20. Forum Tomizza: Monika Herceg pobjednica 14. natječaja Lapis Histriae

Forum Tomizza, ute­me­ljen 2000. godi­ne u Umagu na ini­ci­ja­ti­vu istar­skog knji­žev­ni­ka i pre­vo­di­te­lja Milana Rakovca, pro­jekt je koje­mu je cilj pove­zi­va­nje i traj­na komu­ni­ka­ci­ja inte­lek­tu­ala­ca i umjet­ni­ka koji žive na gra­ni­ci i dje­lu­ju na podru­čju kul­tu­re, zna­nos­ti i medi­ja, sim­bo­lič­no se osla­nja­ju­ći na ime i dje­lo knji­žev­ni­ka Fulvija Tomizze (1935. – 1999.). Ovogodišnji 20. među­na­rod­ni pogra­nič­ni susre­ti odr­ža­li su se i ovo­ga puta u tri drža­ve i tri gra­da Trstu, Kopru i Umagu u peri­odu od 15. do 18. svib­nja, a sim­po­zij i poprat­ni pro­gra­mi bili su u zna­ku teme “Hrabrost”. Bogati pro­gram tre­ćeg dana Foruma u Umagu zapo­čeo je u pros­to­ri­ja­ma Zajednice Talijana “Fulvio Tomizza” gdje su s neko­li­ko rije­či broj­ne posje­ti­te­lje i sudi­oni­ke sim­po­zi­ja poz­dra­vi­li gra­do­na­čel­nik Umaga Vili Bassanese i pro­čel­nik Upravnog odje­la za kul­tu­ru Istarske župa­ni­je Vladimir Torbica.

Riječ je pre­uzeo u ime orga­ni­za­to­ra rav­na­telj Gradske knjiž­ni­ce Umag knji­žev­nik Neven Ušumović te je s obzi­rom na 20 godi­na Foruma Tomizza nagla­sio da ovo­go­diš­nji pro­gram ima i ele­men­te veza­ne uz obljet­ni­cu. Zahvalivši se svim kole­ga­ma orga­ni­za­to­ri­ma i svi­ma oni­ma koji na raz­ne nači­ne kon­ti­nu­ira­no podu­pi­ru i poma­žu u odr­ža­va­nju ove mani­fes­ta­ci­je, sve­ča­no je dodi­je­lio zahval­ni­ce onim oso­ba­ma koje kako kaže “zapra­vo čes­to nisu vid­lji­ve, naši surad­ni­ci koji su ili pokre­nu­li Forum Tomizza ili su “oni u poza­di­ni”, koji odra­de jako puno toga, ali nit­ko ih ne spo­me­ne”. Zahvalnice su dobi­li: Vladimir Torbica, Pino Degrassi, Dimitrij Sušanj, Slaviša Šmalc, Neda Fanuko, Tatjana Vujić, Gianfranco Abrami, Lorena Monica Kmet, Vesna Žmak i Floriana Bassanese Radin.

Ušumović je zatim naj­a­vio pro­gla­še­nje pobjed­ni­ka ovo­go­diš­njeg 14. po redu natje­ča­ja Lapis Histriae te ista­kao da je ovo bio uvjer­lji­vo jedan od naj­ja­čih, ako ne i naj­ja­či natje­čaj na koji su svo­je rado­ve pos­la­li broj­ni ama­te­ri, ali i već reno­mi­ra­ni pis­ci. Ipak sna­ga tek­s­ta dola­zi u prvi plan, a ne autor­ska biogra­fi­ja jer čla­no­vi žiri­ja dok čita­ju ne zna­ju odak­le tekst dola­zi. “Forum Tomizza zad­njih se godi­na bavi feno­me­nom nove migra­ci­je, a tema je to kojom bi se vje­ro­jat­no bavio i sam Fulvio Tomizza”, rekao je Ušumović, nas­tav­lja­ju­ći da su se ove godi­ne pis­ci poka­za­li kao izu­zet­no sen­zi­bi­li­zi­ra­ni i nevje­ro­jat­no suosje­ćaj­ni te su na natje­čaj pris­ti­gle vrlo kom­plek­s­ne pri­če na tu tema­ti­ku. “Isto tako bih ista­kao da smo dobi­li dos­ta tek­s­to­va iz BiH, ali ne samo od tamo, o tome koja je sud­bi­na Bosne i Hercegovine danas. Izvanredni anga­ži­ra­ni tek­s­to­vi koji ustva­ri poku­ša­va­ju napra­vi­ti taj korak dalje, i daju pri­če i pri­mje­re neke mogu­će budu­će BIH koja će ima­ti dija­log i suži­vot”, kazao je Ušumović.

