver­bal­no nasi­lje kao velik pro­blem. Žene i dje­voj­ke se dru­ga­či­je moti­vi­ra od muška­ra­ca što čes­to rezul­ti­ra psi­hič­kim zlos­tav­lja­njem, pojas­ni­la je Šehić.

Također, kao pro­blem je istak­nu­la to da se o dis­kri­mi­na­ci­ji u spor­tu vrlo malo pri­ča, pa je same dje­voj­ke teško pre­poz­na­ju i ne zna­ju kako slu­čaj izni­je­ti dru­gi­ma. S obzi­rom na puno fizič­kog kon­tak­ta u spor­tu, neri­jet­ko je pri­sut­no i fizič­ko zlos­tav­lja­nje, a medi­ji u puno manjoj mje­ri pre­no­se žen­ske sport­ske doga­đa­je i to u vri­je­me naj­ni­že gledanosti.

Tanja Carić, pro­fe­so­ri­ca u pul­skoj Gimnaziji i Povjerenica područ­nog odbo­ra Istarske župa­ni­je Nezavisnog sin­di­ka­ta zapos­le­nih u sred­njim ško­la­ma pojas­ni­la je kako mla­di ne per­ci­pi­ra­ju i ne doživ­lja­va­ju nerav­no­prav­nost i dis­kri­mi­na­ci­ju među spo­lo­vi­ma. U današ­nji­ci veći­na mla­dih žive kao indi­vi­du­ali­zi­ra­ne per­so­ne koje ne osje­ća­ju soli­dar­nost i pro­blem ne vide u druš­tvu, već u poje­din­cu. Također je istak­nu­la kako deč­ki poka­zu­ju pri­lič­no kon­zer­va­tiv­ne sta­vo­ve o rod­nim iden­ti­te­ti­ma, dok dje­voj­ke ne zna­ju raz­li­ko­va­ti sek­si­zam od komplimenta.

Borba za jed­na­ko­prav­nost ne zna­či bri­sa­nje raz­li­ka izme­đu muškog i žen­skog spo­la, već stva­ra­nje jed­na­kih uvje­ta za žene i muškar­ce. Povremeni sta­tis­tič­ki poma­ci ne mije­nja­ju činje­ni­cu da je današ­nje kapi­ta­lis­tič­ko druš­tvo poseb­no dis­kri­mi­ni­ra­ju­će pre­ma žena­ma, a drža­va ne nudi nikak­va rje­še­nja po tom pita­nju, već po miš­lje­nju Tanje Carić, ali i mno­gih dru­gih, ona pos­ta­je sve kon­zer­va­tiv­ni­ja. Upravo su to raz­lo­zi zašto Osmi mart jest i još će dugo osta­ti dan za borbu.

Program MUK‑a ostva­ren je zahva­lju­ju­ći aktiv­nom anga­žma­nu od sto­ti­njak volon­te­ra iz raz­nih udru­ga i orga­ni­za­ci­ja iz raz­li­či­tih podru­čja dje­lo­va­nja, koji su na taj način i podr­ža­li cje­lo­ku­pan program.

Podršku Festivalu i ini­ci­ja­ti­vi pru­ži­li su: EduSplash plat­for­ma, Soul Ting, Prostor urba­ne kul­tu­re (Kasarna Fažana), Plesni stu­dio Cool Step, Plesni stu­dio Sense&Dance, Plesni stu­dio Saltatrix, Radnička Fronta, Sindikat Istre i Kvarnera, Jadranski sin­di­kat, Radio Rojc, Puhački orkes­tar Grada Pule, Galerija Cvajner, Škola pri­mi­je­nje­nih umjet­nos­ti i dizaj­na u Puli, Gradska Radionica Pula.

MUK je sas­tav­ni dio cje­lo­go­diš­njeg pro­jek­ta BUTABU, čiji je glav­ni cilj uka­za­ti na razi­nu druš­tve­ne podi­je­lje­nos­ti u spek­tru aktu­al­ne teme ljud­skih pra­va i slo­bo­da. Programi BUTABU lokal­noj će zajed­ni­ci pri­bli­ži­ti kul­tur­no-umjet­nič­ke prak­se koje u foku­su ima­ju druš­tve­no-anga­ži­ra­nu umjet­nost, a koja uklju­ču­je sudi­oni­ke u deba­te, surad­nju i/ili druš­tve­nu interakciju.

Program je finan­cij­ski podr­ža­la Zaklada Kultura Nova.

Priredio B. V.