Održano predavanje „Društveni kapital zajednice“ u DC‑u Rojc

26.03.2019.

Bratstvo i solidarnost su danas zanemareni, a to je najvažnije za socijalni kapital

• Predavanje „Društveni kapi­tal zajed­ni­ce“ odr­ža­no je 20. ožuj­ka u Dnevnom borav­ku Društvenog cen­tra Rojc, a u orga­ni­za­ci­ji Saveza udru­ga Rojca u sklo­pu isto­ime­nog pro­jek­ta kojeg finan­ci­ra Nacionalna zak­la­da za razvoj civil­nog društva.

Predavač dr.sc. Berto Šalaj, s Fakulteta poli­tič­kih zna­nos­ti u Zagrebu, autor knji­ge „Socijalni kapi­tal: Hrvatska u kom­pa­ra­tiv­noj per­s­pek­ti­vi“, pos­ta­vio je okup­lje­noj publi­ci dva ključ­na pita­na na koja smo tra­ži­li odgo­vo­re do kra­ja pre­da­va­nja: utje­ču li na dje­lo­tvor­nost ins­ti­tu­ci­ja socio-eko­nom­ski čim­be­ni­ci ili socio-kul­tur­ni čim­be­ni­ci i kako pove­ća­ti zali­he soci­jal­nog kapitala?

Što je to soci­jal­ni kapi­tal? To su sta­vo­vi, vri­jed­nos­ti, miš­lje­nja i uvje­re­nja pri­pad­ni­ka odre­đe­ne poli­tič­ke zajed­ni­ce. Već je je Platon rekao „drža­ve se raz­li­ku­ju koli­ko se raz­li­ku­ju i lju­di koji žive u nji­ma, jer nisu drža­ve nači­nje­ne od drve­ta i kame­nja, već od lju­di i nji­ho­vih karak­te­ra“. Šalaj objaš­nja­va važ­nost soci­jal­nog ili druš­tve­nog kapi­ta­la za funk­ci­oni­ra­nje demo­kra­ci­ja u raz­li­či­tim druš­tvi­ma. Zašto demo­kra­ci­ja u Norveškoj na pri­mjer funk­ci­oni­ra dobro, a u Hrvatsko manje dobro, a neg­dje ne može ni zaživjeti?

Postoji gru­pa poli­to­lo­ga koja sma­tra da su za funk­ci­oni­ra­nje demo­kra­ci­je naj­važ­ni­je ins­ti­tu­ci­je, dru­ga gru­pa mis­li da su naj­važ­ni­ji socio-eko­nom­ski ele­men­ti druš­tva, a tre­ći pak tvr­de su za funk­ci­oni­ra­nje druš­tva naj­važ­ni­ji socio-kul­tur­ni ele­men­ti ili druš­tve­ni kapi­tal. Šalaj podr­ža­va ovu pos­ljed­nju tezu i kaže da demo­kra­ci­ja u Norveškoj funk­ci­oni­ra dobro jer tamo žive Norvežani, a ne Hrvati, koji ima­ju dru­ga­či­je sta­vo­ve i uvjerenja.

Predavač ovdje zala­zi u ana­li­ze koje izla­ze iz poli­to­lo­škog kon­tek­s­ta i ula­ze u eti­ku pa kaže da za soci­jal­ni kapi­tal nisu dovolj­ne raci­onal­ne navi­ke nego su važ­ne navi­ke srca tj. mora­mo ima­ti odre­đe­ni tip kul­tu­re da bi demo­kra­ci­ja funk­ci­oni­ra­la. U tom smje­ru ide i istra­ži­va­nje koji je spro­veo Robert W. Putnam 1993. godi­ne u 20 tali­jan­skih regi­ja. Krenuo je od pret­pos­tav­ke da su ins­ti­tu­ci­je u svim regi­ja­ma iste i jed­na­ko funk­ci­oni­ra­ju slje­de­ći iste zako­ne, ali je raz­li­čit druš­tve­ni, eko­nom­ski i kul­tur­ni kon­tekst. To se doka­za­lo toč­nom pret­pos­tav­kom i Putnam u svo­joj knji­zi „Making demo­cracy work“ zaklju­ču­je da su ins­ti­tu­ci­je kons­tan­ta, a soci­jal­ni kapi­tal je ono što odre­đu­je demo­kra­ci­ju ili poli­tič­ko funk­ci­oni­ra­nje odre­đe­nog druš­tva, isto tako nisu bit­ni socio-eko­nom­ski čim­be­ni­ci nego soci­jal­ni kapi­tal odre­đu­je ins­ti­tu­ci­onal­nu djelotvornost.