Na Međunarodni knji­žev­ni natje­čaj za krat­ku pri­ču Lapis Histriae s temom “Hrabrost” ove je godi­ne pris­ti­glo na adre­se u Trstu, Kopru i Umagu 128 pri­ča iz Hrvatske, Srbije, Slovenije, Bosne i Hercegovine, Italije i Crne Gore, a žiri, kojeg su čini­li pis­ci Laura Marchig, Marko Sosič i Tea Tulić, odlu­čio je da ove godi­ne nagra­du dobi­je Monika Herceg (1990.) za pri­ču “Tik-tak”. Nagrada Lapis Histriae 2019 izno­si 8.000 kuna (dona­ci­ja uma­ške tvrt­ke SIPRO d.o.o.), a arte­fakt Lapis Histriae 2019 rad je kipa­ra Ljube de Karine.

Neven Ušumović zamo­lio je Marko Sosiča da u ime žiri­ja pro­či­ta obraz­lo­že­nje koje gla­si: “U pri­či “Tik-tak” Monike Herceg čita­te­lji­ma se obra­ća maj­ka izbje­gli­ca koja je s tro­go­diš­njom kće­ri pre­pje­ša­či­la „čet­vr­ti­nu opse­ga pla­ne­ta“ da bi doš­la do gra­ni­ce zapad­nog svi­je­ta – tra­že­ći „malo mjes­ta“ za njih dvi­je, malo mjes­ta za nji­hov novi život. Pripovijedanje se i odvi­ja kao neka vrst iro­nič­nog raz­go­vo­ra sa zapad­nim „orga­ni­ma reda“, ali uz samo­svi­jest koja ima koz­mič­ke dimen­zi­je i koja je rezul­tat maj­čin­skog kraj­njeg žrtvo­va­nja za život kće­ri. Duboka je i slo­je­vi­ta reflek­siv­nost glav­ne juna­ki­nje: gubi­tak muža i domo­vi­ne, iskus­tvo egzis­ten­ci­jal­ne praz­ni­ne, var­lji­vos­ti i pro­laz­nos­ti sve­ga vid­lji­vog, osno­va je neumor­ne maj­čin­ske pokre­nu­tos­ti i sna­ge za strp­lji­vu izgrad­nju novog svi­je­ta i novog jezi­ka koji bi čuvao život­nu per­s­pek­ti­vu za nje­zi­nu kći. S nesva­ki­daš­njim, nadah­nu­tim osje­ća­jem za sva­ki detalj i ritam pri­po­vjed­nog tek­s­ta, Herceg pove­zu­je koz­mič­ku proš­lost svi­je­ta i aktu­al­nu poli­tič­ku stvar­nost u osnov­nim pita­nji­ma veza­nim za sud­bi­nu huma­nos­ti u buduć­nos­ti. I pri tome to čini pri­zem­lje­no, suosje­ćaj­no i hra­bro, s humo­rom koji zove na pobunu.”