Politolog Šalaj kaže da se razvoj zajed­ni­ce pro­ma­tra kroz fizič­ki kapi­tal, finan­cij­ski kapi­tal, ljud­ski kapi­tal, poli­tič­ki kapi­tal i soci­jal­ni kapi­tal. Socijalni kapi­tal se odno­si na karak­te­ris­ti­ke druš­tve­ne orga­ni­za­ci­je – nor­me uza­jam­nos­ti, povje­re­nje i mre­že pove­za­nos­ti – koje mogu pobolj­ša­ti efi­kas­nost druš­tva jer omo­gu­ća­va­ju koor­di­ni­ra­no dje­lo­va­nje. U kon­tek­s­tu soci­jal­nog kapi­ta­la su zapra­vo odno­si među lju­di­ma i nji­ho­ve inte­rak­ci­je pos­ta­ju poli­tič­ki resurs.

Socijalni kapi­tal se kao resurs može pre­poz­na­ti po neko­li­ko odred­ni­ca; to su uop­će­na uza­jam­nos­ti ili sta­vo­vi i uvje­re­nja gra­đa­na koja idu u smje­ru „uči­nit ću ti uslu­gu ne oče­ku­ju­ći nešto za uzvrat“, pa mre­že pove­za­nos­ti koje upu­ću­ju na to da se soci­jal­ni kapi­tal razvio gdje pos­to­ji for­mal­no i nefor­mal­no udru­ži­va­nje gra­đa­na, gdje se oni pove­zu­ju i funk­ci­oni­ra­ju u hori­zon­tal­nim orga­ni­za­ci­ja­ma i povje­re­nje koje je gene­ra­li­zi­ra­no soci­jal­no povje­re­nje u dru­ge lju­de koji žive oko nas, a ne poz­na­je­mo ih.

„Bratstvo i soli­dar­nost su danas zane­ma­re­ni, a to je naj­važ­ni­je za soci­jal­ni kapi­tal“, tvr­di Šalaj i doda­je da ima­mo poja­vu amo­ral­nog fami­liz­ma gdje je važan „samo moj uspjeh i uspjeh moje obi­te­lji“. Paradigma indi­vi­du­al­nog uspje­ha SAD‑a nad­ja­ča­la je Europsku para­dig­mu soci­jal­nih drža­va i nova je nor­ma pos­ta­la kon­ku­ren­ci­ja, a ne više surad­nja. Socijalni kapi­tal ili povje­re­nje, pove­za­nost i uza­jam­nost među lju­di­ma utje­ču na demo­kra­ci­ju, eko­no­mi­ju, obra­zo­va­nje, sigur­nost, a samim time i na zdrav­lje zajednice.

Zanimljivi su rezul­ta­ti istra­ži­va­nja soci­jal­nog kapi­ta­la koji poka­zu­ju kak­vo je sta­nje u poje­di­nim europ­skim drža­va­ma, a istra­ži­vač­ko pita­nje gla­si: „Smatrate li da se veći­ni lju­di može vje­ro­va­ti ili pak drži­te da u odno­si­ma s dru­gim lju­di­ma tre­ba biti vrlo opre­zan“? Rezultati su 1995. godi­ne izgle­da­li ova­ko; u Hrvatskoj 23 % ispi­ta­ni­ka sma­tra da se lju­di­ma može vje­ro­va­ti, u Norveškoj isto mis­li 65 %, a u osta­lim zem­lja­ma sta­re demo­kra­ci­je 44 % ispi­ta­ni­ka. Za raz­li­ku od 2003. kada samo 9 % lju­di u Hrvatskoj sma­tra da se lju­di­ma može vje­ro­va­ti dok u Danskoj to mis­li 71 % građana.

„Hrvatski gra­đa­ni ne vje­ru­ju u pra­vo­su­đe i nema­ju povje­re­nja u poli­tič­ke stran­ke, što utje­če na sma­nje­nje soci­jal­nog kapi­ta­la u Hrvatskoj, dok u Skandinaviji gdje je viso­ka razi­na soci­jal­nog kapi­ta­la pos­to­ji i viso­ko povje­re­nje u pra­vo­su­đe“, objaš­nja­va Šalaj.

Zalihe soci­jal­nog kapi­ta­la može­mo pove­ća­ti utje­ca­njem na tra­di­ci­je, ins­ti­tu­ci­je, razi­ne nejed­na­kos­ti, civil­no druš­tvo i obra­zo­va­nje. Civilno druš­tvo je mjes­to nas­tan­ka soci­jal­nog kapi­ta­la, to je mjes­to gdje soci­jal­ni kapi­tal nas­ta­je i širi se, suprot­stav­lja se ili nado­pu­nju­je vla­da­ju­će politike.

„Socijalni kapi­tal su struk­tu­re odno­sa među lju­di­ma, a da bi čovjek posje­do­vao soci­jal­ni kapi­tal on mora biti pove­zan s dru­gim lju­di­ma. Samo ako se udru­ži­mo i ima­mo povje­re­nja u svo­je sugra­đa­ne mi može­mo nešto mije­nja­ti. Nema revo­lu­ci­je, samo evo­lu­ci­ja, samo spo­ro buše­nje tvr­de daske“, jed­nos­tav­no, ali nika­ko banal­no zaklju­ču­je Šalaj svo­je predavanje.

U dnev­nom borav­ku Rojca, okup­lje­nih 20-tak pred­stav­ni­ka udru­ga i zain­te­re­si­ra­nih gra­đa­na nas­ta­vi­li su sa žus­trom deba­tom oko civil­nog druš­tva, soci­jal­nog kapi­ta­la i druš­tve­nih pro­mje­na. Vedran Stanić, pro­jek­t­ni mena­džer iz Saveza udru­ga Rojca kaže da je ide­ja ovog jed­no­go­diš­njeg pro­jek­ta „Društveni kapi­tal zajed­ni­ce“ da se ovaj, ne toli­ko poz­na­ti pojam i tema, dove­de u jav­ni diskurs i da se gra­đa­ni edu­ci­ra­ju o druš­tve­nom kapitalu.

U sklo­pu pro­jek­ta će u svib­nju orga­ni­zi­ra­ti jed­nod­nev­nu radi­oni­cu za pri­pad­ni­ke civil­nog sek­to­ra, gra­đa­ne i grad­ske vlas­ti o tome na koji se način pove­za­ti, zašto je to bit­no i što to zna­či za druš­tve­ni kapi­tal zajed­ni­ce. Planiraju tri­bi­nu u 12 mje­se­cu i tije­kom godi­ne još neko­li­ko akci­ja s gra­đa­ni­ma. Želja je da se kroz neki slje­de­ći pro­jekt pro­ve­de istra­ži­va­nje u Istri, kao naj­ra­zvi­je­ni­joj regi­ji u Hrvatskoj, o tome koli­ki je nje­zin druš­tve­ni kapi­tal i da se istra­ži­va­nja kom­pa­ri­ra­ju s nekom dru­gom regi­jom u Hrvatskoj.

Tekst i foto­gra­fi­je Ana FORNAŽAR