Monika Herceg nije mogla biti pri­sut­na na dodje­li te je svo­je poz­dra­ve i zahva­le pos­la­la putem pri­ka­za­nog videa rekav­ši da joj je žao što nije mogla biti u Umagu, te kako joj je jako dra­go i kako je počaš­će­na da je nagra­da pri­pa­la upra­vo njoj, jer joj je ta pri­ča bila bit­na i dra­go joj je da su se nje­zi­ne emo­ci­je iz pri­če pre­poz­na­le. Ušumović je za Moniku rekao da se radi zais­ta o svi­je­tloj zvi­jez­di nove hrvat­ske knji­žev­nos­ti, te pro­či­tao nje­nu impre­siv­nu biogra­fi­ju nabro­jav­ši mno­ge nagra­de koje je ova mla­da stu­den­ti­ca fizi­ke za svoj lite­rar­ni rad već osvojila.

U užem izbo­ru za nagra­du bile su još slje­de­će pri­če: „Blato“ Emira Imamovića Pirkea (Šibenik), “Koordinate” Branke Selaković (Beograd), “Trebala je biti katar­za” Omera Ć. Ibrahimagića (Tuzla), „Zdravo ruko, milos­ti puna“ Želimira Periša (Zadar) i “La cor­ri­era” Luciane Melon (Trst). Za knji­gu Lapis Histriae 2019, čije se izda­va­nje pla­ni­ra kra­jem godi­ne u nak­la­di Gradske knjiž­ni­ce Umag, iza­bra­ne su još slje­de­će pri­če: „Azadinin pogum“ Maje Gal Štromar (Ljubljana), „Tepsija“ Olje Savičević Ivančević (Split), „Buđ“ Damira Nedića (Kragujevac), „Silvijina pri­ča“ Aide Šečić Nezirević (Sarajevo), „Ode važan“ Muharema Bazdulja (Beograd), i „Kebe in Benjamin“ Tomaža Lapajnea Dekleve (Ljubljana).

Ušumović je zatim naj­a­vio pre­la­zak na sim­po­zij­ski dio gdje su svo­ja raz­miš­lja­nja na temu hra­brost izni­je­li ugled­ni sudi­oni­ci: Christian Elia, Mojca Kumerdej, Marina Šur Puhlovski, Pier Purini Purich, Aljoša Pužar te hrvat­ski film­ski reda­telj i sve­uči­liš­ni pro­fe­sor film­ske reži­je Rajko Grlić koji je izme­đu osta­lo­ga rekao: “Čovjek da bi bio hra­bar mora biti barem malo obda­ren glu­poš­ću. Mora biti lišen ono­ga što se zove šahov­ska pamet, moguć­nos­ti da mis­liš tri pote­za una­pri­jed, da vidiš odoz­go­ra situ­aci­ju, imaš neki pre­gled na buduć­nost. Mislim da niče­ga toga u hra­bros­ti nema, ona nije raci­onal­na, ona je bli­že srcu no razu­mu. Čini mi se da hra­brost nije akci­ja nego reak­ci­ja, to je nešto što se pod ogrom­nim pri­ti­skom doga­đa kad nema­mo vre­me­na ni kapa­ci­te­ta raz­miš­lja­ti o pos­lje­di­ca­ma ono­ga što slijedi.”

U nas­tav­ku pro­gra­ma pred­stav­lje­na je knji­ga “Daša: spo­me­nar” ured­ni­ka Milana Rakovca posve­će­na spi­sa­te­lji­ci Daši Drndić u izda­nju Frakture, zatim sli­kov­ni­ca Fulvija Tomizze „Il gat­to Martino / Mačak Martin“, odr­žan je per­for­mans ose­buj­ne mul­ti­me­di­jal­ne umjet­ni­ce Slavice Marin u Galeriji Marin, te je za kraj u Gradskoj knjiž­ni­ci Umag nas­tu­pio etno trio Taman Tavan.

Tekst i foto­gra­fi­je Lidija KUHAR

• 14. Lapis Histriae
• 20. Forum Tomizza
• Monika Herceg